Gernot Erler: Evropska perspektiva je pouzdana | Evropa | DW | 23.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

Gernot Erler: Evropska perspektiva je pouzdana

Gernot Erler, poslanik SPD-a u Bundestagu, u intervjuu za DW govori o evropskim perspektivama zemalja Zapadnog Balkana, krizi u Makedoniji, uticaju Rusije u tom regionu i predstojećim izborima u Bugarskoj.

DW: Kako vidite perspektivu zemalja Zapadnog Balkana da se učlane u Evropsku uniju? Tu se nešto pokrenulo...

Gernot Erler: I dalje važi ono što je u junu 2003. odlučeno na samitu Evropske unije u Solunu – da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju perspektivu članstva u EU. To je bilo davno, evo otada je prošlo 14 godina, i za to vreme su koraci koji su učinjeni bili spori. Slovenija je prva postala članica EU, a osam godina kasnije, 2013, posle najtežih mogućih pregovora, usledilo je i članstvo Hrvatske. Trenutno pregovaramo sa Srbijom i Crnom Gorom. Sa drugim zemljama ima teškoća – na primer u Makedoniji, koja ima jezičko pitanje sa Grčkom. Nažalost, mora se reći da proces teče vrlo sporo i da se delom javlja nestrpljenje. Mi primećujemo da više nije dovoljna samo ta perspektiva, mogućnost da se jednog dana postane član EU, da bi došlo do spremnosti za reforme, konstruktivnosti i stabilnosti, koje su i uslov da se dobije šansa za pristup. To znači da se mora nešto dodatno učiniti, i to je shvaćeno i u Nemačkoj. Mi smo uspostavili takozvani Berlinski proces, to su konferencije koje se svake godine održavaju u nekoj drugoj zemlji. Tu Bosna i Hercegovina ima posebnu ulogu. I pored toga, ovom prilikom još jednom sasvim jasno kažem: postoji jasna pouzdanost te evropske perspektive, iako primećujemo da vezivna snaga te perspektive popušta, a to još ne dovodi do dobrog razvoja na Balkanu.

Stalno se spekuliše o rastućem uticaju Rusije na balkanske zemlje; vidite li taj proširen uticaj Rusije, možda preko Beograda, na čitavom području?

Sa Srbijom ste pomenuli zemlju koja već i istorijski gaji najtešnje veze sa Rusijom, i to je činjenica koju kao takvu jednostavno moramo prihvatiti. Vidimo, naravno, da Rusija pokušava i da iskoristi tu mogućnost uticanja, ali to se ne odnosi samo na Zapadni Balkan. Rusija, na primer, ostvaruje kontakte i sa desnopopulističkim strankama i u drugim zemljama, čak i u Nemačkoj. Ona sa njima oseća srodnost u pogledu sopstvenih predstava o vrednosti – sa tim desnopopulističkim strankama, koje se zalažu za slične tradicionalne vrednosti na koje polaže i Rusija. Utoliko se politika Rusije prema EU ne razlikuje od politike koju sprovodi na Balkanu.

Pomenuli ste Makedoniju. Situacija u toj zemlji ostaje haotična. Znate li moguće rešenje za krizu u Makedoniji i očekujete li šire nemačko angažovanje u smislu angažovanja Johanesa Hajndla, nemačkog ambasadora?

Ekstremno sam zabrinut – i to ne samo ja – zbog razvoja u Makedoniji. Nadali smo se da će posle izbora biti postignuta stabilizacija situacije u zemlji, ali predsednik Đorđe Ivanov, iako je opozicija u stanju da formira većinsku vladu, jednostavno odbija da joj da mandat za to. To je državna i ustavna kriza prvog reda i tu više nisu dovoljni bilateralni napori. Zato me raduje to što je gđa Mogerini kao visoka predstavnica EU za međunarodnu i spoljnu politiku, uputila jasne reči predsedniku. A tu je i poseta Skoplju Johanesa Hana, nadležnog komesara – i prilično je jedinstven slučaj da je predsednik (Ivanov) odbio da ga primi. Tako nešto se naravno registruje, to je sasvim jasno, ne samo u Nemačkoj već i u drugim evropskim zemljama. To tako dalje ne sme da bude, jer g. Gruevski sa svojom vladom strahuje da bi mogao biti izveden pred sud, tako da uz pomoć predsednika sprečava formiranje vlade. To nije prihvatljivo. To će jako uticati i na nastojanja Makedonije da postane priznata članica EU. Najgore od svega je što Gruevski i njegovi ljudi sada pokušavaju da proizvedu etničke napetosti tako što polemišu protiv albanske platforme koja bi sada trebalo da bude deo vladinog programa, a gde je glavna tačka priznavanje albanskog kao državnog jezika. Naravno da se može biti protiv toga, to je normalno u demokratiji, ali je nedopustivo i nerazumljivo da se sada organizuju masovne demonstracije protiv Albanaca, da se tako stvaraju i pojačavaju etničke napetosti. To ne možemo da prihvatimo, i raduje me da je Evropska unija sada postala vrlo aktivna u tom slučaju – jer on bi mogao da dovede i do destabilizacije u regionu, daleko van granica Makedonije.

Šta očekujete od parlamentarnih izbora u Bugarskoj 26. marta?

Nadam se da će iz tih izbora da se rodi šansa za ponovno stvaranje stabilne vlade u Bugarskoj. Za nama nisu dobra vremena i bugarskoj politici, nakon tri prekinute vladavine i tri prelazne vlade u poslednje tri godine. To je neka vrsta rekorda na Balkanu. Utoliko bi bilo važno da ovo bude start u novo vreme, u kojem će jedna izabrana vlada vladati četiri godine.

Kakvu vladu u Sofiji biste Vi pozdravili?

Smatram da će to u svakom slučaju morati da bude koaliciona vlada. Kada pogledate ankete, trenutno imamo pat-situaciju između dve velike stranke; Bugarske socijalističke partije (BSP) i donedavno vladajuće stranke GERB Bojka Borisova. To je izazov jer su te dve stranke dosad odbijale da formiraju koaliciju. Tako da se postavlja pitanje: ko može da formira vladu? U jednoj demokratiji zapravo ne bi smelo da se dogodi da demokratske stranke kažu: „Ne! koalicija – ni u kom slučaju!“

Mnogo se spekuliše o tome za kakvu spoljnopolitičku orijentaciju će se opredeliti nova vlada. Govori se i o rastućem uticaju Moskve na bugarsku politiku. Šta očekujete na tom planu?

Raduje me da u Bugarskoj vlada najveće oduševljenje za EU u čitavom regionu. Verujem da su do sada Bugari i profitirali od proevropske politike svojih vlada. I to obavezno treba i nastaviti. Bugarska je važan faktor stabilnosti u regionu i trudi se da bude u dobrosusedskim odnosima sa svim zemljama koje je okružuju. Pošto trenutno u nekim drugim ćoškovima Zapadnog Balkana imamo velike probleme, može biti vrlo važno da se vidi kako Bugarska nastupa, koliko je ona delatna, sposobna da širi i učvrsti evropsku misao.

Gernot Erler (SPD) je od 1987. poslanik Bundestaga; od januara 2014. je i koordinator nemačke vlade za saradnju društava Rusije, Centralne Azije i zemalja Istočnog partnerstva.

Reklama