Zajedno opstajemo, razdvojeno propadamo | Evropa | DW | 03.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropska unija

Zajedno opstajemo, razdvojeno propadamo

Predsedik Saveta Evropske unije Donald Tusk je, uoči samita Unije na Malti izneo prilično borbeni poziv na jedinstvo. Pitanje je samo da li će ga zemlje-članice EU slediti? I ako hoće – kada?

„Evropska unija nije savršena, ali je najbolji instrument koji imamo kako bismo odgovorili na izazove.“ To je rečenica koju su šefovi država ili vlada, koji su se ovog petka sastali na Malti, napisali još u septembru u Bratislavi na prvom Samitu EU nakon izlaska Velike Britanije. Oni žele da i sada nastupe jedinstveno, bez obzira na to što Britanci nisu „na brodu“. Unija bi trebalo da bude reformisana – tako je dogovoreno u Bratislavi. U kom smeru i s kojim ciljem – o tome će se govoriti na Samitu EU u Rimu 25. marta ove godine.

Međutim, s tim što je dogovoreno u Bratislavi, nije se daleko odmaklo. Naime, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija i Italija, žele da se saradnja dodatno produbi, dok Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska naglašavaju da žele da se više odlučuje na nacionalnom nivou, a ne na nivou Unije. Tu su još i optužbe severnjaka na račun država na jugu EU koje, navodno, ne čine dovoljno da povećaju svoj privredni rast. Ali uprkos svim razlikama, postoje i zajednički interesi, ocenjuju diplomate Evropske unije.

Tramp nevidljivo za istim stolom

Drugi izazov na Samitu EU na Malti će, s obzirom na njegove napade na Evropsku uniju, svakako biti Donald Tramp. „On je za mnoge u Evropi noćna mora“, ocenjuje poslanik nemačkog SPD-a u Evropskom parlamentu Jozef Jo Lajnen. On takođe navodi da se autokratama mora suprotstaviti i u tom smislu pominje i ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i turskog, Redžepa Tajipa Erdogana.

Ipak, ne gledaju svi šefovi država i vlada na novu američku administraciju tako kritički – Poljska i Mađarska na primer. Predsednik Savjeta Evrope Donald Tusk upozorava pak da „Tramp predstavlja opasnost za Evropu“. On i ruskog predsjednika Putina vidi kao „opasnost“ i od njega je iznova zahtevao da sprovede primirje na istoku Ukrajine. Poslanik socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Jo Lajnen podseća da je Tusk uputio pismo šefovima država i vlada zemalja EU u kojem stoji – zajedno opstajemo, razdvojeno propadamo. „Interesantno je to što se radi o citatu iz američkog ustava. A zašto ne bismo upotrebili taj moto i za Evropsku uniju“, pita se Lajnen.

Da li Evropa pokazuje odlučnost?

Samo dan pre početka samita na Malti, mađarski premijer Viktor Orban primio je ruskog predsednika Putina. U Briselu se u pogledu tog približavanja postavlja pitanje koliko će se Orban još držati dogovora o sankcijama EU Rusiji. Istovremeno, i Italija i Austrija izražavaju sumnju u to da su sankcije Rusiji opravdane.

Predsedavajući poslaničkom klubu konzervativaca u Evropskom parlamentu Manfred Veber (CSU) zagovara dalje odlučne korake EU, posebno prema najbližim saveznicima. „Samit na Malti mora da signalizira evropsku jačinu. Mi u ovim trenucima ’preživljavamo’ američku administraciju, koja pod znak pitanja stavlja osnovne principe partnerstva. Evropa mora na to da odgovori samopouzdano, snažno i jasno- nećemo trpeti takav razvoj situacije u Vašingtonu“, rekao je Veber za DW. On je naglasio da je EU privredno jednako toliko jaka kao i Sjedinjene Američke Države. „To znači da imamo snagu da branimo i sprovedemo svoje interese. Odlučujuće u svemu tome jeste jasan stav koji je izneo Donald Tusk“, dodaje Veber.

Izbeglice...

Nemačka kancelarka dolazi na Maltu sa svežim uvidom u to kako se u Turskoj sprovodi sporazum o izbeglicama. Ona se u četvrtak u Ankari sastala sa turskim predsednikom Erdoganom. Iz ugla mnogih evropskih država, Turska bi mogla da bude primer za odvraćanje izbeglica od dolaska u Evropu i zatvaranje rute od Libije, do Italije. S obzirom na to da članice Evropske unije ne mogu da se dogovore o raspodeli izbeglica koje dolaze preko Grčke i Italije, sada će se proveriti novi pristupi rešenju tog problema. Jedan od načina bio bi stvaranje kampova za izbeglice koje budu spasene na moru, a koje prema Evropi pokušavaju da prebace krijumčari. Srednjoročni cilj EU jeste da se izbeglice zadrže na severu Afrike i da se ne prebacuju za Italiju, odnosno da se odvrate od puta preko mora. To su protekle sedmice još jednom naglasili ministri unutrašnjih poslova EU.

„Mislim da to mora da se radi zajedno sa autoritetima u Libiji, bez obzira ko to bio. To je već dovoljno teško. Možda bismo i sami morali aktivno da se angažujemo na libijskoj obali. Imamo tajne službe i možemo da saznamo šta se tamo dešava. Na taj način bi moglo da se spreči da krijumčari na izbeglicama zarađuju milijarde i milijarde“, predlaže Jo Lajnen.

Na samitu će još učestvovati i britanska premijerka Tereza Mej. Ona se izjasnila za „žestok bregzit“, što znači i kompletno napuštanje unutrašnjeg tržišta EU. Sa druge strane, izgleda da su se zemlje EU oporavile od prošlogodišnjeg šoka izazvanog „bregzitom“. Kao što je rečeno i na poslednjem Samitu EU u Bratislavi: „Iako su neki odlučili da idu, Evropska unija će neizostavno opstati“.