Balkan – visok potencijal za konflikte | Evropa | DW | 07.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

Balkan – visok potencijal za konflikte

Podele, secesionizam, protesti protiv vlade, provokacije na etničkoj osnovi… Zapadni Balkan se ne smiruje, a potencijal za konflikte izrazito je visok, upozorava u intervjuu za DW politikološkinja Silvija Štajninger.

DW: U ovogodišnjem Barometru sukoba, koji objavljuje Institut za istraživanje međunarodnih konflikata iz Hajdelberga (HIIK), pominju se i konflikti na Balkanu. Koju je vrstu kriza Institut uočio u tom regionu?

Silvija Štajninger: U regionu Balkana trenutno uočavamo 18 konflikata. Većina njih nisu nasilni. Samo kada je reč o dva konflikta, prošle godine smo mogli da utvrdimo da postoje nasilni postupci. To je, s jedne strane konflikt između opozicije i vlade u Makedoniji, koji pratimo od 2014. godine i, s druge strane, konflikt između opozicije i vlade na Kosovu koji je tamo izbio tek prošle godine. Ta dva konflikta su ipak samo na nivou „nasilnih kriznih konflikata" i to je, prema našoj metodologiji, najniži stepen nekog konflikta u kojem se koristi nasilje. Na Balkanu, inače, uočavamo tri grupe konflikata. Prva obuhvata one koji imaju jaku etničku pozadinu. Oni su pre svega ostaci balkanskih ratova i zato su u zemljama bivše Jugoslavije najčešće i zastupljeni. Druga grupa su tzv. klasični konflikti, oni između opozicije i vlade. Njih uočavamo na nenasilnom nivou u Rumuniji i Bugarskoj, a, kao što sam već spomenula, na nasilnom nivou na Kosovu i u Makedoniji. Treća grupa konflikata su oni koji se odnose na militantne grupe. To su recimo konflikti između ksenofobnih, desničarskih, pa sve do ekstremno desničarskih grupa i manjina u Mađarskoj ili konflikti vezani za islamističke grupe u Bosni i Hecegovini.

Velika tema u BiH su secesionističke težnje Republike Srpske. Koliko je zaista zabrinjavajuća situacija u tom delu zemlje?

Ustanovili smo da je proteklih godina bilo u porastu zaoštravanje diskursa oko moguće secesije Republike Srpske. Istovremeno, ni pretnja državnom suverenitetu od strane islamističkih grupa u BiH, nikada ne bi trebalo da bude potcenjena. Tako se od 2012. godine više od 200 državljana te zemlje priključilo oružanom konfliktu islamističkih grupa na Bliskom istoku, odakle se vratilo njih samo oko 50. Kombinacija ta dva konflikta, za jednu tako krhku zemlju kao što je BiH, predstavlja veliki ispit izdržljivosti.

Silvia Steininger - Politologin und Juristin beim Heidelberger Institut für Internationale Konfliktforschung

Silvija Štajninger: U regionu Balkana trenutno uočavamo 18 konflikata

Poslednju godina obeležile su demonstracije u Makedoniji. Građani su protestovali u tzv. „šarenoj revoluciji" protiv vlade i korupcije. Poslednjih dana protestovalo se i protiv uvođenja albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika u toj zemlji. Kakve su Vaše prognoze za Makedoniju?

Konflikt sa opozicijom u Makedoniji, protekle godine bila je jedna od najtežih kriza koje smo pratili na Balkanu. U poslednje tri godine nismo mogli da uočimo smirivanje situacije. U Makedoniji smo utvrdili nasilni nivo i ne deluje da bi u ovoj godini moglo da dođe do deeskalacije. Naša prognoza je zato više negativna. Medijacije koju su vodile brojne organizacije, recimo Evropska unija, nisu dovele do dugoročnog rešenja konflikta. Situacija je veoma napeta naročito nakon izbora u decembru. U tom kontekstu sa velikom zabrinutošću pratimo i proteste oko albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika. Mešanje pitanja političke vladavine sa etničkim resentimentom, na Balkanu je eksplozivna kombinacija.

Kako procenjujete trenutnu situaciju na Kosovu?

Kosovo se takođe trenutno nalazi pred ogromnim teškoćama. Skoro deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, odnosi između Srbije i Kosova su se doduše primetno poboljšali, ali ipak redovno postoje i napetosti. Jedne od njih bili smo svedoci polovinom januara kada je Srbija poslala prvi putnički voz nakon 18 godina iz Beograda za Mitrovicu. Voz je bio u srpskim nacionalnim bojama sa natpisom „Kosovo je Srbija". Nakon velikih protesta, premijer Srbije Vučić zaustavio je voz na granici. Takvi postupci ne vode smirivanju konflikta između Kosova i Srbije. Osim toga, unutar Kosova i dalje ostaje linija sukoba između opozicionih albanskih nacionalista i vladajućih, pod vođstvom predsednika Hašima Tačija. S obzirom na to da je Kosovo 2015. godine zaključilo bilateralni sporazum sa Srbijom, kao i sa Crnom Gorom, albanski nacionalisti se sve više trude da spreče sprovođenje sporazuma tako što koriste suzavac u parlamentu ili kroz nasilne nerede u glavnom gradu Prištini. Kosovo, dakle, ostaje i dalje veoma podeljeno.

Serbien Zug mit der Aufschrift Kosovo ist serbisch im Bahnhof von Belgrad

Voz koji je izazvao nove tenzije između Srbije i Kosova

Ostaje li onda Balkan „bure baruta"?

U ovom geografski gledano malom regionu, postoji veliki broj izrazito dugotrajnih i veoma otrovnih konflikata. Naročito je uočljivo da se broj etničkih konflikata koje pratimo već godinama, čak decenijama, na Balkanu gotovo nije smanjio. Prema našem mišljenju, potencijal za konflikte na Balkanu ostaje uočljivo visok.

Može li Evropska unija da doprinese tome da se obezbedi mir na Balkanu?

Evropska unija igra veliku ulogu na čitavom području Zapadnog Balkana. Za zemlje bivše Jugoslavije, EU je moguća opcija za budućnost, a takođe veoma često i cilj za dalje transformacije u pravcu demokratije. Mi naravno takođe vidimo da je prijem Hrvatske u EU za brojne tamošnje države imao veoma veliki simbolični efekat. Države-članice EU su takođe aktivne na Kosovu, na održanju mira na severu zemlje. Evropska unija takođe i u celom državnom aparatu BiH igra veoma važnu ulogu. Mi u postupku pristupa Srbije i Crne Gore Uniji vidimo veliki podstrek za to da države svoje konflikte praktično i mirno reše. U Makedoniji EU takođe igra veliku ulogu jer je ona tu proteklih godina stalno bila prisutna kao pregovarač između sukobljenih strana. Naravno, ne čini se da ta nastojanja u Makedoniji u ovom trenutku ubiru plodove.

Silvija Štajninger je politološkinja i pravnica. Na hajldelberškom Institutu za istraživanje konflikata (HIIK) zadužena je za istraživanje konflikata u regionu Balkana. HIIK od 1992. Jednom godišnje objavljuje barometar konflikata (Conflict Barometar) koji predstavlja analizu globalnih sukoba.

 

DW.COM