Pod komandom Brisela? | Evropa | DW | 08.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropska unija

Pod komandom Brisela?

Evropska unija planira da vrlo skoro formira zajednički komandni centar za vojne operacije. Da li je to korak ka formiranju zajedničke evropske armije? Visoki zvaničnici EU to negiraju.

Dok je američki predsednik Donald Tramp zaokupljen američkim interesima, a Britanci izlaskom iz EU, zemlje Evropske unije se zbližavaju – tako bar pokazuje rezultat sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu. Naime, ne samo da se planira formiranje zajedničkog komandnog centra za operacije EU, već bi to sada trebalo i da bude sprovedeno u delo. A to će se odraziti na misije u Maliju, Somaliji i Centralnoafričkoj Republici.

Sve to, trebalo bi da se ozvaniči pod imenom „Vojno planiranje i komandne sposobnosti“. Ime je nezgrapno, ali za to postoje razlozi: diplomate EU žele da izbegnu naziv – štab, kako niko ne bi mogao da pomisli da se radi o zajedničkoj odbrambenoj uniji. Protiv toga još uvek vlada veliki otpor – i kod Velike Britanije koja je još uvek članica EU, ali i kod drugih zemalja Unije, koje se, kada je reč o temi „odbrana“, oslanjaju na NATO.

„Veoma važan korak“

I nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen ocenila je u Briselu da je reč o o „veoma važnom koraku“ u pravcu zajedničke bezbednosne i odbrambene unije. Francuska i Nemačka već godinama pokušavaju da proguraju ideju o efektivnijoj evropskoj politici bezbednosti, a u septembru je ubrzana izrada odgovarajućeg nemačko-francuskog dokumenta. „Sada je sve samo postalo konkretnije“, rekla je nemačke ministarka.

U komandnom centru trebalo bi već u martu da počne da radi 35 osoba, a o bi do juna trebalo da bude potpuno funkcionalan. „Ovo predstavlja jedan korak unapred, jer su do sada misije EU morale da budu organizovane ’ad hok’, iz različitih zemalja. Sada će biti više kontrole nad misijama EU u inostranstvu“, ocenjuje je Stiven Blokmans, ekspert za spoljnu politiku Evropske unije iz briselskog Centra za studije evropske politike.

Bez borbenih operacija

Takva kontrola do sada je bila moguća samo kada je reč o konsaltingu i obuci evropskih armija. Naoružane misije i dalje ne bi smele da budu rukovođene iz Brisela, pa će tako London i dalje da rukovodi „Atalantom“, akcijom protiv pirata, a Rim „Sofijom“, akcijom protiv krijumčarenja. Više diplomata u Briselu nada se da će i te misije uskoro „doći pod krov Evropske unije“.

Međutim, dok do toga ne dođe, ministri spoljnih poslova EU uzdaju se u tzv. „koaliciju voljnih“ – odnosno da deo država-članica EU promoviše odbrambene projekte. To su takođe najavile i evropske diplomate u Briselu. Evropski ugovori u suštini dozvoljavaju takvu vrstu saradnje, iako to do sada nije bila praksa. Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen najavljuje, između ostalog, i moguće formiranje „Evropske bolnice“, kao i Evropskog odbrambenog fonda.

Takav način finansiranja predložio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Pet milijardi evra moglo bi da bude stavljeno na raspolaganje – kroz izgradnju bespilotnih letelica (dronova) ili proizvodnju nove generacije borbenih helikoptera. Do sada su države-članice same izdvajale oko 80 odsto sredstava za naoružanje, što je prema mišljenju Komisije, dupli trošak. Evropska komisija procenjuje da su, zbog nedostatka saradnje zemalja-članica EU, troškovi veći za 25 do 100 milijardi evra godišnje. Prema pisanju lista „Handelsblat“, Berlin je do sada odbijao stvaranje takvog fonda.

Ipak, jedno pitanje ostaje da visi u vazduhu: Da li je Evropa na putu stvaranja zajedničke evropske armije? I nemačka ministarka odbrane Ursula Fon der Lajen i šefica diplomatije EU Federika Mogerini to odlučno negiraju. Pa ni ekspert za spoljnu politiku EU Stiven Bokmans kaže da ne može da zamisli da „nacionalne države odustanu od te moći i svoje vojnike šalju u misije u inostranstvo u ime EU“. To, na kraju, ostaje samo san onih koji žele federalizaciju Evrope.