Nit duž koje putuje Majk Pens | Politika | DW | 29.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

evropska turneja

Nit duž koje putuje Majk Pens

Potpredsednik SAD posećuje Estoniju, Gruziju i Crnu Goru – tri zemlje koje su iz ruske sfere uticaja otišle pod skute Zapada i NATO, ali u kojima postoji strah od ruskog mešanja. Očekuje se da Pens ohrabri partnere.

Saopštenja za javnost ponekada odaju i zrno istine. Između redova i nenamerno. Poslednje saopštenje koje je došlo iz Bele kuće, a tiče se posete potpredsednika Majkla Pensa Evropi, upravo je takvo. „Po nalogu predsednika Trampa, potpredsednik Majk Pens će u periodu od 30. jula do 2. avgusta 2017. posetiti Talin u Estoniji, Tbilisi u Gruziji i Podgoricu u Crnoj Gori“, stoji u prvoj rečenici saopštenja za  izdatog prošlog meseca.

Ovo se naravno može protumačiti na različite načine, uzimajući u obzir Trampove javne nastupe o koristi transatlantskog vojnog saveza, njegovo oklevanje da potvrdi posvećenost kolektivnoj odbrani NATO, kao i želju za poboljšanje odnosa sa Moskvom, koji su učinili američke evropske saveznike veoma nervoznim i nesigurnim.

Predsednik Tramp nedavno je ipak omekšao svoj odnos prema Evropi, napokon potvrdivši dugo očekivanu posvećenost članu 5 ugovora o NATO koji kaže da je napad na jednu članicu te Alijanse napad na celu Alijansu. Razlog leži možda u tome što je Tramp trenutno pod pritiskom zbog nekoliko istražnih procesa u vezi navodne povezanosti njegove izborne kampanje sa Rusijom.

Potpredsednik gasi vatru

Ipak, jedan predsednikov govor neće biti dovoljan da u potpunosti ubedi evropske partnere da su im Sjedinjene Države u potpunosti posvećene. Tu dolazimo do potpredsednika Pensa, koji je već i ranije pokušavao da ublaži evropsku strepnju za vreme minhenske Konfeencije o bezbednosti nedugo nakon Trampove inauguracije.

„Nema sumnje da potpredsednik treba da bude simbol jednog ozbiljnog i zrelog čoveka u Beloj kući, naročito kada je u pitanju evropska bezbednost i politika prema NATO“, kaže Norman Nejmark, profesor istočnoevropskih i nemačkih studija te istorije na univerzitetu Stenford. „Mislim da je veoma dobar potez što će Bela kuća, možda ohrabrena od strane Stejt dipartmenta, poslati upravo njega u posetu ovim zemljama.“

Belgien NATO Gipfel Dusko Markovic Donald Trump

Poslednji samit NATO načinio je crnogorsog premijera Duška Markovića globalno poznatim zbog ove scene

Marija Omeličeva, ekspretkinja za bezbednosti evroazijskog prostora sa univerziteta Kanzas, misli da je cilj potpredsednikove posete da „potvrdi kontinuiranu američku posvećenost evroatlantskoj bezbednosti, NATO i principu kolektivne odbrane. Još kao kandidat za predsednika, a sada i kao predsednik, Tramp je stvarao tenzije u zemljama istočne i centralne Evrope, bivšim zemljama Varšavskog pakta, kao i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.“

Ona tvrdi da je Pens savršen čovek da te tenzije i smiri, uzimajući u obzir njegovu političku prošlost, te uzdržan i miran stil.

Moskovske ratne igre

Pensove destinacije povezuje jedna nit. To je postojanje zabrinutosti zbog mogućeg zbližavanja Bele kuće i Kremlja. Estonija, Gruzija i Crna Gora su se nekada brojale u neupitnu rusku sferu uticaja i sve tri su, milom ili silom, bile pod velikim uticajem Moskve. Danas su Estonija i Crna Gora članice NATO, dok je Gruzija u Partnerstvu za mir. Na neobavezujućem referendumu 2008. je 77 odsto građana te zemlje bilo za priključenje NATO.

Čini se da je putovanje organizovano baš u pravo vreme jer će Rusija organizovati veliku vojnu vežbu duž svojih zapadnih granica, a isto će uraditi u Belorusiji u septembru. Te moskovske ratne igre, koje uključuju desetine hiljada vojnika, zabrinjavaju SAD, NATO i baltičke zemlje.

Sa druge strane, „Gruzijci su bili veoma napeti zbog mogućeg smanjenja budžeta za program američke vojne pomoći, predviđenim budžetom koji je Bela kuća objavila u proleće“, kaže Omeličeva. „Američka vlada možda misli da je napravila grešku što nije bolje reagovala na samom početku rata između Rusije i Gruzije 2008. godine.“

U Crnoj Gori, najmlađoj članici vojne alijanse i zemlji koja je do nedavno tradicionalno gajila dobre odnose sa Rusijom, Pensova poseta biće pokušaj učvršćivanja pozicije Zapadu, kaže profesor na Stanfordu Nejmark. Međutim, i ovde bi mogao da postoji još jedan razlog što se baš ova mala država našla na spisku destinacija. „Pitam se“, razmišlja Nejmark, „da li to ima neke veze s tim što je Tramp odgurnuo premijera Crne Gore na poslednjem samitu NATO.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama