Putujući cirkus EU u Poznanju | Izbor iz štampe | DW | 05.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Putujući cirkus EU u Poznanju

Šta je sa pristupnim pregovorima sa zemljama Zapadnog Balkana? Evropska unija opasno dugo oteže, ocenjuje nemačka štampa povodom konferencije o Zapadnom Balkanu u poljskom Poznanju.

„Balkanska politika Evropske unije funkcioniše po principu putujućeg cirkusa. Svakih nekoliko meseci se negde održi po jedan samit o Zapadnom Balkanu – u blistavom ambijentu i sa mnogo magije. No, na kraju su sve to samo providni trikovi“, komentariše Peter Minh u minhenskom dnevniku Zidojče cajtung. „Prijem Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova u EU, koji je u izgledu još od 2003, ne napreduje a da se obećanja samo prebacuju na novu predstavu.“

„Sada je putujući cirkus u Poznanju, gde je zapravo reč o tzv. Berlinskom procesu. Proces je inicirala Angela Merkel 2014. kako bi se poboljšala saradnja između balkanskih zemalja i EU. Ali, izgleda da ni nemačka savezna vlada danas više ne može da se seti starih obećanja. Jer, i Berlin snosi deo odgovornosti zato što je odgođen početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, koji je bio planiran za jun. Pri tom je Evropska komisija u maju potvrdila da su obe zemlje ispunile uslove. To je frustrirajuće za zemlje kandidatkinje i istovremeno opasno, zbog toga što ova politika otezanja samo jača nacionaliste“, zaključuje Peter Minh u listu „Zidojče cajtung“.

Balkan ostaje bure baruta

O samitu u Poznanju piše i Drugi kanal nemačkoj javnog servisa ZDF na svojoj onlajn stranici najpre citiraju nemačkog ministra spoljnih poslova Hijka Masa koji je rekao da „nije svejedno, jer se radi o bezbednosti u komšiluku“. Mas je to izjavio u Varšavi tokom priprema za samit u Poznanju, piše ZDF i ocenjuje:

„To je tačno, naravno, jer uvek je dobro da se dobro razumete sa komšijama. No, ovde se radi o tome da se ti susedi ne okrenu drugim susedima – na primer Rusiji, Turskoj ili državama sa strogim tumačenjem islama. A i Kina je počela da investira i takođe želi da sebi obezbedi moć i uticaj.“

„Zbog toga je i pokrenut tzv. Berlinski proces, jer bi tako trebalo da se zemlje Zapadnog Balkana zadrže u čekaonici Evropske unije, kako se čuje u diplomatskim krugovima u Varšavi. U svakom slučaju, zemlje Zapadnog Balkana nisu homogena trupa. Nakon građanskih ratova u regionu 1990-ih, granični konflikti, nacionalističke tendencije i etnički konflikti tema su i danas. Zbog toga Zapadni Balkan i dalje ostaje bure baruta.“

„Posebno ugrožen“ dijalog Srbije i Kosova

„Šest balkanskih država nemaju poverenja jedna u drugu, a u zemlji kao što je Bosna i Hercegovina situacija je posebno komplikovana zbog različitih etniteta. U toj zemlji koja broji 3,5 miliona stanovnika, skoro polovina stanovništva su muslimani, onih koji govore srpskim jezikom i mahom su pravoslavni je oko 30 posto, a katoličkih Hrvata 15 procenata.“

U tekstu se naglašava da je posebno je ugrožen dijalog između Srbije i Kosova: „Srpska manjina na severu Kosova oseća da pripada Srbiji, a albanska u Srbiji Kosovu. Tu još dolazi i aktuelni carinski spor; na Kosovu se bojkotuju srpski proizvodi.“

„S druge strane u Albaniji se i dalje sanja o Velikoj Albaniji u koju bi, pored Kosova, bio uključen i deo Severne Makedonije. Albaniji na putu ka EU još stoji organizovani kriminal, poslovi sa drogom u velikom stilu i upletenost političara u mafijaške strukture“, piše u tekstu ZDF-a u kome se na kraju zaključuje da će i ovaj samit biti samit sa parolama da se istraje, jer se radi o tome da se Zapadni Balkan veže za EU kako zemlje ne bi tražile druge partnere.

Zaev „pronašao prave reči“

I internet-portal Juronjuz (Euronews) na nemačkom prenosi upozorenja političkih analitičara (Florijan Biber i Nikolaos Cifakis) o tendencijama u balkanskim zemljama da izgrađuju veze sa novim partnerima. „Tako se Kina u prvoj liniji zanima za izgradnju privrednih veza, dok Rusija i Turska ulažu veće napore u izgradnju političkih i društvenih veza na Balkanu.“

Juronjuz je razgovarao i sa predsednikom Severne Makedonije Zoranom Zaevim koji je, kako pišu, „našao prave reči za Berlinski proces“.

„Ne postoji alternativa ni za jednu zemlju, ja mogu doduše da govorim za svoju zemlju. Ne postoji druga alternativa, do potpuna integracija u Evropsku uniju. Ali, jedno moram da kažem: mi ne očekujemo da odmah postanemo članica EU. Mi samo očekujemo da Evropska unija i dalje ostane motivisana i da se koncentriše na našu zemlju, na naše građane, kako bi naše države dostigle sledeći cilj koji budemo zaslužili. A sada zaslužujemo jedan: početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom“, istakao je Zaev za Juronjuz.

Priredio: Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM