Pred očima KFOR-a | Izbor iz štampe | DW | 17.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kosovo

Pred očima KFOR-a

Štampa na nemačkom jeziku bavi se Kosovom povodom raspisivanja prevremenih izbora, ali i analizira uticaj Saudijske Arabije i Turske na Balkanu. Stranka Levice kritikuje nemačku vladu zbog njenog odnosa prema Kosovu.

List Velt objavljuje članak pod naslovom „Arapi finansiraju islamiste na Balkanu“ u kome novinar Marsel Lojbaher navodi između ostalog i primer – Kosova: „Misionarske organizacije Saudijske Arabije aktivne su i na Kosovu i tamo šire vehabijsku interpretaciju islama, na primer, slanjem propovednika“ – prenosi nemačka vlada u odgovoru na pitanje poslaničkog kluba Levice. Sevim Dagdelen, poslanica te stranke, upozorava: „Pred očima KFOR-a, Kosovo se razvilo u islamistički teroristički centar u regionu. Skandalozno je to što su zahvaljujući prisustvu nemačkih vojnika saudijski propovednici nasilja i mržnje neometano mogli da postave ideološku osnovu za to.“

„Od nemačke vlade se traži da više ne prikazuje ulepšano situaciju na Kosovu i da ne ostavlja nejasnoće pred javnošću kada je reč o konkretnim brojkama u vezi sa regrutovanjem ljudi za islamističke terorističke mreže kao što je IS i druge organizacije na području KFOR-a.“

Sevim Dagdelen MdB Die Linke

Sevim Dagdelen iz Levice upire prstom i u nemačku vladu

„Turski sukob“ na Kosovu

„Nemačka vlada posmatra i sve veći uticaj Turske na Balkanu. U svom odgovoru ona piše: „Otkako je na funkciju stupila vlada AKP, 2002, i posebno za vreme mandata bivšeg ministra spoljnih poslova Ahmeda Davutoglua, došlo je do nove strateške orijentacije turske spoljne politike. U jeku tog novog orijentisanja, neka politička težišta postavljena su na područja koja su ranije bila deo Osmanskog carstva. Turska, kako vlada dalje prenosi, u vezi s tim ima pretenzije na uticaj na Zapadnom Balkanu, i nastoji da preuzme aktivnu ulogu u tom regionu.“

„Prema saznanjima nemačke vlade, turski konflikt između vladajuće stranke AKP i pokreta Fetulaha Gulena, prenosi se i na balkanske države Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju i Kosovo. Tačno je, prenosi Berlin, da je Turska vlada posle pokušaja puča iz jula 2016. s vladama pomenutih zemalja pojačano tematizovala aktivnosti pokreta Fetulaha Gulena. Ankara je delom tražila da se zatvore obrazovne ustanove koje se pripisuju tom pokretu“.

„Dagdelenova je ubeđena da na Kosovu, području delovanja KFOR-a, Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ima odrešene ruke za svoju, kako kaže, neoosmansku imperijalnu politiku te da on istovremeno koristi mogućnost svog uticaja na Kosovu i za političke čistke“, piše „Velt“.

Kosovo Parlament Misstrauensvotum

Preveremeni parlamentarni izbori na Kosovu zakazani su za 11. jun

Izbori na Kosovu

Isti list objavio je i poduži članak pod naslovom „Haos na Kosovu“, ispod kojeg piše: „Privreda se oporavila, ali taj uspeh ugrožava politička kriza“. „Leto 2015: u Nemačkoj se izbeglička kriza približava vrhuncu. Pored Sirijaca i Avganistanaca, u zemlju je stiglo i mnogo ljudi iz Albanije i sa Kosova. Oni su izgubili nadu da će se u njihovim zemljama nešto promeniti, da će tamo naći posao i moći da prehrane porodicu. Ali većina njih nije mogla da ostane. Nisu dobili azil, dobrovoljno su se vratili natrag ili su proterani. Za dve godine koje su otada prošle, bar na Kosovu je nešto učinjeno.“

„Ekonomski je u ovom vremenu sve išlo dosta bolje, iako na niskom nivou. Vlada je dobro radila, a podržao ju je i pohvalio i Međunarodni monetarni fond (MMF). No, baš sada se zemlja survala u političku krizu – čime je ugroženo ono što je do sada postignuto. Vlada je oborena izglasavanjem nepoverenja u parlamentu. Predsednik države Hašim Tači raspustio je parlament i otvorio put za održavanje novih izbora – do kojih će verovatno doći već sredinom juna. To izgleda kao normalna politička procedura. Međutim, iza toga su igre oko vlasti, korupcije i zaštite ratnih zločinaca.“

Spannungen zwischen Servien und Kosovo

Žrtva političkih igara: premijer Kosova Isa Mustafa

Političke igre preko leđa građana

„Žrtva svega je vrlo uspešan premijer Isa Mustafa, ekonomista s dugogodišnjim iskustvom kao ministar privrede i finansija, a bio je i gradonačelnik Prištine. On je iz Demokratske lige (LDK) koja je zajedno sa Demokratskom partijom (PDK) formirala koalicionu vladu. Pri tome je PDK zapravo veća i finansijski jača stranka. Ona je proistekla iz Oslobodilačke vojske Kosova (UČK), a sadašnji predsednik Hašim Tači dugo je bio njen predsednik. Mnoge veličine PDK su pod sumnjom da su preko mafijaških veza i resursa zemlje veliki deo privrede podvele pod svoju kontrolu. No, Specijalni tribunal u Hagu vodi istragu protiv različitih osoba iz njihovih redova.“

„Ako bi PDK posle izbora bila ojačana i stala na čelo nove vlade, mogla bi da stane u zaštitu tih ljudi. Izgleda da je to bila kalkulacija kada je PDK takođe glasala za zbacivanje sopstvene vlade. No, te političke igre se igraju preko leđa građana koji su mogli da se raduju određenim poboljšanjima ekonomske situacije otkako je Mustafa 2014. postao premijer“, piše između ostalog Novinar Frank Štoker za list „Velt“.

Više birača nego stanovnika

A austrijski Kurir prenosi da „oko mesec dana pred prevremene parlamentarne izbore na Kosovu mediji izveštavaju o nepravilnostima na biračkim spiskovima. Prema televizijskoj stanici RTK, upada u oči da je broj građana sa pravom glasa – računajući i Kosovare u inostranstvu – oko 1,9 miliona, što je više od broja stanovnika koji iznosi 1,8 miliona.“ Mediji tu veliku razliku tumače time što izborni spiskovi već godinama nisu aktuelizovani, a „Kurir“ navodi da „list ’Zeri’ upozorava da su te nepravilnosti u prošlosti vodile u masivne manipulacije na izborima.“

Priredio: Saša Bojić

DW.COM