Pobuna masa 2.0
2. jun 2019.
Kako je globalni svet postajao kompleksniji, sve je bilo teže podržavati tiraniju specijalističkih znanja. Uzmimo EU. Samo mali broj građana može da prepozna suptilne puteve njene mašinerije, proplitanje nacionalnog i političkog, lobiranja i veza.
Konfuzija i gnev su proizveli fantastičnu figuru evrobirokrate koji je uposlen merenjem zakrivljenosti krastavaca. Bez odgovornosti prema ikome, on komplikuje stvari, izvrće zakone, žonglira pojmovima kako bi zbunio poštene građane.
Rešenje populista je uvek najprostije: otarasite se ovih parazita. Salvinijeva „Evropa zdravog razuma" izgleda kao obećanje da će kompleksnost modernog života biti svedena na nivo svakodnevnih mudrosti.
Naravno da bi demokratski izabrani političari trebalo da budu ljudi kao mi; stručnjaci su ljudi koji bi trebalo da im pomažu. No, granica između politike ekspertize je postala mutna. Političari i eksperti idu u iste škole, govore isti jezik, imaju isti privilegovani stil života.
Pre 50 godina je u nacionalnim parlamentima vladao mnogo veća socijalna mešavina; danas poslanici u pravilu imaju diplome prestižnih univerziteta. Baš kao i top-eksperti. Na političare i stručnjake se sve više gleda kao na deo iste arogantne gomile. S druge strane nastaje drugi amalgam koji povezuje običnog čoveka i populističkog političara. Obojica su topli i autentični.
Uspon amatera je počeo u medijima, gde je digitalni zaokret omogućio ljudima da komentarišu, da bloguju, prosleđuju, dele, ocenjuju, da postavljaju sadržaje. Tehnologija veba 2.0 je omogućila interakciju sa profesionalnim novinarstvom; neočekivano je stvorila nov kapacitet za proizvodnju sadržaja bez kontrolora koji bi ih verifikovali. Poverenje se iz institucionalnih medija preselilo na društvene mreže na kojima je Vaš „prijatelj" rame uz rame sa „Gardijanom".
Zar nismo bili inspirisani „zviždačima" koji su uspeli da zaobiđu cenzuru u Kini ili Egiptu? Ispostavilo se da se njihove destruktivne aktivnosti ne zaustavljaju na granicama diktatura. Tako se nalazimo u svetu u kojem Mađari veruju da im Soroš šalje migrante, A Bugari da je „Džender" demon koji će promeniti pol njihove dece, dok Francuzi pale automobile iz protesta zbog makronovog plana da proda Alzas Nemcima.
Revolt protiv stručnjaka (Stiven Hoking) prevazilazi novinarstvo. Istraživački amateri sa aplikacijama za pametne telefone vrše spektralne analize plamenova u kulama-bliznakinjama da bi dokazali da je vlada pre toga postavila eksploziv u zgrade.
Drugi proučavaju afričku demografiju ili čitaju izvode iz medicinskih članaka kako bi demistifikovali štetno dejstvo vakcina. Na Balkanu se amateri bore protiv profesionalnih istoričara koji su namerno sakrili neke mračne činjenice (uvek dostupne na internetu) koje dokazuju slavu nacije.
Dubravka Ugrešić to zove karaoke-kulturom, kulturom gostiju koji pevaju falš i uz pratnju muzičkog plejbeka da bi došli do 15-minutne slave. Ali, današnje karaoke nisu tako spontane kao što izgleda. Muziku naručuju populistički političari a njihov cilj je da pokrenu (digitalne) mase protivi odvratnih elita.
Nadam se da intelektualce neće slati u koncentracione logore kao što su to u svoje vreme činili komunisti; postaće jednostavno zastareli, prepreka za revolucionaran zdrav razum koji ujedinjuje lidere i njihove sledbenike.
„Ljudima iz ove zemlje je dosta eksperata", rekao je Majkl Gov, samouki ministar pravde i vodeći „bregzitovac". Tramp, Orban , Erdogan, stalno napadaju stručnu štampu. Mrze zamarajuće pravosuđe. Preskaču savetnike, bordove, nezavisne agencije ili nevladine organizacije; svojim opsesivnim tvitovanjem, arhipopulista Tramp komunicira direktno sa dušom nacije.
Obrtanje ideoloških pozicija koje obično kritikuju eksperti, stvara emocionalnu povezanost sa običnim ljudima koji u svakodnevici ne vide stalno prisustvo doslednosti.
Seća li se neko da je Liga nord ranije bila secesionistička stranka i da je Bosi rekao da mu je muka do italijanske zastave? Da je Lepenova htela izlazak iz evrozone i NATO?
Novi populisti osvajaju srca ljudi vulgarnim jezikom, naivnim pojednostavljenjima i nepristojnim humorom.
Ono što mi upada u oči kada je reč o video-snimku sa Ibice, na kojem je Štrahe spreman da proda svoju zemlju, jeste grub, ležeran način na koji on to radi. Bugarski ekstremni desničarski političar Siderov je izbor svog konkurenta Djambaskog prokomentarisao tvrdnjom da je ovaj peder. Njegovu publiku to kanda zabavlja.
Umesto da pokušaju da se odupru novom ustanku mase, populisti nastoje da preuzmu vođstvo, i da pojačaju negativno rasploženje protiv elite, a univerzalističkim principima znanja i pravde oponiraju lokalnim ponosom i suverenitetom.
Oni znaju da, kada se jednom otarase eksperata, da će biti mnogo manje kontrole njihovih dubioznih aktivnosti. Da, građani bi mogli da ih drže u šahu, ali avaj, njima kao da se dopada njihovo karaoke-pevanje.