Balkan u Poznanju – put je trnovit | Evropa | DW | 03.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Balkan u Poznanju – put je trnovit

Konferencija zemalja Zapadnog Balkana održava se ove godine u Poznanju između 3. i 5 jula pod motom „Učiti od prošlosti, pripremiti se za budućnost“.

U Poznanju se očekuje niz šefova država i vlada, ministara, predstavnika nevladinih organizacija iz šest zapadnobalkanskih zemalja kao i iz nekoliko zapadnoevropskih zemalja. Najzvučnije ime na listi gostiju svakako je nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona je i pokrenula inicijativu ovakvih godišnjih okupljanja koja se organizuju u različitim zemljama od 2014. pod generalnim nazivom „Berlinski proces“.

Cilj je da se pruži podrška za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju na njihovom putu u Evropsku uniju.

„Put je trnovit“

A taj put nije lak. I video poruci nemačka kancelarka Angela Merkel je uoči Konferencije rekla: „Danas je situacija mirna, ali postoji niz napetosti koje se moraju prevazići, mnoštvo uslova mora još da se ispuni, kako bi sve zemlje Zapadnog Balkana ispunile sve pretpostavke za pristupanje Evropskoj uniji. Put je, dakle, i dalje trnovit“.

Najbolji primer za prepreke je konflikt između Srbije i Kosova. Ni takozvana inicijativa Merkel-Makron za sada nije mogla dati nove impulse dijalogu Beograda i Prištine koji je zapao u ćorsokak. Samit u Parizu koji je planiran za 1. juli otkazan je zbog nespremnosti Prištine da ukine stoprocentne namete na robu iz Srbije. Njih je Priština uvela kao reakciju na delimično uspešne diplomatske napore Beograda u sprečavanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama kao što je Interpol.

Te napetosti ne ometaju samo statusne pregovore već i uvođenje zajedničkog ekonomskog prostora. Jedan ekonomski stručnjak nemačke vlade kaže da je do novembra prošle godine saradnja trgovinskih komora Srbije i Kosova bila primer dobre saradnje mimo svih političkih prepreka.

U Poznanju će zemlje članice EU kao što su Nemačka, Francuska, Austrija, Italija, Poljska, Bugarska pa i Grčka pokušati da podstaknu saradnju uprkos sukobima. Biće reč o zajedničkim infrastrukturnim projektima, naučnoj saradnji, uzajamnom priznanju diploma, razmeni mladih i olakšicama u trgovini, kao što je spajanje carinskih kontrola u samo jednu na graničnim prelazima. I druge teme kao što je bezbednost, jačanje građanskog društva ili, jačanje društvene pozicije romske manjine, biće prodiskutovane na u različitim forumima.

Severna Makedonija kao uzor

Već su evidentni i uspesi. Cena rominga je od 1. jula spuštena, u Tirani je osnovana Regionalna kancelarija za saradnju mladih. (RYCO). Ali brojni izazovi političke prirode i dalje su prisutni.

Angela Merkel smatra da primer okončanja spora oko imena Severne Makedonije uliva nadu: „Spor je trajao godinama i na osnovu političke hrabrosti severnomakedonskog premijera Zorana Zaeva i grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, konflikt je uspešno okončan, pa se otvorila perspektiva za početak pristupnih pregovora i za učlanjenje u NATO. Takvi pozitivni primeri bi trebalo da nas ohrabre da rešavamo probleme u Bosni i Hercegovini ili između Srbije i Kosova“.

Zoran Zaev i Aleksis Cipras na Prespanskom jezeru u junu 2018.

Zoran Zaev i Aleksis Cipras na Prespanskom jezeru u junu 2018.

Međutim, postoje eksperti koji smatraju da su za napredak potrebne nove elite. Švajcarski istoričar Oliver Jens Šmit je u razgovoru za DW kritikovao „stabilokratsku“ politiku EU u regionu, koja nevladinom sektoru poklanja malo pažnje i jedva da primećuje proteste protiv autokratskog načina vladavine u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji: „To se pretvorilo u fundamentalan problem politike Evropske unije na Balkanu, da je verodostojnost EU u očima mnogih građana pretrpela štetu“.

Osim toga, EU nije jednoglasna u pogledu Zapadnog Balkana. Francuski predsednik Emanuel Makron neće doći u Poznanj, a nedavno je izjavio da će se založiti za to da ne bude proširenja Evropske unije pre njene unutrašnje reforme. Nemačka kancelarka Angela Merkel ne odustaje dokle god je na dužnosti. Šta će posle toga biti sa „Berlinskom inicijativom“ nije izvesno, kako procenjuju krugovi bliski nemačkoj vladi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

WWW Linkovi