Solidna ideja na dugom štapu | Evropa | DW | 25.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

carinska unija

Solidna ideja na dugom štapu

Premijer Vučić je inicijator carinske unije Zapadnog Balkana. Nije jasno šta pod time podrazumeva i kolike su šanse na uspeh. Stručanjci sa kojima smo pričali kažu da ideja nije loša, ali da je pred njom niz prepreka.

default

So, sol i сол - rafovi jedne prodavnice u Skoplju

Premijer Srbije i izabrani predsednik Aleksandar Vučić glavni je promoter ideje o takozvanoj carinskoj uniji Zapadnog Balkana. Prema njegovim rečima „integracija trgovine i transporta je najdirektnija putanja za napredak“. Srpski premijer smatra da je budućnost regiona unutar Evropske unije, a da je veća ekonomska integracija Zapadnog Balkana dobar korak u tom pravcu.

Ideja trenutno nije do kraja jasna ni stručnjacima pa pod šifrom carinske unije svako podrazumeva šta mu je volja. Vučić  je primetio da tu ideju podržavaju Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija, te da stoga ima zemalja koje i nisu zainteresovane za ovu vrstu unije. Nedostatak entuzijazma pojedinih zemalja za sada predstavlja i najveću prepreku realizaciji ove ideje.

Politička ili ekonomska ideja?

Ideja carinske unije je više politička nego ekonomska, smatra glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk. On veruje da ideja nije autentično došla iz Beograda već da je nastala izvan Balkana: „To mi se čini kao još jedan pokušaj da se smire uzavrele političke strasti i nestabilnost koja se širi regionom.“

Ćulibrk u razgovoru za DW kaže da ekonomski razlog za formiranje takve zajednice ne postoji jer već funkcioniše CEFTA, sporazum o slobodnoj trgovini u kojem pre pristupanja EU učestvovale Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Slovenija, a danas su u njoj zemlje Zapadnog Balkana sa dodatkom Moldavije. I u protokolu jednog briselskog sastanka Radne grupe za proširenje EU, o kojem je DW izveštavao, stoji da Evropska komisija pozdravlja ideju o ekonomskoj integraciji, ali da nekakva nova unija nije najbolje rešenje, već da treba dalje sarađivati u okviru CEFTA.

„U dosadašnjem funkcionisanju CEFTA vidimo da se pojavljuju problemi, zato što neke države pritisnute svojim problemima praktično ograničavaju primenu nekih odredbi koje omogućavaju slobodnu trgovinu“, dodaje Ćulibrk. Problemi koji se realno javljaju mogu da se reše i bez formiranja nove carinske unije, kaže naš sagovornik, i kao primer ističe to što roba na pojedinim granicama čeka danima kako bi bila uvezena.

Školica za EU?

Pozitivnije o ideji carinske unije govori ekonomski analitičar Mijat Lakićević. „Sama ideja je dobra, ali je na dugom štapu“, ocenjuje on. „Pre svega je potrebno imati političku stabilnost kako biste došli u situaciju da razgovarate o samo ekonomskim stvarima, a znamo kako loše stojimo kada je politička stabilnost u pitanju. Ekonomski bi to imalo rezona, jer su privrede komplementarne, ali pitanje je koliko su i državne administracije spremne za tako nešto.“

Ekonomista Saša Đogović ideju carinske unije vidi kao korak dalje od sporazuma CEFTA jer će se na taj način uskladiti carinske tarife prema svim trećim zemljama. Ali, Đogović istovremeno upozorava da „ne bi trebalo očekivati da se to desi brzo, i da će dosta zavisiti od stepena političke volje u pojedinim državama.“ Srbija, dodaje Đogović, ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, odnosno Evroazijskom unijom, i možda joj se ne bi isplatilo da napušta taj sporazum za račun nekog novog regionalnog. Sa druge strane, ukoliko bi dva sporazuma bila usklađena, tržišta Evroazijske unije mogla bi da budu dodatni stimulans za ostale zemlje Zapadnog Balkana.

Serbien Kroatien Blockade an der Grenze bei Batrovci

Zloupotreba trgovine u poiltičke svrhe - Hrvatska je 2015. blokirala uvoz iz Srbije

Jedno od mogućih čitanja je da nekakva balkanska carinska unija nagoveštava da zemlje regiona neće (u skorije vreme) biti primljene u EU koja je – možda i u prvom redu – ekonomska i carinska unija. „Ovo je školica za sve te države da se vidi da li su one uopšte sposobne da jednog dana budu primljene u EU. Dakle, hajde se vi malo igrajte i vežbajte da vidite kako to izgleda da bismo mogli jednog dana da razgovaramo o tome da uđete u jednu pravu carinsku uniju kakva je EU“, tumači Ćulibrk.

Ko profitira od carinske unije?

U razgovorima o carinskoj uniji vrlo često se čuje da bi ona možda najviše odgovarala Srbiji, jer je ona i najveći izvoznik od zemalja koje su u igri. Sudeći po tome da Srbija ima trgovinski suficit sa ostalim zemljama, trebalo bi da to njoj najviše odgovara, primećuje Mijat Lakićević. „Ali to je uski pogled“, dodaje on. Koliko neka zemlja profitira od slobodne trgovine ne zavisi od njene veličine već od privrednog ambijenta, uveren je Lakićević.

„Da je drugačije to bi značilo da, primera radi, mnogo više koristi u Evropi od carinske unije ima Nemačka od Grčke. Ja ne mislim da je tako – problem Grčke je što nije bila orijentisana na razvoj privrede nego na zaduživanje, a onda zemlja zapadne u krizu. Sama carinska unija, ako se pametno iskoristi, može biti dobra i za manje zemlje, jer dobijaju pristup većim tržištima bez carine“, dodaje on.

Prebrojavanje koliko kojoj zemlji odgovara takva unija može lako završiti u suverenističkoj i nacionalističkoj retorici. U tom slučaju je ideja unapred propala, kaže Saša Đogović. „To je na neki način i ispit za političare u regionu. Vreme će zato pokazati da li će ovo biti samo još jedna parola marketinškog tipa, ili će uslediti neki konkretni dogovori, što bi bilo dobro za čitav region.“

Na taj način bi se, dodaje, Zapadni Balkan bolje pozicionirao na međunarodnoj mapi, kao tržište koje počinje da sarađuje, posluje transparentnije i nudi niže troškove poslovanja. „Uz manje birokratije i papirologije, koje su često i glavni izvor korupcije.“

DW.COM