Nije pitanje kada u EU, nego kako | Evropa | DW | 04.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Nije pitanje kada u EU, nego kako

„Nova faza“ u dijalogu – tako su neformalne razgovore u Briselu opisali i Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Da li takvo, do sada neviđeno jedinstvo u izjavama nakon sastanka, može da ubrza evrointegracije?

Posle pet meseci pauze u dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, u trenutku kada su se svi pitali da li će se razgovori u Briselu uopšte nastaviti, predsednici Aleksandar Vućič i Hašim Tači po prvi put su sa sastanka u Evropskoj službi za spoljne poslove izašli sa istovetnom porukom. Prema rečima i jednog i drugog, dijalog Srba i Albanaca ulazi u „novu fazu“. Za Vučića to podrazumeva „ozbiljnije i hrabrije razgovore o budućim odnosima Beograda i Prištine“, a za Tačija razgovore koji bi trebalo da vode ka „normalizaciji i pomirenju u korist dvaju naroda“.

I dok su dve strane uz podršku Evropske unije krenule u pripremne radnje za „novu fazu“ dijaloga, u Centru za evropsku politiku u Briselu pitaju se da li to što je rečeno znači da dosadašnji dijalog i dogovori proistekli iz njega nisu bili dovoljno ozbiljni i konkretni, niti u cilju normalizacije odnosa Srba i Albanaca? „’Ozbiljno i konkretno’ zvuči dobro, ali kao i obično, moramo da vidimo dela“, kaže za DW Korina Stratulat, ekspertkinja za Balkan u Centru za evropsku politiku.

Filtrirane informacije o rezultatima dijaloga

Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije zvanično je počeo 8. marta 2011. godine. Formati dijaloga su se u godina za nama menjali. Menjale su se i vlade koje su pregovarale, a veliki deo Briselskog sporazuma postignutog 2013. godine, nikada nije zaživeo u praksi. Kada je reč o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srba i Albanaca, koliko ove godine ponovo smo imali priliku da vidimo tenzije koje su podrazumevale ne samo povišenu retoriku, već i upotrebu specijalnih bezbednosnih snaga Kosova, hapšenje lidera kosovskih Albanaca Ramuša Haradinaja po srpskoj poternici, zabrane ulaska zvaničnika jedne i druge strane na teritoriju Kosova, odnosno Srbije.

 Treffen von Präsident Hashim Thaci Kosovo und Präsident Aleksandar Vučić Serbien in Brüssel

Hašim Tači, Federika Mogerini i Aleksandar Vučić u Briselu 3.7.2017.

U Centru za evropsku politiku upozoravaju da će dogovori između Srba i Albanaca ostati teško primenjivi ukoliko se zadrži dosadašnji princip netransparentnog karaktera razgovora koji političarima sa obe strane dozvoljava da iz Brisela odu kući i na različite načine građanima predstave ono što je dogovoreno – a sve onako kako im odgovara za njihove unutrašnjopolitičke prilike. Pitanje koje se trenutno postavlja jeste koliko će transparentno i konkretno moći da se u „novoj fazi“ razgovara o „suštini odnosa“, pitanju koje se do sada ostavljalo po strani upravo zbog potpuno različitih i nepomirljivih stavova Beograda i Prištine. U Briselu dodaju da ni Srbi ni Albanci ne bi trebalo od Evropske unije da očekuju da ona bude ta koja će im dati „odgovor“ ili „konačnu presudu“ kada je u pitanju budućnost odnosa Srbije i Kosova.

„Koliko god Evropska unija želela da u tom procesu ostane neutralna, njene namere neizostavno će se filtrirati iz ugla nacionalnih politika u Srbiji i na Kosovu, kao favorizujuće za jednu ili drugu stranu. Takva vrsta ’dvosmislenosti’ sa svih strana pokazuje se kao manje konstruktivna nego što se to u početku očekivalo. Uz to, trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu da trenutno ne postoji alternativni način na koji bi Srbija i Kosovo mogli da razgovaraju na ovom nivou i o ovakvim pitanjima“, zaključuje Stratulatova.

Kada i kako do članstva u EU?

Iako je poslednji sastanak predsednika Srbije i Kosova u Briselu imao „neformalan karakter“ s ciljem da pokaže da dijalog živi i da ima budućnost, on je doneo i jedan veoma „formalan zahtev“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od Evropske unije da ubrza proces integracije Srbije i da kaže „kada će Srbija tačno ući u EU“.

Poznavaoci briselskih i balkanskih prilika napominju da je taj zahtev usledio u situaciji kada EU s jedne strane drži Zapadni Balkan u fokusu iz strateških i bezbednosnih razloga, a s druge, postoji neizvesnost oko formiranja vlade na Kosovu, a samim tim i nastavka dijaloga Beograda i Prištine. To naravno uslovljava i napredak Srbije na putu ka EU. Oni koji prate proces proširenja podvlače činjenicu da je Evropska unija zbog geopolitičkih pitanja i ranije donosila odluke o primanju u članstvo neke zemlje po „bržem postupku“ i dodaju da „gde ima političke volje – sve je moguće“. Istovremeno, zvanični Brisel na Vučićev zahtev odgovara da brzina evropskog puta Srbije zavisi od same Srbije i uspešne primene reformi.

Landtagswahl Niedersachsen David McAllister verliert

Mekalister: Brzina pristupnih pregovora Srbije zavisiće od napretka u primeni reformi

„Evropska unija uvek je bila vrlo jasno u stavu da Srbija ima evropsku budućnost“, u izjavi za DW izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister. „Pozdravljam ponovljenu opredeljenost predsednika Aleksandra Vučića da zemlju vodi ka strateškom cilju ulaska u EU. Reforme koje je Srbija preduzela već su dovele do otvaranja deset poglavlja u pristupnim pregovorima, ali su dovele i investicije važne za privredu zemlje i za zapošljavanje. Brzina pristupnih pregovora Srbije zavisiće od napretka u primeni reformi“, ponavlja Mekalister.

Kako funkcioniše „povezivanje“?

U briselskom Centru za evropsku politiku kažu da do „ubrzanja“ EU-puta Srbije može doći ukoliko bude „ubedljivih rezultata“ ili „događaja“ koji mogu ubediti zemlje-članice da ubrzaju taj proces. „Teško je zamisliti da će se stvari odvijati brže za Srbiju ili region, ukoliko zemlje-članice EU ne budu uvidele da postoji neka vrsta urgentnosti. Konkretni rezultati u procesu pristupanja mogu da doprinesu bržem napretku Srbije, ali uvek će prevagnuti strateški uvid u prilike. Istovremeno, ’strateški uvid’ – koliko god da se na kraći rok može videti pozitivno, donosi dugoročne posledice izazvane pravljenjem kompromisa oko nekih bitnih aspekata članstva“, upozorava Stratulatova.

Predsednik Srbije najavio je da će o nastavku evrointegracija Srbije razgovarati tokom ovog meseca i s predsednikom Saveta EU Donaldom Tuskom. Pitanje je da li će Tusk moći Vučiću da dâ odgovor na pitanje kada bi Srbija mogla da postane članice Unije. I diplomate i analitičari u Briselu slažu se u oceni da takve prognoze nisu moguće.

„Vremenski okvir (za ulazak u EU) danas je čak manje jasan – ne samo za Srbiju, već za ceo Zapadni Balkan“, podseća analitičarka Korina Stratulat. „Trenutno se više pažnje daje povezivanju, nego terminima za ulazak u Uniju. To i ne bi bila tako loša politika da model ekonomskog i političkog povezivanja između EU i Zapadnog Balkan funkcioniše. Za sada se to ’povezivanje’ zasniva na rešavanju kriza. Zato, kada govorimo o proširenju, pitanje ’kada’ jeste bitno, ali je pitanje ’na koji način’ – odlučujuće“.

DW.COM

Reklama