Najmanji predsednik Evropske unije | Evropa | DW | 02.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Malta

Najmanji predsednik Evropske unije

Mala ostrvska država Malta od 1. januara je na pola godine preuzela krizni menadžment u Evropskoj uniji. Maltežani žele da se pozabave pre svega – migracijama. Ta mala zemlja ima s tim vekovna iskustva.

Pejsaži sa Malte često se vide po celom svetu, iako ljudima najčešće uopšte nije jasno da su to baš Maltu videli u bioskopu ili na televizijskim ekranima. Prva sezona televizijske serije „Igra prestola“ delom je snimana na tim malim ostrvima u Sredozemnom moru. Malta je bila kulisa i za brojne filmove. Uličice glavnog grada Valete pretvarale su se u palatu „Grofa Monte Krista“, u tajnovita mesta „Da Vinčijevog koda“, u ljubavno gnezdo za Breda Pita i Anđelinu Džoli ili u glavni trg u Troji. Jedan filmski studio na Malti dugo godina nudio je čak i specijalne bazene sa posebnim mogućnostima za snimke brodova ili nekih drugih morskih scena – u međuvremenu takvih bazena ima i u Španiji ili u Londonu.

Snimanje filmova sezonski je biznis i zavisi od mnogo faktora, kaže Engelbert Greh iz vladine ustanove Komisija za film Malte i dodaje da se u tom poslu mora biti fleksibilan i ne sme se previše oslanjati samo na jednu „tezgu“. Malta međunarodnim filmskim producentima nudi kompletan servis, finansijsku podršku, gotovo konstantno lepo vreme i jezik koji razume svako. Engleski je, pored malteškog, zvanični jezik te zemlje koja je nezavisnost od Velike Britanije stekla tek 1964. godine.

Mala, ali s velikim ambicijama

Premijer Malte Džozef Muskat svoju zemlju, najmanju u Evropskoj uniji, želi da u narednih šest meseci predstavi kao fleksibilnu i uspešnu – kao što su to uostalom i filmadžije koji snimaju u toj zemlji. Muskat (42) je već tri godine premijer Malte. Taj socijaldemokrata okončao je decenijama dugu prevlast konzervativne stranke, inače usko povezanu s malteškom katoličkom crkvom.

Malta Premierminister Joseph Muscat

Džozef Muskat, premijer Malte: njegov cilj je suzbijanje migracija

Danas se više ne uočava da su socijaldemokrate 2004. bile protiv pristupanja Malte Evropskoj uniji. Džozef Muskat važi za „uzornog Evropljanina“ koji pre svega želi da isposluje kompromise u migracionoj politici: jer, dok se mnoge članice EU protive da prihvate izbeglice odnosno potražioce azila, zemlje koje se nalaze na udaru izbegličke krize i u koje stiže najveći broj ljudi – Grčka, Italija i Malta – zahtevaju raspodelu izbjeglica. „Verujem da postoji volja da se pozicije što je moguće više približe jedna drugoj. To će biti veoma težak zadatak za malteško predsedavanje Evropskoj uniji. Daćemo sve od sebe da te različite pozicije – spojimo“, obećao je Džozef Muskat tokom poslednjeg samita EU sredinom decembra u Briselu.

Suzbiti migraciju iz Afrike

Malta je sa svojih 420.000 stanovnika najmanja država Evropske unije – posle nje je Luksemburg. Prvi put simbolično biti na čelu 500 miliona stanovnika Evropske unije zato je ogroman logistički i politički izazov, svestan je Muskat. U februaru se u Valeti održava neformalni, specijalni samit šefova vlada i država na kojem bi trebalo da se raspravlja o brojnim krizama – pa tako i o izbegličkoj. Džozef Muskat želi da zaustavi migraciona kretanja iz Afrike ka EU: „Ono što smo dogovorili s Turskom, trebalo bi na ovaj ili onaj način da ponovimo i kada je reč Sredozemnom moru.“ Turska se obavezala da će da primi nazad izbeglice i migrante iz Grčke, što je sa sobom povuklo i veliki efekat zastrašivanja. Najbolje bi bilo da ti ljudi, kaže Muskat, ostanu u Africi i uopšte ne kreću na opasan put preko mora.

Malta, koja leži migracionoj ruti između Libije i Italije, 2016. godine primila je oko 1.700 potražilaca azila. Od 2012, ukupno ih je bilo oko 20.000. Međutim, samo jedna trećina njih ostaje na malteškim ostrvima. Većina njih se prebacuje u Italiju. Malta je migrante sve do januara 2016. automatski smeštala u zatvorene prihvatne centre i tu praksu je olabavila tek nakon kritike iz inostranstva. Uz pomoć Evropske unije, formirani su otvoreni centri za prihvat.

Potresna istorija: svi su bili na Malti

Migracija je za Maltežane ne samo aktuelna, već i istorijska tema. Zbog svog strateškog položaja na Sredozemnom moru, ta ostrva su oduvek bili cilj osvajača i naseljenika. Hiljade Maltežana moralo je da napusti svoju domovinu i naseli se u mnogim drugim delovima svijeta.

Feničani, Rimljani, Grci, Arapi, Italijani, krstaši, Napoleon, Britanci... Svi oni su vladali Maltom i ostavili politički, ekonomski i kulturni pečat. Na primer u jeziku: malteški jezik jedan je od 24 zvanična jezika Evropske unije, ima arapske korene, ali je prožet italijanskim i engleskim uticajima. Jezik Maltežana, koji ima još i niz dijalekata, jedini je semitski jezik koji se piše latinicom. Maltom su vekovima vladali krstaši. Katolička crkva, kojoj pripada oko 90 odsto Maltežana, i danas je važan faktor. Katolička crkva je zapisana i u ustavu i ona izdržava veliki deo obrazovnih institucija u toj državi. Tek 2011. godine Maltežanima je zakonom omogućen razvod braka.

Ušteda poreza i lov na ptice

Pored migracije, i „bregzit“ će biti jedna od glavnih tema malteškog predsedavanja Evropskoj uniji. Ukoliko u martu iz Londona zvanično bude stigao zahtev za izlaskom iz EU, Džozef Muskat će morati da učestvuje u organizaciji britanskog izlaska iz Unije. No, razumevanja za bivšu kolonijalnu silu Muskat nema. Pregovori će biti veoma tvrdi, slični onima sa dužničkom Grčkom, najavio je malteški premijer u jednom intervjuu.

Pogledajte video 03:22
Trenutno na programu
03:22 min

Ubij pticu selicu

Prema procenama Evropske komisije, novi predsedavajući Savetu EU, ekonomski stoji dobro. Ta zemlja je tek 2008. uvela evro i ne pati od posledica finansijske krize. Za razliku od brojnih drugih zemalja članica evrozone, Malta nije prezadužena, niti je u krizi, poput Grčke ili Italije. Turizam, trgovina i uslužne finansijske delatnosti, njeni su glavni izvori prihoda. Ipak, u Briselu se kritikuje to što malteške finansijske ustanove međunarodnim firmama nude atraktivne modele uštede poreza i što malteška država investitorima prilično jednostavno izdaje državljanstvo, a time i bezvizno putovanje unutar EU.

Ujedno, Malta je unutar EU jedinstvena i po pitanju tradicionalne strasti njenih stanovnika: lova na ptice-selice. U svim drugim članicama Evropske unije, lov na ptice u proleće je zabranjen – dozvoljen je samo tokom jeseni. Ali ne i na Malti. Tu sme da se lovi i u proleće. O tome je čak 2015. održan i referendum na kome su se Maltežani, doduše tesnom većinom, izjasnili za nastavak te tradicije – uprkos protivljenju onih koji se zalažu za zaštitu životinja.

Audio i video

Reklama