Koristimo kolačiće kako bismo poboljšali našu ponudu. Više informacija možete naći u našim uslovima o zaštiti podataka.
Pobedom Đorđe Meloni ojačan je tabor unutrašnjih kritičara EU. To je problem u trenutku kad je potrebno zajedništvo u politici prema Kremlju, komentariše Aleksandra fon Namen. Otvori članak
Štampa komentariše putovanje kancelara Šolca na Arabijsko poluostrvo bez mnogo iluzija – energenti će se, umesto iz Rusije, dobavljati iz arapskih despotija. Ali, pitaju se neki, šta je drugo moglo da se učini?
Tek će se iduće godine zavrteti spirala užasa: tada će na naplatu doći dugovanja za gas i struju, poskupljenje svega, bankroti firmi. Putin se nada socijalnim nemirima u Evropi, komentariše Henrik Beme.
Putinov prećutni dogovor sa narodom bio je da ih neće dirati dok su odani i ne petljaju se u politiku. Sada ih šalje na front. Tako će užasi iz Ukrajine ući u svaki ruski dom, piše u komentaru za DW Fjodor Krašenjinikov.
Sa koronom umire više ljudi nego u doba proglašenja pandemije. Ali, smrtnost je opala, sve je manji udeo teških slučajeva. Naučnici nisu saglasni da li je pandemija gotova, ali jesu da korona ostaje u našim životima.
Novi britanski kralj Čarls Treći je kao princ od svog vojvodstva napravio mašinu za štancanje para, a njegov uticaj često je bio u sivoj zoni. Sada će imati još veće lično bogatstvo.
Trebalo bi da nove i skoro zaboravljene sorte vinove loze obezbede urod i da pomognu u zaštiti čovekove sredine. Nemački vinogradari zbog klimatskih promena menjaju svoje navike. A i Evropska unija vrši pritisak.
Skoro trećina emisije ugljen-dioksida u saobraćaju otpada na kamione i autobuse. To bi valjalo promeniti i zato se posebne nade polažu u motore na struju ili vodonik. To je bilo vidljivo i na Sajmu automobila u Hanoveru.
Ortodoksni Jevreji u Braclavu, u centralnoj Ukrajini, obeležavaju jevrejsku Novu godinu. Potom su krenuli na hodočašće do groba rabina Nahmana u Umanju. Od toga ne odustaju čak ni tokom ruske agresije.
Opći izbori u Bosni i Hercegovini ove godine u Njemačkoj izazivaju veću pozornost nego inače. To leži i na pojačanom interesu nove vlade za događaje na zapadnom Balkanu.
Lazar Samardžić je mlada nada nemačkog fudbala. Sastavni je deo nemačke U21 reprezentacije. Međutim, i Dragan Stojković Piksi želi da ga vidi u dresu Srbije. DFL uvodi pravila kojima želi da da doprinos zaštiti klime.
Ponovo raste broj migranata koji bi preko Balkana da se dokopaju zapada Evrope. No, granice se sada bolje štite, pa su krijumčari ljudi postali još bezočniji. O tome svedoči niz smrtonosnih udesa u poslednje vreme.
Rad od kuće je više nego popularan. Mnogi zaposleni koji su iskusili rad od kuće spremni su da se odreknu veće plate ili da daju otkaz ako bi morali da se vrate u kancelariju i ponovo rade kao pre pandemije korone.
Nemačka javnost ovih dana značajnu pažnju posvećuje planiranoj fudbalskoj utakmici između BiH i Rusije. Berlinski list „Tagescajtung“ piše da je BiH već naneta ogromna spoljnopolitička šteta. Danas govorimo i o fudbalerima s „viškom kilograma“.
Nemački kancelar Olaf Šolc nastavlja turneju po Arabijskom poluostrvu. Tamo su energenti koji trebaju Nemačkoj, ali tamo su i zemlje koje nisu baš poznate kao oaze demokratije.
Državni balet u Berlinu poznat je po originalnim idejama za nastupe. Već su se pojavljivali na glavnoj železničkoj stanici i čuvenom noćnom klubu Berghajn. Sada su to uradili na brodu.
Pobedom Đorđe Meloni ojačan je tabor unutrašnjih kritičara EU. To je problem u trenutku kad je potrebno zajedništvo u politici prema Kremlju, komentariše Aleksandra fon Namen.
Izvesno je da će desničarska koalicija – koju tek treba skovati – imati većinu u oba doma parlamenta u Rimu. Đorđa Meloni bi trebalo da postane prva žena na čelu Vlade, na šok mnogih u Evropskoj uniji.
Ljudi u Iranu, pogotovo žene, ovih dana rizikuju mnogo. Verske vođe pokušaće da krvavo uguše proteste protiv zabrađivanja žena, jer osećaju da je napadnut stub njihove vladavine, komentariše Jalda Zarbah.
Mnogi muškarci pokušavaju da napuste Rusiju u strahu od mobilizacije. DW je pričao sa nekima koji su otišli poslednjih dana, i onima koji ostaju.
„U Vojvodini, kao i u Budimpešti, na ulicama se vrlo retko vide ukrajinske zastavice. Slika se naglo menja u Beogradu…“ Švajcarski „Noje cirher cajtung“ donosi reportažu o Rusima i Ukrajincima u Beogradu i Budimpešti.
Nemačka štampa ocenjuje da je Nemačka „poklonila“ pobedu Španiji u polufinalu Evrobasketa, ali i nalazi razloge za to. Jedan od razloga zove se Lorenco, a preziva Braun.
„Vlada u Beogradu rado uzima novac iz Brisela i želi u EU. Ali zabranom Evroprajda ona stoji na putu sopstvenoj budućnosti“. Tako nemačka štampa reaguje na zabranu Evroprajd-šetnje u Beogradu.
Trinaest godina nakon serije rasističkih ubistava Roma u Mađarskoj objavljena je šokantna i bizarna ispovest glavnog počinioca. Ali, za taj slučaj interesovanje javnosti je malo i nije jasno da li će biti novog procesa.
Zašto se neki Romi izjašnjavaju kao Romi, a neki ne? I treba li one koji se ne izjašnjavaju ubediti da to učine? To su neka od pitanja pred romskom zajednicom uoči popisa koji se u Srbiji sprovodi od 1. do 31. oktobra.
Pola miliona Roma i Sinta bili su žrtve rasnog, nacionalsocijalističkog fanatizma Hitlerove Nemačke u Evropi. Drugi avgust se obeležava kao Evropski dan sećanja na taj genocid.
Na zemljištu na kojem se nalazio nacistički koncentracioni logor za češke Rome, posle dugog natezanja s vlastima, ruši se farma svinja, a počinje gradnja spomenika koji će podsećati javnost na genocid izvršen nad Romima.
Dok se EU prepire oko gasa, ukrajinski predsednik Zelenski verovatno se sprema da povrati Herson. Područje oko Dnjepra danas je isto tako strateški važno kao što je bilo i u Drugom svetskom ratu.
U julu 1942. nemački SS počeo je da sistematski istrebljuje Jevreje u Varšavi. Marš sećanja na žrtve Varšavskog geta održava se u Poljskoj i ovog petka, osamdeset godina kasnije.
U poljskim šumama nalaze se ostaci ozloglašenoe Hitlerove „Vučije jazbine“. To je sada turistička atrakcija. Tamo je planiran rat, i tamo je fon Štaufenberg izvršio čuveni neuspeli atentat na „firera“.
Optuženik za kojeg se sumnja da je bio stražar u koncentracionom logoru Zaksenhauzen osuđen je na pet godina zatvora zbog saučesništva u ubistvu više od 3.500 ljudi. To odgovora kazni koju je tražilo državno tužilaštvo.
Ruski napad na Ukrajinu transformisao je i ukrajinski agro-biznis. Mnogi poljoprivrednici sada se sve više oslanjaju na uljarice. Izvoz u inostranstvo trebalo bi da funkcioniše uz pomoć jedinstvenog cevovoda.
U EU se uvek iznova diskutuje o tome da Turcima više ne bi trebalo izdavati šengenske vize. Prema Erkanu Arikanu, sadašnja praksa izdavanja viza je demonstracija moći zemalja EU - bez presedana.
Vlada u Berlinu priprema nemačku verziju zelene karte po uzoru na Kanadu, jer ima milione otvorenih radnih mesta, a demografija je neumoljiva. Jednim okom se gleda na radnu snagu sa Zapadnog Balkana.
Nemačka vlada je nameravala da uz pomoć turskih radnika rešiti probleme sa velikim gužvama na aerodromima zato što fali radne snage. Ali projekt za sada nije uspeo. Gde je zapelo?
Krajem septembra se navršava 120 godina od smrti jednog bavarskog Jevrejina čije ime je obeležilo prošli vek, a time i moju mladost u njemu: Leb Štraus će u istoriju ući sa svojim američkim imenom Levi.
„Zazirem od ljudi koji nikad ne misle protivno sebi. Nije dovoljno svoju misao jedanput zauvijek podvrći sumnji, jedanput zauvijek proventilirati — pa mir. Treba se svakodnevno umivati sumnjom, kao vodom.”
Svetski dan prevencije suicida nameće temu o kojoj se u našoj kulturi uglavnom ćuti. Iako su Crnogorci regionalni prvaci po stopi suicida, a slede Mađari, Slovenci i Hrvati, o tome se skoro ne priča van crnih hronika.
Vlatko Stefanovski je bio prvi muzički junak iz moje mladosti kojeg sam najpre sreo u kafani.To sam shvatio kao mig sudbine – moram nadoknaditi propušteno i otići na njegovu svirku. A onda je Vlatko došao u Niš.
