Ne brinite za Trampa, brinite za sebe | Evropa | DW | 24.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

Ne brinite za Trampa, brinite za sebe

Evropska unija napeto gleda ka Vašingtonu i bojažljivo prati svaki korak novog predsednika SAD Donalda Trampa. Pritom bi ona pre trebalo da se pobrine za sopstvene probleme, smatra Maks Hofman.

On smatra da je NATO „zastareo“, smatra da će doći do raspada Evropske unije i BMW-u preti kaznenim carinama. Bez obzira na to da li su proračunate ili zavaravajuće, izjave novog predsednika SAD su uzburkale javnost u Evropi. Pre svega u Briselu gde institucije EU imaju svoja sedišta. Reakcije su bile različite. U Evropskom parlamentu poslanici su govorili o „ludilu“ i „glupostima“. Ministri spoljnih poslova zemalja EU su se, u skladu sa svojom funkcijom, izjasnili diplomatski. Ali sveukupno, i protekle nedelje ponovo je bilo jasno: Evropa nakon inauguracije Donalda J. Trampa za 45. predsednika, ne može više da se osloni na Sjedinjene Američke Države.

Ako se EU ne stabilizuje, osuđena je na propast

Šta da se radi kad nestane podrška dosadašnjeg najbližeg partnera? Ono što je Evropska unija već odavno trebalo da uradi: da počisti sopstvenu kuću – nezavisno od toga šta „The Donald“ bude radio u SAD. „Bregzit“, migracije, evro – ima dosta toga što bi trebalo da se odradi, u skladu s izrekom: „Počisti prvo ispred svojih vrata“. Jer, ako ćemo mi kao Evropljani da budemo iskreni, onda to što se događa na Starom kontinentu, iz američke perspektive – i ne samo iz te perspektive – više ne može da se razume. Ukoliko bi jedan američki parlamentarac evropsku podeljenost i neodlučnost nazvao „ludilom“ ili „glupostima“ – ne bi imalo šta da mu se prigovori.

Ali da se vratimo evropskoj perspektivi – na šta to Evropska unija mora da se pripremi? Da li bi Trampa trebalo držati za reč? Niko ne može potpuno da poveruje u ono što on govori, pre svega zbog toga što se na unutrašnjopolitičkom i spoljnopolitičkom planu mnogi njegovi projekti čine kao neprimenjivi. Zato se mnogi sada hvataju teorije igara ili preduzetničkih, pregovaračkih strategija kako bi pronašli pravu interpretaciju za fraze koje koristi novi predsednik SAD. Drugi veruju da je Tramp jednostavno nekompetentan i da njegove izjave u intervjuima nisu ništa drugo nego spontani odgovori. Za Evropu, međutim, ne bi trebalo više da bude bitno to šta Tramp u stvari misli i ima li to što on govori smisla. Ukoliko zemlje-članice EU ne budu uskoro uspele da same stabilizuju Uniju, onda je ta zajednica zaista biti osuđena na propast. Dve stvari su pritom apsolutni prioriteti: odbrana i privreda.

Hofmann Max Kommentarbild

maks Hofman, DW

Više činiti za sopstvenu odbranu

S vojne strane, mnogi u NATO već sada osećaju „Tramp-šok“. Između ostalog i zbog toga što se nova administracija u Vašingtonu i u tom slučaju pritom pokazala kao potpuno nepripremljena i za sada – a izgleda i na duže vreme – ostaje bez ambasadora pri NATO. Strahovanja da bi Amerikanci sada mogli da uskrate podršku ili da sasvim istupe iz Saveza, ipak se čine kao preterana: čak i ako bi Tramp bio toliko lud da sledi taj cilj, to bi, najkasnije u Kongresu – propalo. Ne bi, dakle, trebalo strahovati da bi ruska vojska tokom mandata novog predsednika SAD mogla da upadne na Baltik.

Ono što je Evropljanima ponovo – iako jasnije nego ikad pre – stavljeno do znanja, jeste ono što su decenijama propuštali da urade. Evropa sada mora da prestane da se oslanja samo na Amerikance i mora više da uradi za sopstvenu odbranu. Od jasno većih izdvajanja u vojne svrhe, sve do britansko-francuskog atomskog štita za Stari kontinent – sve to sada mora da se nađe na stolu.

Mnogo više brige, međutim, zadaju potencijalno katastrofalne posledice Trampove politike po evropsku ekonomiju. Naravno, najpre bi trebalo da se zabrinu sami Amerikanci. Trampov kabinet milijardera mogao bi ponovo da dâ krila Volstritu. Ionako već veliki jaz između siromašnih i bogatih, mogao bi dodatno da se poveća, a državni deficit mogao da dosegne neslućene visine. Pored toga, kako strahuju mnogi eksperti, moglo bi da dođe do „pregrevanja“ američke privrede, izazvanog euforijom na berzi i najavljenim američkim infrastrukturnim programima. Inflacija, špekulativni mehuri, trgovinski ratovi – sve to bi moglo da usledi mnogo pre nego nekakav Treći svetski rat. A to bi teško pogodilo oslabljene države Evropske unije.

Bez uticaja na Trampa

Jer ovde u Evropi, evrozona je još uvek „ni živa ni mrtva“. U Briselu se sve češće čuje da zajednička valuta u svom sadašnjem obliku može da preživi samo uz pomoć još jače integracije, što politički, međutim, u ovom trenutku nije sprovodljivo. Evropski projekt se mora staviti na čekanje. Jedna stvar u svemu deluje kao sigurna: ovako kako je sada, ne može da ostane i u budućnosti. Ukoliko Evropu u ovakvom stanju u kojem se nalazi pogodi neka ekonomska kriza „Made in USA“, institucije i Evropska centralna banka banka jedva da bi imale bilo kakve mogućnosti da reaguju. Pre svega, Evropska centralna banka sa svojom ekstremno labavom finansijskom politikom, već je iskoristila gotovo sve adute.

Zato bi diplomate i političari u institucijama Evropske unije trebalo manje da se brinu zbog novog predsednika SAD. Možda će sve da bude baš onako loše kako mnogi strahuju, ali možda se Tramp ipak okružio sa dovoljno kompetentnih ljudi kako se Sjedinjene Američke Države u godinama pred nama ne bi u potpunosti „srozale“. U svakom slučaju, Evropska unija jedva da će imati bilo kakav uticaj na Trampov kurs. Ono što zemlje-članice EU same mogu da usmeravaju, jeste njihov sopstveni brod. One bi konačno to trebalo i da počnu da rade i kako bi izgradile čvršći temelj za sopstbenu budućnost. Ukoliko strah od Donalda Trampa Evropljane dovede do toga da pokažu više zajedništva i odlučnosti, onda bi novi predsednik SAD time postigao nešto pozitivno.

DW.COM