Godina u kojoj se mora biti jak | Politika | DW | 02.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropska unija

Godina u kojoj se mora biti jak

I ova 2017. godina mogla bi da bude godina kriza i katastrofa. Dopisnica DW iz Brisela Barbara Vezel pobraja šta će se to sve događati tokom ove godine i procenjuje kakva su očekivanja od 2017.

Januar

Početkom meseca, britanski Vrhovni sud odlučuje o tome da li će i u kojoj meri britanski parlament morati da se uključi u vladine odluke o „bregzitu“. Na osnovu te odluke će ujedno biti jasno i to koliko slobode će premijerka Tereza Mej imati pri izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.

Dvadesetog januara na dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država zvanično stupa Donald Tramp koji će, sa svojim kabinetom milijardera, pod znak pitanja da stavi kontinuitet svetske politike. Njegovi kritičari strahuju da bi njegov nedostatak političkog iskustva i sklonost tome da „malo pokrene stvari“, mogli da izazovu bezbednosne probleme. Njegove pristalice, međutim, veruju u pozitivna iznenađenja.

USA Proteste gegen Donald Trump in Los Angeles

Protest protv Trampa u Los Anđelesu

Februar

Šefovi vlada i država Evropske unije (bez Velike Britanije) sastaju se na Malti i raspravljaju o budućnosti EU nakon „bregzita“. Do sada se, međutim, nije mogla čuti nikakva nova ideja. Sve upućuje samo na odlučno „Nastavimo ovako dalje“ – osim ako strah od raspada Evropske unije Angelu Merkel ne podstakne na akciju. Ona, međutim, jedva da ima partnera unutar EU: državnici Holandije, Italije i Francuske trenutno su „malo tromi“.

Mart

Niederlande Prozess Geert Wilders

Gert Vilders mogao bi da postane lider najjače stranke u Holandiji

Sredinom meseca Holanđani biraju novi parlament. Prema rezultatima anketa, stranka desnog populiste Gerta Vildersa mogla bi da postane najjača politička snaga. Vilders vodi radikalnu borbu protiv islama, useljenika i Evropske unije. Njegov junak je ruski predsednik Vladimir Putin. Vildersu bi, međutim, čak i ako osvoji oko 25 odsto glasova, u rascepkanom holandskom parlamentu bile potrebne bar još dve stranke kako bi u koaliciji mogao da dođe na vlast. Nije verovatno da će moći i da ih pridobije. Nakon tih izbora će formiranje vlade u svakom slučaju biti teško.

U Rimu se 25. marta proslavlja 60. rođendan ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koja je kasnije prerasla u Evropsku uniju. Tog dana trebalo bi da bude poslata poruku nade – ali za sada niko ne zna odakle bi taj optimizam trebalo da stigne.

Otprilike u isto vreme, britanska premijerka Mej započeće proces istupanja iz Evropske unije, u skladu sa članom 50 Ugovora o EU. „Bregzit“ je do sada najveće iskušenje za opstanak Unije. Ipak, u međuvremenu se sve više pokazuje da su zagovornici izlaska Britanije iz EU u ogromnoj meri potcenili posledice i poteškoće izlaska iz velike evropske porodice. Evropska unija 27-orice formalno je odredila svoja pravila postupanja, ali neki veruju da će „bregzit“ ostati zaglavljen u pravnom i birokratskom blatu.

April

Kombobild Marine Le Pen und Francois Fillon

Marin Lepen ili Fransoa Fijon?

Krajem meseca, Francuzi izlaze na birališta: održava se prvi krug predsedničkih izbora. Za sada deluje da bi konzervativni republikanci, s Fransoa Fijonom na čelu i desno-populistički Nacionalni front Marin Lepen mogli da osvoje prva dva mesta. Pokušaji socijalista i nezavisnog kandidata Emanuela Makrona da iz izborne trke istisnu Nacionalni front ne obećavaju uspeh. Dvoje pobednika prvog kruga će zatim biti kandidati u drugom krugu, dve nedelje kasnije.

Maj

Drugi i odlučujući krug francuskih predsedničkih izbora se održava 7. maja. Očekuje se da će republikanski kandidat jasno da pobedi protiv desne populistkinje Marin Lepen. Fransoa Fijon igra na kartu socijal-konzervativnih vrednosti, hvali patriotizam i uzdiže važnost porodice. Ali u Europskoj uniji njegova naklonost Vladimiru Putinu izaziva zabrinutost. Osim toga, glasove bi mogla da mu oduzme i njegova privrženost ekonomskim reformama a la Tačer. Ukoliko se Francuzi ipak odluče za Marin Lepen i njen desni populizam, Evropska unija bila bi gotova. Izlazak druge najjače zemlje i istorijskog partnera Nemaca iz Evropske unije, ne bi mogla da se pretrpi.

Jun

U Italiji bi moglo da dođe do prevremenih izbora nakon što je socijalista Mateo Renci u decembru podneo ostavku zbog toga što su se građani Italije na referendumu izjasnili protiv ustavnih reformi. Otada je na vlasti privremena vlada. Najnovije ankete, sprovedene pred kraj 2016. godine, pokazale su da trenutno u izbornoj trci vodi pokret Bepea Grila Pet zvezda. Taj pokret nema političkog iskustva na vlasti, evroskeptičan je i zalaže se za direktnu demokratiju. Ali i u tom pokretu su zabeleženi prvi korupcijski skandali, tako da Italijanke i Italijani imaju vremena do leta da promene svoje mišljenje. Pritom preveliko zaduženje Italije i dalje ugrožava evrozonu, a politička nestabilnost – Evropsku uniju.

Letnja pauza

Septembar

Nemačka bira novi parlament. Sudeći prema dosadašnjem stanju, svi su izgledi da će nakon izbora ponovno biti formirana vlada s Angelom Merkel na čelu, ali u koaliciji čiji sastav još nije izgledan. Pritom je malo verovatno da bi desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) pritom mogla da igra veliku ulogu. Nemačka kancelarka se u međuvremenu smatra za „spasiteljku Evrope“, a neki je čak smatraju i „spasiteljkom Zapada“. Mnogo toga zavisi od demokratske stabilnosti i ekonomske snage Nemačke. Merkelova kao sidro u jednom nesigurnom svetu – od nje se veoma mnogo očekuje.

CDU Bundesparteitag nach Merkel Wiederwahl

Angela Merkel: „spasiteljka Evrope“, „spasiteljka Zapada“?

Šta nas još očekuje u 2017. godini:

Izbeglička kriza nije prošla. U toku godine će morati da se pronađu rešenja koja iole funkcionišu.

Rat u Siriji će se nastaviti. Čitav taj region ostaje nestabilan.

Odnosi s Turskom će verovatno biti sve napetiji.

U Grčkoj je finansijska kriza i dalje na dnevnom redu. Verovatno će doći do prevremenih izbora, a pobeda konzervativaca važi kao verovatna.

Deutschland Gedächtniskirche

Ovakvih slika nakon terorističkih napada biće i tokom 2017.

Doći će do daljih terorističkih napada, bilo da njima upravlja „Islamska država“ ili će za njih biti zaslužni „vukovi samotnjaci“.

Vladimir Putin ostaje opasan: on će pomagati populiste, uticati na izbore kroz kiber-napade i destabilizovati Zapad.

Bregzit će se pobrinuti za loše raspoloženje između Velike Britanije i Evropske unije, i postati „prateća muzika“ godine u Evropi.

Predsednik SAD Donald Tramp pobrinuće se za iznenađenja koja bi naš svet mogla da okrenu naglavačke.

A gde je ono pozitivno?

Symbolbild Kerze Flamme

Upalimo sveću da rasteramo politički mrak

Dopustićemo da nas iznenadi nešto dobro – nešto što još ne možemo ni da zamislimo.

DW.COM

Reklama