Rat protiv birokratskog jezika | Mozaik | DW | 18.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Rat protiv birokratskog jezika

Izgleda da se sve birokrate sveta baš trude da pišu tekstove koje niko neće razumeti. Na univerzitetu u Štutgartu postoji „Inicijativa za jasni tekst“ koja se bori protiv takvog nerazumljivog jezika.

Simon Rihter ponekad ni sam ne razume šta piše na njegovom monitoru. Dobio je zadatak da pretvori jedan birokratski tekst u nešto što će imati smisla kad se bude čitalo. To često nije baš jednostavno, ali studenti komunikologije se dobro zabavljaju dok iz tipičnog birokratskog jezika pretvaraju rečenicu u nešto što svako može razumeti. Na primer: „Čuvanje računa služi kao osnovni dokument i dokaz za plaćanje“ se lako može pretvoriti u rečenicu „Čuvanjem računa možete dokazati plaćanje“.

Simon je saradnik takozvane Inicijative jasnog jezika koja je proteklih godina nastala na univerzitetu Hohenhajm u Štutgartu. Bavi se cirkularnim pismima, formularima ili čak veb-stranicom univerziteta kako bi ono što tamo piše učinio razumljivim. Jer pre svega oni koji počinju da studiraju ne razumeju uvek fraze kojima se razmeću fakultetske birokrate i uvek moraju da pitaju šta nešto znači. To oduzima radno vreme – i konačno, košta.

Izbeći stručni jezik i nerazumljive reči

Klartext Bildung und Kultur

Simon Rihter sa saradnicima "normalizuje" jezik

U ovoj inicijativi jasnog jezika radi se pre svega o razumljivoj komunikaciji kojekakvih dopisa koji kolaju univerzitetom. Johana Lembens-Šil vodi odeljenje marketinga na univerzitetu i jedna je od pokretača ove inicijative. Ona teži jeziku koji će služiti onome ko čita tekst – tako bi već na prvi pogled ovaj univerzitet trebalo da se dopadne više od drugih. „U birokratskom jeziku ima mnoštvo skraćenica – poziva na zakonske spise, propise i mnogo toga drugog. Ali to se lako može promeniti i izraziti mnogo pristupačnije.“ Na taj način u komunikacionom lancu, onaj ko piše i onaj ko čita tekst se trude da budu ravnopravni pa je tako i sadržaj mnogo razumljiviji za grupu kojoj se obraća.

Postoji pet osnovnih pravila za jasno pisanje teksta. Jedno od osnovnih pravila glasi: koristite što kraće i što popularnije pojmove. Za to ima dobrih razloga: uvek nastupaju problemi kad stručnjaci razgovaraju s nestručnjacima, upozorava komunikolog Jan Kerher. On to naziva „prokletstvom znanja“ jer stručnjaci pojmove iz svog područja lako smatraju „svakodnevnim“ – obzirom da su i okruženi drugim stručnjacima koji se bave sličnim problemima. Ali za nestručnjake, ti isti pojmovi mogu biti potpuna nepoznanica i onda ništa ne razumeju kad im stručnjak nešto govori.

Inicijativa može da preraste univerzitet

Ova inicijativa je otvorena za sve i svi su pozvani da sarađuju i prijavljuju tekstove koje šalje univerzitet, a koji se jedva mogu razumeti. U međuvremenu ima već stotinak saradnika koji su prošli odgovarajući kurs i koji ovakve tekstove „prevode“ na razumljiv jezik.

Kada Simon Rihter proverava neki tekst, često može potrajati i po nekoliko sati. Rezultat po pravilu nije samo mnogo jasniji, nego i mnogo kraći. Pomaže mu i program TextLab koji su zajedničkim snagama stvorili saradnici inicijative s jednom kompanijom iz Ulma. Taj program upravo nemilosrdno pronalazi svaku birokratsku besmislicu i umesto nje delimično i nudi bolja rešenja.

Ovaj projekt je naišao i na velik odjek među studentima, smatra Simon Rihter. Zato misli da se svakako mora nastaviti, a nadaju se i da će se proširiti i izvan univerziteta. Jer nerazumljivog zvaničnog jezika ima na pretek u baš svakoj birokratskoj instituciji i, izgleda, u svakoj zemlji.

Autori: Helga Španhake / Anđelko Šubić

Odg. urednik: Nemanja Rujević