Ako padnu novinari, šta će biti s građanima?
7. mart 2019.
„To je bila vrlo neugodna situacija. Mislila sam da se nekome od mojih nešto dogodilo. Kad su mi rekli da moraju da me legitimišu, još uvek je zvučalo kao da se događa nešto strašno za šta bi prvo trebalo da utvrde da sam to zaista ja. No usledila je neverica kada sam saznala da dolaze po nalogu sisačke policije, a na zahtev jednog advokata.“
Tako je za DW opisala ugledna hrvatska novinarka Đurđica Klancir susret s dvojicom policajaca koji su je posetili na radnom mestu uz objašnjenje da su došli da utvrde njenu privatnu adresu.
„Bio je to bizaran trenutak u kojem su prepisivali podatke s moje lične karte koje već imaju u sistemu. Živim 17 godina na istoj adresi. Kada su otišli, saznala sam da želi da me tuži sisački župan Ivan Žinić (HDZ). Dao je izjavu da nije znao za postupak policije. Imamo očigledno veoma uticajnog advokata iz Siska koji je to naložio po policijskim linijama“, priča novinarka koja je istraživala kako je do posla u Kaznionici u Glini došao županov sin.
„Župan želi mene privatno da tuži zbog teksta koji sam objavila u mediju u saradnji s uredništvom. To je osoba o kojoj sam pisala, koju sam zvala, čije izjave su ukomponovane u tekst koji nije demantovan. Pisala sam mu, tražila odgovore, dobila ih. Sve je napravljeno po pravilima struke. On ima na mejlu moje kontakte. Ovo mogu da protumačim jedino kao pokazivanje toga šta on može da uradi, jer sam se usudila da pišem o njemu“, kaže Klancir.
Za koga radi policija?
Da li to znači da svaki advokat političkog moćnika može da pošalje policiju u novinsku redakciju? Iz policije tvrde da oni mogu da postupe tako na zahtev privatne osobe i institucije, ako se događa neka protivzakonita situacija. „Ali nikakva situacija se nije dogodila, nema ni tužbe, ni poziva na sud, nema ničega. Oni su došli kao prethodnica za buduću županovu tužbu. Trideset godina sam novinarka, ali za ovako nešto nisam čula. Ovo je demonstracija moći“, kaže koleginica.
I Sindikat policijskih službenika stao je na stranu Đurđice Klancir. Ocenjuju da je policija korišćena kao produžena ruka politike i zbog svega traže i ostavku direktora policije. Jer Klancir nije nepoznata osoba u Hrvatskoj. Javno je dostupno mnoštvo njenih fotografija i snimaka emisija u kojima je učestvovala, pa je lako uporediti te fotografije s onima koje policija ima u svojoj bazi podataka. Sledstveno tome, lako je utvrditi i njenu adresu. I na kraju, objašnjavaju iz Sindikata, policija ne legitimiše osobe koje su joj poznate. I zato Sindikat smatra da je u ovom slučaju reč o dodvoravanju visokih policijskih rukovodilaca lokalnom moćniku.
Glupost ili namera?
Komentari na taj slučaj su brojni i variraju od „nespretnost i glupost policije“, do „brutalan pokušaj zastrašivanja novinarke“. Čini se da bi sve to moglo da bude tačno. Jer, nije pametno i politički oportuno kada jedan hadezeovac šalje policiju u novinarsku redakciju, dok šef HDZ i vlade Andrej Plenković odbacuje svaku pomisao na politički pritisak na novinare, a Hrvatsku obilazi međunarodna delegacija novinara u čijem sastavu su i članovi Evropske novinarske federacije. Isto tako, ako se radi o nespretnosti, ona otvara put drugim „nespretnostima“ koje bi mogle da se dogode neposlušnim novinarima.
Podsetimo, sve se to dogodilo nekoliko dana nakon protesta u kojem su novinari ukazali na pritisak lokalnih moćnika koji im tužbama ugrožavaju egzistenciju, čak i kada novinari objavljuju gole činjenice.
Umesto čvrstog stava da su naknade za duševnu bol koje mahom potplaćeni novinari plaćaju bogatim političarima sramotne, ministar uprave Lovro Kuščević novinarima sa visine poručuje da nisu imunitetom izuzeti od sudskog progona. Ministar pravosuđa Dražen Bošnjaković je u prvim komentarima ponudio mogućnost da je policija legitimisala novinarku „zbog dojave o bombi u redakciji“.
Žrtve se proglašavaju nasilnicima
Ne treba zaboraviti ni da je premijer Plenković, odmah nakon protesta, nasrnuo na šefa Hrvatskog novinarskog društva (HND) Hrvoja Zovka uz optužbu da je i on tužio sopstvene kolege. Zovko ne želi da komentariše tužbe koje je dobio pravosnažno ili u prvom stepenu, ali na internetu je lako doznati da se radilo o ličnim diskreditacijama njega na najprimitivnijim huškačkim nivoima. Upravo je zbog toga zastrašujuća lakoća kojom je premijer žrtvu proglasio nasilnikom.
O slučaju Klancir predsednik HND potvrđuje: „Radi se neviđenom obliku zastrašivanja iza kojeg stoji visokopozicionirani član HDZ, a koji je uz to župan. HND već dugo upozorava na ponašanje župana i lokalnih šerifa.“ O tome će, kaže, izvestiti i međunarodnu delegaciju: „To se dogodilo dan nakon što je premijer rekao da su mu smešne izjave o ugroženim novinarskim slobodama. Ali nama to nije smešno. Umesto da ozbiljno razgovaraju o problemima na koje smo ukazali, oni kompletnu priču pokušavaju da banalizuju i da fokus skrenu na neuspele pokušaje diskreditovanja predstavnika HND. Ti pokušaji su ispod svakog nivoa.“
Političari mogu štagod požele
Koleginica Klancir upozorava da su premijerove reči pokušaj obmane, a da je policija u redakciji stvarnost. „Ako premijer i ministri mesecima ne snose nikakvu političku odgovornost za koruptivne situacije u kojima su se našli, počev od Agrokora do neuspele nabavke aviona, ako Povereništvo za utvrđivanje sukoba interesa ne kažnjava slučajeve nepotizma, to je signal iz vrha stranke i vlasti svim ostalim političarima, županima i gradonačelnicima da je sve moguće i da još samo treba rešiti te novinare koji laju, grizu, kopaju… Treba ih pritisnuti i ućutkati. Šta drugo župan Žinić smera sa mnom? Ništa neistinito o njemu nisam napisala. Odgovorno to tvrdim.“
Hrvatski novinari solidarni su s Đurđicom Klancir. Građanski deo Hrvatske zgrožen je pokušajem zastrašivanja novinara, no uočljivo je da mnogi građani i odobravaju gušenje novinarskih sloboda. „Deo javnosti nipodaštava novinarski posao, novinare kvalifikuje kao lažove. Istina, pojedine redakcije ne slede profesionalne standarde i potpaljuju to potcenjivanje našeg posla. Teret naše ’mlade’ demokracije jeste to da se ne razume uloga medija. Mediji su sada oslabili, malo je mogućnosti da se piše kritički i ozbiljno. Nažalost, profesija nam je nekako ruinirana“, objašnjava Klancir. No ako pod pritiskom vlasti padnu novinari, šta će se dogoditi s građanima?