Hrvatska: Medijska „peta kolona“ iz inostranstva | Politika | DW | 04.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Hrvatska: Medijska „peta kolona“ iz inostranstva

Sve je manje novinarskih sloboda za kritičko preispitivanje delovanja vlasti, a sve više govora mržnje, rasne, nacionalne i verske netrpeljivosti. Tako izgleda medijska scena Hrvatske poslednjih godina.

Iako je u većini razvijenih zapadnih zemalja govor mržnje i podsticanje rasne, nacionalne i verske netrpeljivosti prisutan prvenstveno na društvenim marginama i društvenim mrežama, u Hrvatskoj ubrzano postaje deo tzv. mejnstrima. Razlog je prvenstveno u tome što kazni za one koje se njima služe u javnim medijima nema, iako su zakonom propisane.

Tako recimo svi koji se usude da kritički progovore o ustaškom režimu ili pokušajima ustašizacije Hrvatske mogu da budu sigurni da će postati meta zastrašivanja, kleveta, uvreda, pretnji ili javnog sramoćenja – ali ne samo na društvenim mrežama, već i u televizijskim emisijama, štampanim medijima, pa i za saborskom govornicom.

Poternica „Hrvatskog tjednika“

U tom kontekstu ne čudi što prošlonedeljno skandalozno objavljivanje poternice na naslovnoj strani „Hrvatskog tjednika“ za nemačkim i austrijskim novinarima koji su kritički izveštavali o komemoraciji u Blajburgu nije naišla na reakciju šire hrvatske javnosti, niti je iko od političkih aktera smatrao da je važno da se na nju osvrne. Potraga za izdajničkom petom kolonom u medijima traje otkad postoji nezavisna Hrvatska, ali prvi put smo sreli s lovom na novinarsku petu kolonu na privremenom radu u inostranstvu.

Prošle nedelje u hrvatskom parlamentu obeležen je Dan Hrvatskog sabora tokom kojeg je ekstremno desni poslanik Željko Glasnović za govornicom čitao imena brojnih saradnika ili dopisnika stranih medija u Hrvatskoj – i to, kako se iz konteksta moglo razumeti, očigledno onih čija mu imena ili prezimena zvuče kao srpska ili jevrejska – označavajući ih kao neprijatelje Hrvatske.

Među njima su se našli kako sportski komentatori, tako i politički ili društveni analitičari poput Slavenke Drakulić ili Ive Goldštajna. Niko od političkih aktera na to nije reagovao, niti je taj pokušaj difamiranja dvadesetak novinara i intelektualaca problematizovan u tzv. mejnstrim-medijima.

Opasna hajka i država koja ćuti

Iako je „Hrvatski tjednik“ preuzeo ime kultnog časopisa Matice Hrvatske iz vremena „Hrvatskog proljeća“, koji su stvarali istaknuti antifašisti, intelektualci poput Vlade Gotovca i Tomislava Ladana (a i Franjo Tuđman je bio član prvog uredništva), taj se nedeljnik od svog osnivanja 2002. godine, s ekstremno desnih pozicija ističe po hajkama i grubim verbalnim napadima na neistomišljenike. Zbog odbijanja da kardinala Alojzija Stepinca proglasi svetim, „Hrvatski tjednik“ papu Franju je nedavno proglasio antihristom, a napadali su čak i generala Antu Gotovinu kada je, nakon što ga je Haški sud oslobodio, srpskom „Kuriru“ izjavio da Hrvatska nije ništa više njegova domovina, nego što je domovina hrvatskih Srba koji su otišli u „Oluji“.

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva (HND) Hrvoje Zovko, koji se i sam prošlog petka našao na Glasnovićevom spisku nacionalnih neprijatelja, u izjavi za DW, u ime HND osuđuje hajku na koleginice i kolege iz Nemačke i Austrije, te upozorava da takve hajke mogu za prozvane da imaju ozbiljne posledice.

„To je još jedan od pokazatelja da se sloboda medija u Hrvatskoj i dalje pogoršava. To je već viđeni mehanizam u kojem se svaka kritika proglašava izdajništvom i neprijateljskim činom, a mentalni sklop tih ’goniča’ je takav da bi oni to radili isto i da žive u, recimo 1948, samo s drugim ideološkim predznakom“, kaže Zovko.

Kroatien Journalist Hrvoje Zovko

Hrvoje Zovko: Hajke mogu da dovedu do teških posledica za naše koleginice i kolege

Prema njegovom mišljenju to je veoma teško zaustaviti, s obzirom na to da su takve grupe veoma vešte u korišćenju društvenih mreža za takve hajke i širenja govora mržnje, ali institucije države bi, da imaju volje i želje, mogle tome da stanu na kraj. „Takve hajke mogu da dovedu do teških posledica za naše koleginice i kolege, a u tom slučaju suodgovornima ćemo smatrati i institucije hrvatske države koje su u takvim slučajevima izuzetno pasivne. Kada bi postojala javna svest o štetnosti takvih poternica, to bi moglo da bude uspešno u suzbijanju takvih pojava, ali nažalost takva osuda u Hrvatskoj izostaje“, upozorava Zovko.

Jednoumlje dominira javnim prostorom

I potpredsednica Hrvatskog PEN-a Nadežda Čačinović naglašava da se prostor javne rasprave u Hrvatskoj sve više sužava i da je, što se nekih tema tiče, zavladalo gotovo jednoumlje. Poslednju hajku na austrijske i nemačke novinare, a potom i na strane dopisnike, ocenila je kao veoma zabrinjavajuću. Ona ističe da se mora krenuti sa zakonskim progonom govora mržnje i, još važnije, održavanjem nezavisnih medija.

„Reč je o veoma zabrinjavajućem zbivanju. O čemu je reč možda se posebno vidi u govoru poslanika Glasnovića u kojem je došlo do neobičnoga pomaka pa je, napadajući novinare kao neprijatelje, na kraju svoje uobičajene ’neprijatelje’ proglasio novinarima“, kaže Nadežda Čačinović. Ona naglašava da demokratija ne funkcioniše bez javnosti, bez nadzora i dopune demokratskih procesa koji se događaju u institucijama – čak i ako se oni odvijaju koliko-toliko u redu.

No u Hrvatskoj se prostor javne rasprave sve više sužava, kaže Čačinovićeva: „Što se nekih tema tiče, zavladalo je gotovo jednoumlje, malo ko se usuđuje da naruši horsko pevanje. Postoje, naravno, nijanse: neki su otvoreno pro-ustaški, neki svoju nespremnost da se odvoje od tog nasljeđa maskiraju kao pijetet prema svim žrtvama“. Prema njenim rečima, na sceni je megalomanija nekih hrvatskih političkih grupa koji bi najradije da kontrolišu svetsku javnost i u pojedinačnim slučajevima pokušavaju da zastraše novinare stranih medija. Ipak, ona smatra da takvi pokušaji ipak prvenstveno služe suzbijanju kritike u samoj Hrvatskoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM