Izbeglice u Bugarskoj nisu dobrodošle | Evropa | DW | 17.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izbeglice u Bugarskoj nisu dobrodošle

Bugarska vlada planira da preduzme posebne mere kako bi ograničila priliv izbeglica. Granična ograda se proširuje. Mnoge izbeglice moraju da prezime u šatorima ili napuštenim kasarnama, bez grejanja i dovoljno hrane.

Granica ograđena žicom

Granica ograđena žicom

Tokom prošle godine tursko-bugarsku granicu ilegalno je pokušalo da pređe ukupno 38.500 izbeglica. Prema navodima bugarske državne Agencije za izbegličku politiku (DAB), oko deset hiljada njih podnelo je zahtev za azil. Izbeglice uglavnom stižu iz Sirije, Avganistana i Iraka. Zamenica premijera i ministarka zadužena za ta pitanja, Meglena Kuneva, navodi da je u poređenju sa 2013. godinom, protekle godine broj izbeglica porastao za 200 odsto. Ali to još nije sve: Kuneva očekuje da će uskoro uslediti još veći priliv izbeglica jer u Siriji i Iraku se ratuje i strašni zločini koje čine pripadnici „Islamske države“ brojne ljude teraju u bekstvo. U susednoj Turskoj već se nalazi oko dva miliona izbeglica i mnogi od njih će, uverena je Kuneva, na proleće pokušati da pređu granicu Evropske unije.

Sirijske izbeglice u Bugarskoj

Sirijske izbeglice u Bugarskoj

Bivši ministar unutrašnjih poslova Čavdar Červenkov kaže vlada ne kontroliše situaciju i tvrdi da ona nema ni potrebne instrumente za upravljanje prilivom izbeglica. On navodi da nema informacija o tome koliki su prihvatni kapaciteti Bugarske, niti informacije o boravku izbeglica u zemlji i o tome da li su oni možda sebi pronašli posao. Červenkov od vlade traži da objavi podatke o tome koliko izbeglica je otputovalo dalje, u druge evropske zemlje, i koliko ih je iz zemalja EU vraćeno u Bugarsku. „Naravno da izbeglice ne možemo paušalno da tretiramo kao terorističku pretnju, ali svakako da nekontrolisani priliv povećava rizik“, navodi Červenkov. Nedavno je u Bugarskoj uhapšen francuski državljanin Fric-Žoli Žoahin, poreklom sa Haitija, koji se optužuje za saučesništvo u organizovanoj kriminalnoj grupi koja se smatra odgovornom za pripremanje terorističkih napada u Francuskoj. Žoahin je očigledno nameravao da preko Turske otputuje dalje u Siriju.

Katastrofalno stanje u izbegličkim kampovima

Evropska komisija je Bugarskoj 2013. stavila na raspolaganje šest miliona evra u cilju poboljšanja životnih uslova izbeglica. Početkom januara, iz Brisela je najavljeno da bi Sofija po tom pitanju, u slučaju potrebe, mogla da dobije dodatnu finansijsku pomoć. Agencija za izbeglice upravo radi na tome da u blizini granice sa Turskom postavi mobilne, stambene jedinice sa grejanjem, navodi šef te agencije Nikola Kazakov. Optužbe da su uslovi u kojima žive izbeglice katastrofalni on odbacuje: „Grejanje funkcioniše, oni dobijaju topli obrok dva puta dnevno, a i pobrinuli smo se za higijenu i medicinsku negu.“

Aktivistkinja koja pomaže izbeglicama, Lidija Stajkova, situaciju vidi drugačije. U izjavi za Dojče vele ona opisuje bivšu kasarnu u blizini južnobugarskog grada Harmanli, gde nekoliko izbegličkih porodica mora da deli sobu sa slabim grijanjem: „Zgrade su u trošnom stanju, plafoni otpadaju, zidovi su mokri“, kaže Stajkova. Ona veoma oštro kritikuje i situaciju kada je reč o medicinskoj nezi. Za 2.000 izbeglica je, tvrdi ona, zadužen je samo jedan pedijatar i njegov pomoćnik, a pacijenti ne smeju da se upućuju dalje u neku bolnicu. „Mnogi od njih nemaju novca za lekove i zato često moramo mi, dobrovoljci, da i finansijski pomažemo. Danas sam svojim sopstvenim novcem kupila lekove za jednu ženu, ali nemoguće je da svima pomognem!“ Dobrovoljci su nedavno skupljali novac za jednu epileptičarku, kao i za jednu osobu obolelu od raka“, priča Stajkova.

Meglena Kuneva

Meglena Kuneva

Vojskom protiv izbeglica?

Istovremeno, zvanična Sofija se trudi da, zbog izbeglica koje se očekuju na proleće, što bolje utvrdi južnu granicu. Nakon što je prošle godine izgrađena 33 kilometara duga ograda, bugarska vlada sada ulaže oko 46 miliona evra u dalju izgradnju ograde kako bi se ona produžila za dalja 82 kilometra. Međutim, ta tri metra visoka granična ograda je sporna. UNHCR i više nevladinih organizacija osuđuju takav pristup Bugarske problemu jer su, kako navode, izbeglice na taj način prisiljene da beže opasnijim rutama, tačnije preko Sredozemnog mora, kako bi stigle u Evropsku uniju.

Za obezbeđivanje „zelene granice“ prema Turskoj, bugarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova posebno je angažovalo 1.400 graničnih policajaca – i time doseglo granice sopstvenih finansijskih mogućnosti. S obzirom na to, ministar unutrašnjih poslova Veselin Vučkov zatražio je da se na granicu pošalju i vojne jedinice. U uzavreloj diskusiji koja se razvila, Vučkov je dobio podršku od strane kopredsednice i dva zamenika šefa vlade. Predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev, jasno se izjasnio protiv predloga.

Granica sprečava nalet izbeglica?

Granica sprečava nalet izbeglica?

„EU mora da pomogne“

Graničari jesu preopterećeni, ali nije redak slučaj da se oni prema izbeglicama odnose na neprihvatljiv način, priča aktivistkinja Lidija Stajkova: „Neke izbeglice su već više puta prelazile granicu i pričaju da su uvek na isti način tretirani: graničari zaplene mobilne telefone, novac, nakit i druge vredne stvari, pa ljude, poneka čak i polugole, šalju preko granice. Meni su često pričali o pretnjama, udarcima, čak i o mučenju.“

Zamenica premijera Meglena Kuneva ukazuje da je aktiviranje Evropske unije preko potrebno. Prema rečima Kuneve tema „izbeglička i migraciona politika“ trebalo bi da bude težište letonskog predsedanja Evropskoj uniji. Ona izričito podržava nemački predlog da se povuče važeća regulacija po kojoj bi izbeglice trebalo da primi prva sigurna zemlja EU u koju stignu i da se uvede regulacija na osnovu kvota. Tako bi izbeglice mogle pravednije da se rasporede po čitavoj teritoriji Unije, a ne da opterećuju samo neke države, odnosno one koje se nalaze na spoljnim granicama EU, uverena je ministarka Kuneva.

DW.COM

Reklama