Biju velikoalbanski bubnjevi | Politika | DW | 10.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

lični stav

Biju velikoalbanski bubnjevi

Trenutna situacija zahteva da izbori na Kosovu iznedre smirenu i odgovornu politiku. Umesto toga, biju velikoalbanski bubnjevi, piše u autorskom tekstu za DW Johana Dajmel iz Društva za jugoistočnu Evropu iz Minhena.

Ignorišu se apeli međunarodne zajednice da se ne ističu kandidati protiv kojih je podignuta optužnica. U očima mnogih Kosovara ti apeli mora da izgledaju skoro cinično. Naime, ne samo Kosovo već i međunarodna zajednica za sobom vuku rep grešaka i okretanja glave. Godinama su u najmanju ruku prećutno tolerisali staru političku gardu iz koje se opet regrutuju kandidati i lideri kojima se pripisuje kriminalna prošlost – recimo u Tačijevoj Demokratskoj partiji Kosova, Haradinajevoj Alijansi za budućnost Kosova ili Ljimajevoj stranci Nisma.

Kakav je rezultat? Na političkoj sceni dominiraju i dalje bivši borci OVK koji su pod sumnjom da su počinili ratne zločine ili da su upleteni u kriminalne radnje. Korupcija, nepotizam i organizovani kriminal spadaju u (političku) svakodnevicu i devet godina nakon proglašenja nezavisnosti. Protiv članova „Samoopredeljenja“ među kojima je i Aljbin Kurti podignute su krivične prijave zbog napada u Parlamentu.

Südosteuropa Gesellschaft, Johanna Deimel

Johana Dajmel

Ipak postoji nukleus novih stranaka: „Alternativa", koju su osnovali Mimoza Kusari Lila i Ilir Deda, prvi put izlazi na izbore. Partija je premlada da bi imala jasan profil pa se udružila u izbornu koaliciju sa Demokratskim savezom Kosova odlazećeg premijera Ise Mustafe i Alijansom za novo Kosovo milionera Bedžeta Pacolija.

„Samoopredeljenje" doduše nije tako mlada stranka ali ima konstantan birački potencijal i političara kao što je gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti, koji bi stranku mogao izvesti iz ćoška nacionalističkog protesta. Oko 120.000 mladih ljudi bira prvi put i to bi moglo dovesti do hitno potrebne nove konfiguracije političkog krajolika.

I među srpskim strankama se ponešto menja. „Srpska Lista" obuhvata kandidate koji su na Kosovu potpuno nepoznati te su očito figure zavisne od Beograda. No, kosovski Srbi počinju da se emancipuju od Beograda, a to je dobar znak. Lider Partije Kosovskih Srba Aleksandar Jablanović ne uživa podršku Srbije, a napadi na njega i njegovu kancelariju pokazuju bojazan da bi diktat iz Beograda mogao pretrpeti neuspeh.

Povrh svega, izbori se održavaju u promenjenom geopolitičkom okviru, koji zahteva smirenu i odgovornu politiku. Umesto toga, biju velikoalbanski bubnjevi, a uzajamne pretnje i verbalno zveckanje oružjem Beograda i Prištine pale crvene lampice u evropskim prestonicama, NATO-u i Vašingtonu.

Već dogovoreni sporazumi kao onaj o granici između Kosova i Crne Gore neće po svemu sudeći imati neophodnu većinu za ratifikaciju i sprovođenje ni posle izbora. Skoro da je apsurdno da Ramuš Haradinaj (AAK), koji će izgleda biti novi premijer, građanima obećava bezvizni režim u roku od tri meseca a u isto vreme jedan od uslova za to – sporazum o granici sa Crnom Gorom – proglašava mrtvim.

Pogledajte video 04:05
Trenutno na programu
04:05 min

Sporna granica na Prokletijama

Haradinaj je čak najavio reviziju Briselskog sporazuma. Sama pomisao da bi Ivica Dačić, koji će možda postati premijer Srbije, i Ramuš Haradinaj trebalo da se sastaju i vode konstruktivni dijalog u Briselu već donosi besane noći. Time se bitno smanjuje šansa da pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to naposletku i urade.

Možda će novi Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu koji će uskoro početi sa radom pomoći da se zemlja suoči sa prošlošću i okrene budućnosti? Brojna su nagađanja da će među optuženima biti i politički lideri. Možda je i zbog toga predsednik Kosova Hašim Tači lansirao u suštini dobru ideju o osnivanju Komisije za istinu i pomirenje. Ostaje upitno da li bi njena svrha zaista bila suočavanje sa prošlošću ili bi trebalo da sačuva Tačija od procesa pred novoosnovanim sudom. Prikupljanje dokaza je sve teže. Upravo je nedavno hrabra novinarka Serbeze Hadžiaj u jednom članku opisala do koje mere je opasan život svedoka koji su svedočili ili će tek da svedoče protiv bivših pripadnika OVK.

Na Kosovu je potrebna upravo hrabrost da se kritikuje loše stanje. Zabrinjavajući su siromaštvo i nedostatak perspektive za mlade. Ispunjeno je tek nešto više od četvrtine kriterijuma iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Nema radnih mesta, obrazovni standardi su zastareli, a zdravstvena zaštita je katastrofalna. Ako pogledamo rezultate anketa, ovi parlamentarni izbori i nova vlada neće rešiti te probleme. Oni će ih dodatno zaoštriti. Tako baš i ne izgleda novi početak.

*Dr Johana Dajmel je zamenica direktora Društva za jugoistočnu Evropu iz Minhena.

DW.COM

Audio i video

Reklama