„Sve u redu na Kosovu? Ne, nije“ | Politika | DW | 23.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Bundestag

„Sve u redu na Kosovu? Ne, nije“

Bundestag je produžio mandat Bundesvera na Kosovu na još godinu dana. Predstavnici svih poslaničkih grupa su osudili pominjanje Velike Albanije i izrazili zabrinutost zbog mogućnosti da Ramuš Haradinaj postane premijer.

Bio je to standardni deža vi pred letnju pauzu Bundestaga. Svake godine krajem juna pred nemačke parlamentarce dođe i pitanje o produžetku mandata Bundesvera u okviru Kfora, svake godine se malo uzburkaju duhovi, padne po koji vatreni govor predstavnika Levice koja se protivi tom vojnom angažmanu Nemačke, ali svake godine onda vladajuća većina rutinski izglasa produžetak mandata na još godinu dana.

U utorak (22. jun) je to učinjeno glasovima vladajućih demohrišćana, socijaldemokrata, te većine poslanika Zelenih: od 573 prisutnih, 513 je bilo za, 55 protiv (50 iz Levice, troje SPD, dvoje Zeleni), petoro uzdržanih (svi Zelenih). Pri tome je maksimalni broj vojnika koje Nemačka može držati na Kosovu smanjen sa 1.350 na 800, što doduše neće imati praktične posledice jer Bundesver trenutno na Kosovu ima 550 vojnika.

Gernot Erler

Gernot Erler (SPD): I dalje postoji potreba za međunarodnim snagama Kfora

Erler: Kfor je i dalje potreban

Poslanik Gernot Erler (SPD), član Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, priznao je da je naporno što se svake godine sa istim argumentima vodi ista debata, ali je zastupao stav da je vojno prisustvo i dalje neophodno zbog provokacija poput slanja brendiranog voza sa natpisima Kosovo je Srbija. „Da, postoje lokalne policijske snage, kao i delatne jedinice Kosovskih oružanih snaga, ali i dalje postoji potreba za međunarodnim snagama Kfora čak i ako se njihovi zadaci sve više menjaju – od intervencija ka savetodavnoj ulozi. Svako ko malo poznaje situaciju na Kosovu i sagleda ukupnu situaciju u regionu Zapadnog Balkana ne može da protivureči da je Kfor i dalje potreban, 18 godina nakon rata.“

„Dakle, sve je u redu? Ne, nije sve u redu. Stanje na Kosovu nas veoma zabrinjava“, dodao je Erler i osvrnuo se na nedavne izbore na kojima je pobedu odnela takozvana koalicija komandanata bivše OVK. „Njihov kandidat za šefa Vlade je Ramuš Haradinaj, čovek pod sumnjom za ratne zločine koji nije iza rešetaka samo zato što su svedoci povlačili svoja svedočenja ili su smrtno stradali pod nerazjašnjenim okolnostima.“ Erler je podsetio da je druga najjača snaga „levo-nacionalistička grupacija“ Samoopredeljenje čiji lider Aljbin Kurti otvoreno traži ujedinjenje sa Albanijom i prekid pregovora sa Beogradom ako Srbija ne prizna nezavisnost Kosova.

„Jedan od ovih izbornih pobednika će u svakom slučaju biti deo sledeće Vlade. Onda, drage koleginice i kolege, ostaje rebus kako će Kosovo rešiti osnovne zadatke poput borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije te suočavanja sa ratnim zločinima“, naglasio je Erler. On je oštro kritikovao elite na Kosovu zbog čijeg ponašanja, kako je rekao, nije čudo što mladi beže u inostranstvo. Erler se inače već 30 godina u okviru poslaničke grupe socijaldemokrata bavi pre svega odnosima sa istočnom i jugoistočnom Evropom. Govor o mandatu Kfora bio je njegov poslednji govor u dugoj karijeri poslanika – na izborima u septembru neće se više kandidovati.

Sevim Dagdelen MdB Die Linke

Sevim Dagdelen (Levica): Kosovo postaje „islamistički teroristički centar“

Dagdelen: Princip tri majmuna

Zato mu je Sevim Dagdelen, poslanica Levice i koleginica iz Spoljnopolitičkog odbora, zahvalila na angažmanu, ali je onda počela sa oštrom kritikom kosovske misije Bundesvera, najduže u istoriji nemačke vojske. „Milijarde su date za tu misiju, milijarde su isparile u okviru privredne pomoći. Ishod je čista katastrofa. Stanje na Kosovu je uvek bilo politički osetljivo, ali sada su ekstremisti na Kosovu definitivno prevladali.“

I ona se osvrnula na izbornu pobedu Ramuša Haradinaja i drugih vođa bivše OVK. Haradinajevu „ideologiju“ je uporedila sa onom koju ima nemačka Nacional-demokratska partija (NPD), inače stecište neonacista. Nemačke trupe, rekla je Dagdelenova, štite „tvorevinu“ na čijem je vrhu čovek koji želi da zapali ceo Balkan. Svedoci koji su stradali tokom haškog suđenja Haradinaju su „upečatljiv bilans Vašeg saveznika na putu ka pravnoj državi na Kosovu“, poručila je poslanica Levice nemačkoj Vladi. „Haradinaj traži Veliku Albaniju. Nasilno bi hteo da anektira bezmalo trećinu srpske teritorije. Čak i grad Niš bi pripadao tom etno-nacionalističkom košmaru. Nalazim da je sramotno što su takvi ljudi u očima nemačke Savezne vlade garanti demokratskog razvoja na Kosovu.“

Sevim Dagdelen je dodala da Kosovo postaje „islamistički teroristički centar“, te da nijedan region u Evropi u odnosu na broj stanovnika nije dao više ljudi „ubilačkim bandama u Siriji“. „Ali mene ne čudi što u razmatranju o Kforu u Kabinetu to uopšte nije ni bila tema, kako me je obavestila Savezna vlada. Vi delate po principu tri majmuna: ništa ne čujem, ništa ne vidim, ništa ne govorim. Mislim da tome mora da dođe kraj. Ova razorna nemačka politika na Balkanu mora da se prekine. Uz to želite da primorate Srbiju na protivpravno priznanje jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koje ste, kršeći evropsko pravo, načinili jednim od kriterijuma u pristupnim pregovorima. Za razliku od toga, ekstremistima i nacionalistima na Kosovu prostirete crveni tepih.“

Bundestag Franz Josef Jung

Franz Josef Jung (CDU): Još nedostaje Zajednica srpskih opština – nju sada mora omogućiti kosovska strana

Jung: U pravcu mirnog razvoja

Sledeći govornik Franc Jozef Jung, poslanik vladajućih demohrišćana (CDU) i bivši ministar odbrane, odbacio je kritike Levice i rekao da je devedesetih „masovnim silovanjima i pogubljenjima na Balkanu nastala situacija koja bez intervencije NATO i time našeg Bundesvera ne bi vodila stabilnosti i miru“.

On je podržao nastavak mandata Kfora: „U međuvremenu su kosovske snage bezbednosti u stanju da uspostave bezbednost tokom, primera radi, velikih demonstracija ili nasilnih sukoba. Kfor danas predstavlja dodatno osiguranje, ukoliko stanje ponovo postane nestabilno. Ovde pre svega mislim na severno Kosovo. (…) Istina je da su ukinute ilegalne srpske paralelne strukture na polju pravosuđa i bezbednosti, da je recimo most u Mitrovici ponovo otvoren, ali još nedostaje Zajednica srpskih opština – nju sada mora omogućiti kosovska strana – kako bi se dalje išlo u pravcu stabilnog i mirnog razvoja na Kosovu.“

Jung se takođe osvrnuo na pominjanje Velike Albanije tokom kampanje („to je sušta suprotnost onoga što podrazumevaju mirni razvoj i stabilizacija“), kao i pretnje prekidom pregovora sa Beogradom. „Moje visoko poštovane dame i gospodo, nakon izbora još nije jasno kako će izgledati nova Vlada. Ali jedno mora biti jasno formulisano: da će se proces normalizacije dalje intenzivirati, da će napredovati pravna država, da će biti vođena borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i da će borba protiv IS na Kosovu biti odgovarajuće pojačana jer ovo su uslovi za budući stabilni i mirni razvoj u ovom regionu, takođe u ekonomskom pogledu.“

I njemu je ovo bio poslednji govor u Bundestagu.

Bundestag Marieluise Beck Die Grünen

Mariluize Bek (Zeleni): Rusija se gura da bude igrač na Zapadnom Balkanu

Bek: Balkan, bure baruta

Poslanica Zelenih Mariluize Bek pozvala je kolege da uprkos brojnim većim krizama u svetu ipak malo podrobnije pogledaju situaciju na Zapadnom Balkanu. „Nažalost moram reći da u tom regionu vidim akutnu i zapaljivu situaciju, daleko opasniju od onoga kakvom je ovde obično shvatamo.“ Nabrajajući kakvo je stanje u zemljama regiona, Bekova je došla i do Srbije: „Srbija je stabilna. Zbog toga kod nas vlada veliko olakšanje. Ipak, treba iskreno da priznamo da ova stabilnost ima političku cenu. Jer u ovoj zemlji postoje jake autoritarne tendencije koje dolaze od sadašnjeg predsednika i bivšeg premijera Vučića. Treba da ostanemo odlučni i da ne zatvaramo oči jer se bojimo konsekvenci istine. Unutrašnje ustrojstvo današnje Srbije ne odgovara kanonu vrednosti EU. Ostaje dakle još mnogo posla.“

Ona je podsetila na knjigu „Mesečari“ istoričara Kristofera Klarka o izbijanju Prvog svetskog rata, rekavši da nas ta knjiga uči koliko je Zapadni Balkan fragilan i kakvu eksplozivnu snagu ima. „Uz to imamo i nešto novo: Rusija se gura da bude igrač na Zapadnom Balkanu. Zapravo opet imamo tektonske odnose koji su vodili izbijanju Prvog svetskog rata: srpsko pravoslavlje koje se orijentiše prema Rusiji, hrišćansko-katoličku Hrvatsku sa vezama prema Rimu i muslimansko stanovništvo povezano sa nasleđem Otomanske imperije. Ko se ne suoči sa ovim pitanjima, sa dugim crtama istorije, taj neće ni razumeti teškoće koje sada imamo na Balkanu.“

Mariluize Bek nije puno rekla o Kosovu, osim da nad Balkanom „visi Damoklov mač fantazije o etnički homogenoj Velikoj Albaniji“. „Nije umirujuće što je partija Aljbina Kurtija, jednog nacionaliste i proklamovanog velikoalbanca, na izborima na Kosovu postala druga najjača snaga, a tu je i Haradinaj koji je, kako svi znamo, izmakao Haškom sudu samo zbog situacije sa svedocima.“ Pred odlazak sa govornice je ipak rekla nešto i o samoj misiji Bundesvera, obraćajući se levičarki Sevim Dagdelen: „Da li je zaključak da treba da odemo što bi vodilo tome da se ceo region zapali? Mislim da upravo zbog teškoća ili uprkos njima imamo obavezu da ostanemo.“

Nemačke poreske obveznike će misija u sledećih godinu dana stajati 42 miliona evra. A onda, negde u junu 2018, Bundestag će se verovatno još jednom zabaviti sličnom debatom o novom produžetku mandata.

DW.COM

Kristofer Klark za DW

Reklama