EU i izbeglice: svako protiv svakog

U Evropu je 2014. godine ilegalno ušlo više od 276.000 ljudi. To je skoro 140 odsto više nego godinu dana ranije, pokazuju podaci Evropske komisije. Većina tih ljudi došla je preko Sredozemlja. Najnovija metoda krijumčarenja takođe se pokazala kao okrutna, kao i osobe koje to rade. Oni kupuju oronule brodove, na njih ukrcavaju stotine izbeglica i od svakog naplate više hiljada evra. Kapeta usput napusti brod i uključi autopilota da brodom dalje upravlja u pravcu Italije. Nedavno je italijanska obalska straža zaustavila dva takva broda, „Ezadeen“ i „Blue Sky M“, na kojim je bilo više stotina izbeglica i tako sprečila da brodovi udare u obalu.

Nema više delotvornog nadgledanja

Komesar Evropske unije za unutrašnje poslove Dimitris Avramopulos je u govoru pred Evropskim parlamentom pozvao Evropsku uniju da se „odlučnije i sa više koordinicije“ uhvati u koštac s novim ponašanjem krijumčara. „Evropa mora da bude aktivnija, nemamo vremena za gubljenje“, rekao je Avramopulos. To se pre svega odnosi na zemlje-članice EU. Međutim, kada se konkretno radi o politici prema izbeglicama, tada svaka zemlja ide svojim putem. Ako i postoji zajednička akcija, onda bi ona trebalo da bude što jeftinija.

Nakon što je Italija prošle godine okončala misiju spasavanja migranata na Sredozemnom moru pod imenom „Mare Nostrum“, njeno mesto trebalo je da preuzme misija EU pod nazivom „Triton“. Međutim, „Triton“ nije pravi naslednik. Pre svega je problem to što je područje delovanja dosta ograničeno tako da krijumčarski brodovi mogu skoro neometano da plove sve dok se nalaze u međunarodnim vodama.

Turska zatvara oči

Tome treba dodati i činjenicu da važna tranzitna zemlja, Libija, nakon više od tri godine od svrgavanja sa vlasti Muamera El Gadafija, praktično još uvek nema državno uređenje. Dakle, kada se radi o zaustavljanju kretanja izbeglica na južnom delu Sredozemlja, onda EU nedostaje partner u razgovorima. Klub poslanika Evropske narodne partije (EVP) u Evropskom parlamentu pozvao je EU na angažman u toj severnoafričkoj zemlji. EVP je poručila da „Libija ne sme da postane druga Sirija“.

Evropska unija bi u saradnji s međunarodnim partnerima trebalo da pomogne u izgradnji funkcionalnih, državnih struktura. Kada je reč o Turskoj, Unija u tom slučaju ima partnera za razgovore koji želi da postane član EU i koji bi zbog toga morao da bude spreman na saradnju. Međutim, sve više izbegličkih brodova, kao i brodova koje posada napusti na Sredozemlju, isplovljava iz turskih luka na šta turske vlasti često, po svemu sudeći, zatvaraju oči. Evropska unija očekuje da Turska preduzme nešto protiv takvih plovidbi i o tome razgovara sa zvaničnicima u Ankari.

Strah od „uvezenih“ sukoba

Pošto se broj izbeglica koje dolaze u Evropu nikako ne smanjuje, zemlje susedi Sirije su preopterećene. Zbog toga Avramopulos od članica Evropske unije traži da budu velikodušnije, naročito kada se radi o pomoći u Siriji. „Ljudi ne moraju da rizikuju svoje živote kako bi potražili zaštitu u Evropi“, rekao je Avramopulos.

Spremnost da se one prihvate u Evropi do sada nije bila velika, a s obzirom na nasilje islamista, mnogi su postali još skeptičniji jer se boje da će sa izbeglicama u Evropu stići i ekstremisti spremni na nasilje. Sa druge strane, italijanski socijaldemokrata Đani Pitela rekao je u Evropskom parlamentu da teroristima nije potreban prevoz brodovima sa izbeglicama – njih, kaže, finansiraju terorističke mreže tako da oni imaju novca.

Nesmetano putovanje u Nemačku

Sveobuhvatna i koordinisana evropska politika prema izbeglicama ne postoji. Tzv. „Dablinski sistem“ je faktički propao. Osim toga, Italija se oslobađa izbeglica na svoj način, a to je da im jednostavno dozvoli da dalje putuju u pravcu severa, na primer u Nemačku. Granične kontrole između zemalja u šengenskom prostoru, kojem pripada većina zemalja-članica Evropske unije, više ne postoje.

Inače, sve su glasniji zahtevi da Evropska unija raspoređuje izbeglice u zemlje-članice po broju stanovništva i privrednoj moći. Međutim, većina zemalja koje na osnovu toga moraju da prihvate više izbjeglica, tome se suprostavljaju. Stari sistem se raspao, ali novi još nije na vidiku.