Prevremeni izbori 11. juna | Izbor iz štampe | DW | 11.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kosovo

Prevremeni izbori 11. juna

Kosovska vlada je pala. To je rezultat višemesečenog spora dve vladajuće partije. Slede prevremeni izbori (11.6.) u, kako piše štampa na nemačkom, jednoj od najkorumpiranijih i najzaostalijih evropskih zemalja.

Frankfurter algemajne cajtung: „Vladajuća koalicija na Kosovu je propala. Od 120 poslanika koliko ih je u skupštini u glavnom gradu Prištini, u sredu ih je 78 glasalo za kraj vlade s Isom Maustafom na čelu. Godinu dana pre regularnog isteka vladinog mandata, predstoje novi izbori koji će verovatno biti održani već sledećeg meseca. Isa Mustafa je šef Demokratskog saveza Kosova (DSK), stranke koja je u koaliciji s Demokratskom partijom Kosova (DPK). Te dve partije već mesecima su u sporu i više nisu u stanju da ostvare većinu za izglasavanje važnih zakona. Sada kada je DPK podržao zahtev opozicije za izglasavanja nepoverenja vladi, kraj koalicije bio je čista formalnost.“

I Noje cirher cajtung piše da bi prevremeni izbori mogli da budu održani već u junu, a raspisani već u četvrtak (predsednik Kosova Hašim Tači u međuvremenu je raspisao izbore za 11. jun, prim. red.) – i podseća: „Bivša srpska pokrajina, naseljena gotovo isključivo Albancima, nezavisna je od 2008. godine. U međuvremenu ju je priznalo više od 110 zemalja sveta. Kraj vlade koju su činili Mustafin Demokratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova, predsednika skupštine Kadrija Veseljija, posledica je višemesečenog političkog spora. Vlada u skupštini više nije imala potrebnu većinu za rešavanje centralnih pitanja, kao što su pitanja razgraničenja sa susednom Crnom Gorom, prava srpske manjine ili formiranje vojske. Zahtev opozicije za izglasavanje nepoverenja vladi podržala je i vladajuća Demokratska partija Kosova. Time je sudbina vlade bila zapečaćena. Kosovo sa svojih dva miliona stanovnika, i pored milijardi vredne finansijske pomoći iz SAD i EU, i pored misije NATO i najveće misije EU u inostranstvu – Euleksa, važi za jednu od najkorumpiranijih i najzaostalijih evropskih zemalja.“

Minhenski Zidojče cajtung dodaje da se i Euleks sve više suočava sa optužbama za korupciju i dodaje: „Situacija na Kosovu je loše pre svega zbog velike nezaposlenosti. Bez posla je više od 40 odsto građana, što je 2015. godine pokrenulo veliki iseljenički talas. Tada je na desetine hiljada Kosovara krenulo u pravcu Zapada i Evropske unije. Međutim, samo nekolicina je azil i dobila. Među glavne probleme Kosova spada spor sa susednom Srbijom, koji se nastavlja. Beograd neće da prizna nezavisnost Kosova, nema poverenja da Kosovo može da zaštiti srpsku manjinu od napada kosovskih Albanaca. Takođe, na Kosovu su i važne srpsko-pravoslavne svetinje, na koje Kosovo polaže pravo. Kosovo se, tako tvrde u Beogradu, ne brine kako treba za te kulturne spomenike. Kulminacija nasilja bila je 1989. i 1999. godine. Nakon raspada Jugoslavije, sudbina Kosova bila je neizvesna. Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) borila se protiv srpsko-jugoslovenske vojske za nezavisnost zemlje. U martu 1999. u rat se umešao i NATO koji je bombardovao Beograd. Pomirenje sa Kosovom danas je jedan od uslova za članstvo Srbije u EU.“

Priredio: Boris Rabrenović

Reklama