Evropska unija u nervoznoj fazi | Evropa | DW | 07.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Evropska unija u nervoznoj fazi

Francuska, Nemačka, Španija i Italija žele da prednjače. Na mini-samitu u Versaju oni kuju planove o EU „različitih brzina“. Poljska premijerka nije pozvana na samit. Možda je to najbolja slika te „različitosti“.

Budući koncept Evropske unije morate zamisliti kao jelovnik u restoranu, pokušao je da objasni situaciju jedan diplomata EU u Versaju: „Svako traži ono što mu se dopada, i što može da svari“. Zemlje EU bi ubuduće trebalo da same odluče na kojim političkim poljima će tešnje sarađivati. Tako će biti formirane grupe država koje će se kretati različitim brzinama. Taj koncept je do sada kod manjih država stvarao bojazan da bi mogle da budu ostavljene na cedilu.

Različite brzine

„Ideja diferencirane Evrope, Evrope različitih brzina, dugo je stvarala velike otpore. Ali, danas se ta ideja nameće. Ili će Evropa eksplodirati“, rekao je domaćin samita četvorih zemalja, predsednik Francuske Fransoa Oland, u intervjuu za evropske listove. Učesnici sastanka, nemačka kancelarka Angela Merkel, italijanski prelazni premijer Paolo Đentiloni, premijer Španije Marijano Rahoj i domaćin Oland bili su složni u oceni da koncept „diferencirane Evrope“ može biti izlaz iz krize EU. „Moramo imati hrabrost i omogućiti da neki prednjače“, rekla je Angela Merkel u Versaju: „Različite brzine su neophodne“. Prinude ne sme biti.

Frankreich Gipfeltreffen Frankreich, Deutschland, Italien, Spanien in Versailles | Francois Hollande

Još samo par nedelja na čelu Francuske: Fransoa Oland

Spor oko azilanata

Planiran izlazak Velike Britanije iz Evropske unije dodatno je zaoštrio krizu. Ali, ona je postojala i ranije, smatraju diplomate EU. Kada su zemlje Istočne Evrope u jesen 2015. odbile da sprovedu u delo većinski donetu odluku o raspodeli izbeglica, bilo je jasno da je Evropska unija stigla do granica svojih mogućnosti.

Sada odlazeći francuski predsednik Fransoa Oland želi da reši tu blokadu. EU bi morala da bude pre svega brža i efikasnija. „Evropa postupa najčešće ispravno, ali prekasno, uvek prekasno“, kaže Oland. On se požalio da svaka želja sledi svoje neposredne interese. Evropskoj uniji je, veli, potreban nov duh, inače će ona postati razvodnjena i na kraju propasti.

Nemačka kancelarka Angela Merkel to vidi slično kao i Oland. „Mi smo u teškoj i nervoznoj fazi“, rekla je, „Evropska unija je delo mira – a on može da se nađe u opasnosti brže nego što se misli“. Italijanski predsednik se založio za zajedničku azilnu politiku. On smatra da se svih 27 država moraju baviti temom migracije.

Težište na odbrambenoj politici

Prvi zajednički projekat „koalicije voljnih“ bi trebalo da bude odbrambena politika. Nakon što je Velika Britanija rešila da napusti EU, većina zemalja te zajednice hoće da bolje koordiniše svoju odbrambenu politiku i da formira zajednički glavni štab. No, diplomate EU su potvrdile da neće biti stvarana evropska armija, koja bi mogla biti pogrešno shvaćena kao konkurencija NATO-savezu. I predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, u svojoj Beloj knjizi objavljenoj prošle nedelje naglašava da je prvi projekat „diferencirane Evrope“ – bezbednosna politika. I oko toga je uspela da se složi većina zemalja EU. Pretnja koju predstavljaju Rusija i međunarodni terorizam kao i novo izolacionističko ponašanje Trampove vlade u SAD traže evropski odgovor, smatra Junker.

Portparol Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu Mihael Galer, rekao je da se EU nalazi na putu ka „odbrambenoj uniji“: „Zemlje koje to hoće, već mogu da o tome donesu odluku kvalifikovanom većinom a da pri tome ne moraju biti izmenjeni Lisabonski ugovori“, izjavio je Galer u Briselu. Po njegovim rečima, bar će o zajedničkom finansiranju projekata naoružavanja i vojnih operacija moći da se brže odlučuje.

EU Battlegroup

Zajednički glavni štab EU?

Kritika iz Varšave

Na predstojećem rođendanskom samitu EU u Rimu krajem marta Oland i Merkel će pokušati da ubede druge šefove država ili vlada da od dosadašnjeg izuzetka načine – pravilo.  Odgovarajući koncept bi trebalo da bude gotov pre početka samita. Ali, taj plan više ne važi. Sada bi trebalo da počne prava diskusija koja će biti okončana krajem godine. Otpor tome pružaju pre svega četiri „višegradske“ države – Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka.

Poljska premijerka Beata Šidlo je prošle nedelje rekla da bi EU u Rimu morala da donese konkretan projekat reforme, te da“različite brzine“ ne smeju dovesti do izopštavanja određenih zemalja. Beata Šidlo inače nije pozvana u Pariz iako se nalazi na čelu pete po veličini zemlje EU. Diplomate EU u Versaju smatraju da je razlog možda u tome što Poljska nastoji da spreči novi izbor Donalda Tuska za predsednika Saveta EU. Poljak Tusk je u Poljskoj opozicioni političar, ali ga nemačka kancelarka Merkel i predsednik Francuske Oland podržavaju. Osim toga, EU upravo vodi postupak protiv Poljske u kojoj vidi povrede principa pravne države.

„Poslednja obaveza“

Predsednik Oland se, i pored toga što je raspoloženje bilo u skladu s krizom, potrudio da poslednji put za vreme svog mandata svemu da bar malo sjaja. Osim toga, on želi da po svaku cenu spreči i pobedu protivnice EU Marin Lepen na predstojećim predsedničkim izborima.

„Moja poslednja obaveza je da učinim sve da Francuska ne bi morala da preuzme tako veliku odgovornost“, rekao je Oland u jednom novinskom intervjuu. Lepenova želi izlazak iz Evropske unije i evrozone. Predsednik smatra da to može biti smrtna kazna za Evropu. On je rekao i da je Versaj, u kojem je zapečaćen kraj Prvog svetskog rata, mesto sa posebnom simbolikom: „Pre 100 godina, evropsko jedinstvo je bilo daleki san koji je tek posle Drugog svetskog rata postao realnost. Ta perspektiva ujedinjuje.“

DW.COM

Reklama