Srbija: EU ili Evroazija? | Politika | DW | 03.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija: EU ili Evroazija?

Srbija će pregovarati o trgovinskom sporazumu sa zemljama Evroazijske ekonomske unije. To ne bi trebalo da previše uzbudi nikoga u Briselu, kažu sagovornici DW-a, jer ruska Unija nije prava alternativa Evropskoj uniji.

Dok je manir beogradskih vlasti da svaku moguću i nemoguću investiciju najavljuju mesecima unapred i stalno obećavaju ekonomski boljitak, o dolazećoj saradnji sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU) misteriozno se ćutalo. Čak je u utorak (31.5.) i štura vest iz kazahstanske prestonice Astane, gde se sastao Vrhovni savet EEU, do srpskih građana stigla zaobilaznim putem, preko ruskih državnih medija. Bilo je to dovoljno da Politika naslovi „Putin odobrio pregovore“ te da Večernje novosti trijumfalno objave: „Srpska roba za 180 miliona kupaca!“

Iz tehničke Vlade samo je ministar trgovine Rasim Ljajić našao za shodno da post festum objasni medijima da će Srbija stupiti u pregovore sa EEU o tekstu sporazuma „koji sadrži spisak robe koja će se razmenjivati bez carina“. „Kao što je poznato, Srbija je zainteresovana da na toj listi pre svega bude fijat 500L, kao i živinsko meso i neke vrste sireva“, rekao je ministar.

I jedno i drugo

Iz Ljajićevih reči se zaključuje da nije reč o pristupanju samoj EEU, već njenoj Zoni slobodne trgovine. Članice te Unije su Rusija, Belorusija, Kazahstan (tri države sa kojima Srbija već ima sporazume o bescarinskoj trgovini), Jermenija i Kirgistan, dok su Zoni slobodne trgovine za sada pridruženi Vijetnam, uskoro bi trebalo da bude Egipat, a pregovara se i sa Tajlandom. Interesovanje su iskazale i druge veće i manje ekonomske sile.

Ruski državni portal Sputnjik na srpskom jeziku prenosi da se radi o „novoj rastućoj uniji“ koja nudi slobodnu trgovinu „bez opterećujućih pravila i ucena, svojstvenih briselskoj administraciji“, te sugeriše da EEU može biti alternativa evropskim integracijama.

Drugačiji stav u razgovoru za DW iznosi Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju. „Ovo ne vidim kao napuštanje evropskih težnji niti okretanje istočnom tržištu. To je nastojanje Srbije da vodi politiku i-i, a ne ili-ili. Videćemo koliko dugo će moći da vodi ovakvu politiku, kako se bude približavala Evropskoj uniji. Sada je na našoj strani da uveri EU da pristupanje ovom sporazumu nije antievropsko, što je lakše reći nego učiniti. Ali možda vredi pokušati.“

Moskau Eurasische Wirtschaftsunion Gipfel 23.12.2014

Sastanak lidera zemalja Evroazijske unije u Moskvi 2014.

Šta će reći Brisel?

Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker je krajem prošle godine naložio da se ispitaju mogućnosti ekonomske saradnje Brisela i EEU. Od tada sve stoji na ledu, s obzirom da i dalje traje rat sankcijama zbog ruske aneksije Krima. Luksemburžanin Junker međutim važi za zagovornika otopljavanja odnosa prema Moskvi te se tako tumači i njegov pristanak da 16. juna učestvuje na jednom međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Kako će se onda Evropska unija odnositi prema eventualnom ulasku Srbije u rusku bescarinsku zonu, s obzirom da takvih iskustava sa jednom zemljom-kandidatom za članstvo u EU do sada nije bilo?

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, kaže da je to teško reći, s obzirom da nije jasno da li je trgovinski ugovor „povezan sa političkim uslovima“. Ona u razgovoru za DW dodaje da EU i EEU nikako ne mogu biti stavljene u istu ravan, jer ova druga „reguliše samo trgovinu dok se pitanjima unutrašnjeg uređenja, ljudskim pravima i pravnom državom uopšte ne bavi“.

Odnos EU prema srpskom pristupanju ruskoj trgovinskoj zoni verovatno će se temeljiti na iskustvu sa Centralnoevropskim ugovorom o slobodnoj trgovini (CEFTA), veruje profesor Crnobrnja. Sve države koje su pristupale EU morale su automatski da napuste CEFTA, sporazum koji još važi za šest država Zapadnog Balkana i Moldaviju.

„Vođeni tim iskustvom, verovatno ćemo i mi – u onom trenutku kad uđemo u EU – morati da napustimo evroazijsko trgovinsko partnerstvo. U Beogradu se nadaju da će to biti za četiri, pet godina, ali ja sumnjam da će ići tako brzo. Moguće da će naša vlast pokušati da iskoristi taj međuperiod u skladu sa onom narodnom: Umiljato jagnje dve majke sisa.“

Ima li Srbija šta da proda?

No koliko će koja majka biti izdašna prema jagnjetu, drugo je pitanje. U prvim analizama produbljena je fiksacija na Fijatova vozila koja se proizvode u Kragujevcu. Pregovori o izvozu tih vozila u Rusiju sada već poprimaju razmere epske sage, a sve pojačano činjenicom da bi od proboja „srpskog“ Fijata mogao da zavisi ostanak torinskog giganta u Kragujevcu i posle 2018. godine. Međutim, i sada se govori o simboličnoj brojci od nekoliko hiljada vozila koja bi išla u Rusiju, dok bi odande stizali jeftini modeli Lade.

„Mi sve vreme veličamo potencijale tog tržišta EEU, a kao da ne vidimo nedostatak mogućnosti proizvodnje bilo čega što bismo mogli da izvezemo tamo“, kaže Jelena Milić. „Naše tržište su za sada region i Evropska unija.“

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva četiri meseca ove godine dve trećine robne razmene Srbije otpalo je na zemlje EU. Po važnosti slede zemlje CEFTA sa kojima Srbija ima trgovinski suficit od skoro 600 miliona dolara u pomenutom periodu. Ako se gledaju pojedinačne države, Ruska Federacija je na trećem mestu među srpskim trgovinskim partnerima, daleko iza Nemačke i Italije i tik ispred Kine.

DW.COM

Reklama