Propale ekonomije propale Jugoslavije | Evropa | DW | 11.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Propale ekonomije propale Jugoslavije

Četvrt veka od raspada Jugoslavije u nastalim republikama se ekonomija nalazi u jadnom stanju, piše u svojoj analizi najveća nemačka agencija dpa. Posledica je da ljudi i dalje masovno napuštaju balkanske državice.

Jedan od razloga za raspad Jugoslavije bila je i ubeđenost zavađenih naroda da ih, kada se osamostale, čeka svetlija budućnost od one koju je nudila socijalistička federacija. Četvrt veka kasnije, tako nečemu se više niko ne nada. Ekonomisti krive izostanak takozvanih strukturnih reformi na prelazu iz socijalizma u tržišnu privredu. Posledica je nepostojeći razvoj i siromašenje ogromnih delova stanovništva.

Državni gubitaši

Dobit privatna, gubici društveni – to je i dalje moto u bivšim jugoslovenskim republikama, naveo je poznati srpski profesor ekonomije Miodrag Zec za nedeljnik NIN. Iako je, tvrdi Zec, pogrešna politika poslednjih decenija dovela do ogromnih dugova i sveprisutnog siromaštva, država se u velikom stilu vraća u privredu.

Nastavak promašene ekonomske politike može se objasniti i time što su mnogi političari u ovim balkanskim zemljama na ključnim funkcijama neprekidno već dve decenije ili duže: još od početka devedesetih su na sceni vođa bosanskih Srba Milorad Dodik, tamošnji član predsedništva Bakir Izetbegović, premijeri Srbije i Crne Gore Aleksandar Vučić i Milo Đukanović. Makedonski šef vlade Nikola Gruevski politički je angažovan od kraja devedesetih.

Prošle sedmice je Evropska komisija u prvoj godišnjoj proceni predvidela rast privrede u balkanskim zemljama od između 1,7 odsto za Sloveniju, koja je članica evrozone, do preko tri odsto za Makedoniju i Crnu Goru koje imaju status kandidata za EU. No moguće stope rasta ne govore skoro ništa o činjenici da se u većini zemalja dešava „supstancijalno pogoršanje javnih finansija“, očitovano u budžetskom deficitu i rastu javnog duga.

Tome valja dodati još uvek predimenzionirani udeo propalih državnih firmi koje opstaju jer služe kao socijalne ustanove. Ekonomski oporavak onemogućava i prenaduvana javna uprava u kojoj partije – baš kao i u državnim firmama – smeštaju svoj kadar. Državni posao je nagrada za lojalnost i istovremeno kupovina sigurnog glasa.

Prema zvaničnim brojkama, nezaposlenost je u Srbiji, Crnoj Gori ili Hrvatskoj dvostruko viša od proseka Evropske unije. U Makedoniji je nezaposleno 25, a u Bosni čak 27 odsto ljudi. Stvarno stanje je verovatno još gore: na primeru Srbije je Vladimir Gligorov sa bečkog Instituta za ekonomske studije analizirao starosnu grupu između 15 i 64 godina i zaključio da je bez posla bezmalo svaka druga osoba, dok trećina njih zvanično i ne traži posao.

Egzodus lekara

Kako privredni život štuca, tako i plate ostaju skromne. Početkom godine su iznosile između 360 evra neto u Srbiji i Makedoniji, više od 400 evra u Bosni i Makedoniji, do 747 evra u Hrvatskoj i 1.004 evra u Sloveniji. S tim novcem ljudi uglavnom jedva spajaju kraj s krajem. Praktično sve zemlje su upućene na milijarde evra koje unose njihovi gastarbajteri iz zapadne Evrope i Skandinavije.

Neposredna posledica je gigantski i trajni talas emigranata. U anketama studenti u više od 80 odsto slučajeva kažu da žele da napuste domovinu nakon što steknu diplomu. Trenutno se države jugoistočne Evrope žale na egzodus lekara, medicinskog osoblja i negovatelja starih lica. Oni odlaze u pravcu Velike Britanije, Skandinavije i, pre svega, Austrije i Nemačke. Taj udar potresao je temelje ionako nikakvih zdravstvenih sistema u balkanskim zemljama.

Dramatične posledice jadnih privreda i rezigniranosti stanovništva pokazale su se na dva primera: desetine hiljada očajnih Albanaca su februara prošle godine krenule s Kosova u izbeglički stampedo ka Nemačkoj. U malenoj Crnoj Gori je više od jednog procenta stanovništva krenulo istim putem, pre svega ka severnoj i istočnoj Nemačkoj. Čuli su, naime, da u slabije naseljenim regionima došljake već čekaju zemlja i kuće…