Ruski „pojas neutralnih zemalja“ | Izbor iz štampe | DW | 07.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ruski „pojas neutralnih zemalja“

Moskva smatra da je glavni cilj proširenja NATO – pretnja Rusiji. Ali u slučaju Crne Gore te optužbe nisu ubedljive. Ubedljivije je, ocenjuju mediji na nemačkom, da Moskva ulaže napore da proširi svoj uticaj na Balkanu.

default

Karikatura Sergeja Elkina

„Zašto se NATO odlučio da u svoje redove primi Crnu Goru? I zašto se Rusija svim sredstvima borila protiv toga i pokušala, sudeći prema crnogorskom pravosuđu, i državni udar?“ To su pitanja koja postavlja ugledni nemački Frankfurter algemajne cajtung. I odgovara: „Pa, ako se izuzme desetak kilometara koridora oko Neuma, nakon prijem Crne Gore u NATO skoro čitava istočna obala Jadrana pripada NATO. Crnogorska obala dugačka je 250 kilometara i poseduje prirodne luke koje se koriste od antičkog doba. Od posebnog interesa je oduvek bio Bokokotorski zaliv. Rusija je ulagala napore da tu dobije mesto za svoju pomorsku flotu. Luke u kojima nema leda važne su i u ovo digitalno vreme. Jednoglasna optužba iz Moskve glasi da proširenje NATO nema nikakv drugi cilj osim da preti Rusiji. Ali u slučaju Crne Gore te optužbe nisu baš ubedljive – jer, Rusiju i Crnu Goru deli 1.400 kilometara i četiri zemlje, od kojih je samo Rumunija članica NATO. Dakle, o obrazloženju da je to opasnost za rusku nacionalnu bezbednost nema ni govora. Ali ima o tome da Moskva ulaže napore da proširi svoj uticaj na Balkanu“, zaključuje „Frankfurter algemajne cajtung“.

Dva nesrazmerna partnera

Švajcarski Noje cirher cajtung piše: „Moskva je nemilosrdno reagovala na najnovije članstvo u NATO nakon Hladnog rata. To proističe iz ’antiruske histerije’ koja je u stvari počela još u martu 2014. Naime, nakon što je Rusija anektirala Krim, Crna Gora se brzo priključila sankcijama Zapada protiv Moskve. Od tada se pokrenuo karusel kazni: Crna Gora je uvela zabranu ulaska u zemlju za 149 Rusa i Ukrajinaca, a Rusija – zabranu uvoza crnogorskih vina. Na kraju je to više pogodilo Crnu Goru i njenih 600.000 stanovnika, nego 144 miliona Rusa. Veze između te dve zemlje, dva nesrazmerna partnera, nisu bile dobre samo u 19. veku, u vreme kada je Rusija u više navrata podržavala Crnu Goru u borbi protiv Osmanlija. Rusija je poslednjih godina važila za najvećeg investitora u toj zemlji.“

„Za razliku od dugih balkanskih zemalja u kojima je Rusija uglavnom ulagala u energetski sektor, u Crnoj Gori je investirano u nekretnine i turizam. Čak jedna trećina direktnih investicija 2015. je stizala iz Rusije. Ali onda investiranje počinje da opada. Investiranje u nekretnine za posledicu je imalo i to da su na mnogim predivnim plažama danas hoteli i vikendice. Budva je recimo i usred sezone – ogromno gradilište. (...) Ruski investitori takođe su kupili i Željezaru Nikšić i Aluminijumski kombinat u Podgorici. Ali nisu imali sreće. Aluminijumski kombinat danas je bankrot, a ruski milijarder Oleg Deripaska je u pravnom sporu sa vladom u Podgorici“, podseća „Noje cirher cajtung“.

„Prijateljska udruženja“ u Makedoniji

Zidojče cajtung takođe piše o ruskom uticaju na Blakanu – sa akcentom na Makedoniji: „Novi makedonski premijer je, tokom preuzimanja dužnosti, najavio tri hitna cilja nove vlade: poboljšanje privrede, ponovno uspostavljanje pravne države i uvođenje te dvomilionske državu u Evropsku uniju i NATO. Rusija je ta koja pre svih želi da spreči ostvarenje tog poslednjeg cilja. (…) Sedmog aprila je, pre nego što je prozapadni političar Zoran Zaev došao na vlast, ruski ambasador u Skoplju Oleg Ščerbak izjavio da Moskva želi na Balkanu ’pojas neutralnih zemalja’ sačinjen od Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Makedonije. To su informacije do kojih je došla istraživačka mreža Krik. Ali, Crna Gora je od ovog ponedeljka članica NATO. (...) Ščerbak je tokom sastanka u aprilu pretio i da bi Makedonija morala da računa s ekonomskim i diplomatskim kaznama ako ne podrži politiku Moskve.“

„Ruska firma ’Strojtransgas’ u Makedoniji gradi gasovod; Moskva je u Makedoniji osnovala desetine ’prijateljskih udruženja’ i, prema dokumentima do kojih je došao Krik, u lokalnim medijima pokrenula ogromnu dezinformacionu kampanju. (...) Prema podacima Makedonske tajne službe (UBK), Ruska tajna služba za inostranstvo (SVR) i Vojna tajna služba (GRU) pokušale su da vrbuju makedonske vojnike, policajce i političare. Cilj Moskve bio je sljedeći: ’formirati kritičnu masu vojno osposobljenih lica, koji bi u određenom trenutku mogli da budu iskorišćeni da sprovedu ruske interese’.“

„A to podseća na Crnu Goru gde su u oktobru 2016. ruski agenti navodno pokušali da, sa nekadašnjim srpskim oficirima, ubiju premijera koji je zagovarao ulazak zemlje u NATO i izvedu puč. U Crnoj Gori je zbog toga u toku sudski proces, a Moskva odbija optužbe. U Makedoniji se zato, upravo zbog rastućeg ruskog pritiska, nadaju brzom ulasku u NATO“, zaključuje „Zidojče cajtung“.

Priredio: Svetozar Savić