Davljenje novinarstva
2. mart 2019.
„Medijski prostor u Hrvatskoj karakteriše premreženost političkih i korporativnih interesa, netransparentnost vlasništva, marketing umesto novinarstva. Novinarima se brani da slobodno rade, egzistencijalno se ucenjuju, tuže kada pišu istinu“, stoji u najavi protestne šetnje koju u subotu (2. mart) organizuje Hrvatsko novinarsko društvo (HND) pod parolom „Medije ste oteli, novinarstvo ne damo“.
HND prenosi da samo Hrvatska televizija (HRT) tuži 36 novinara i medija koji su kritički pisali o padu standarda i posrnuću profesije na javnom servisu. I pri tome od njih traži više od 300.000 evra. Jer Krivični zakon propisuje da pojedini novinari mogu biti kažnjeni i celom godišnjom platom, čak i za objavu istinitih informacija.
„Doći ću na protest, znam da mi je to dužnost. Ali mi je glupo da se decenijama borimo za ljude sa javnog servisa koji sve vreme imaju sigurne plate, dok o nama ostalima niko ne brine“, reči su kolege koji želi da ostane anoniman.
Mali mediji na aparatima
Što je sredina manja, to je situacija gora, kažu nam novinari i vlasnici medija koje smo kontaktirali. Prvi se žale na uslove rada i krhkost egzistencije koju privatnom tužbom može urušiti lokalni šerif o kojem objave čak i gole činjenice, dok se drugi žale na nemogućnost tržišnog poslovanja i održavanja standarda profesije.
Da u malim sredinama nije moguće održavati radijsku stanicu na isključivo komercijalnim osnovama za DW je posvedočila Tereza Sršen. Ona je igrom slučaja svoju stanicu „Radio Narona“ ugasila baš 13. februara, na Svetski dan radija. Kaže, priča o finansiranju se svodi na dotacije, prvenstveno na sredstva iz Fonda za pluralizam medija preko kojeg medijima prebacuje tri odsto HRT-ove pretplate.
„Radijska scena se tako održava na aparatima. Možda bi bilo i bolje da ne dobijemo ništa pa da ostane ono što može opstati. Na koncu, zašto raditi, ako se od tog rada ne možeš finansirati?“, kaže Sršen.
Davljenje tužbama
Jedan od onih koji je radio „ono što lokalni novinar ne sme“ jeste glavni urednik Podravskog lista Robert Mihaljević. „Poslednjih pet godina brutalno smo izloženi tužbama lokalnih političkih čelnika“, priča on za DW. „To je znakovit proces u kojem lokalno pravosuđe u sprezi s političkim moćnicima želi da ućutka ili uništi lokalni medij koji se još usudi pisati. Jer, šta god mi napisali, platićemo odštetu.“
Jednu od tužbi je recimo podigao lokalni funkcioner Socijaldemokratske partije. „Mi smo objavili da ga je policija privela na sudsko ročište. U zahtevu za ispravku je naveo da ga policija nije privela, već da je uredno službenim policijskim vozilom došao na sud. To je suludo, ali uveren sam da ćemo izgubiti i taj spor“, kaže nam Mihaljević.
A kad se gube sporovi, onda se i zatupljuju pera, ma koliko vlasnik stajao iza svog novinara. „Kod nas u redakciji se autocenzura može seći nožem. Povukli smo ručnu kočnicu, ukinuo sam svoju čitanu kolumnu. Ne mogu pisati bilo šta, a ne želim da pišem kao pre jer ću ugroziti firmu, plate i radna mesta. Lično me nije strah, ali ne želim da se igram ljudskim sudbinama“, priča Mihaljević.
„HND je preduzeo prve korake, nešto se počelo događati, ali ne sme se stati na protestu koji će se održati u subotu. Izlaz je u sistematskom i svakodnevnom pritisku na vlast“, zaključuje glavni urednik Podravskog lista.
Strmoglavi pad neprofitnih medija
Uz sve ovo, važan dio mozaika mučne medijske scene u Hrvatskoj su i neprofitni mediji, takozvani mediji zajednice čiji su izdavači udruženja. Oni ne smeju imati profit, to jest sva sredstva moraju ulagati u program.
Upravo su neprofitni doživeli uzlet tokom pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji, ali i strmoglavi pad za vreme Vlade kojom je upravljao Tomislav Karamarko. Kratkotrajni HDZ-ov ministar kulture Zlatko Hasanbegović sprečio im je dotok novca iz Evropskog socijalnog fonda 2016. godine, a gušenje „neposlušnih“ nastavila je i ministarka Nina Koržinek Obuljen koja do danas nije oslobodila taj novac rezervisan za plate hrvatskih novinara. No ako nju pitate, u Hrvatskoj su mediji sasvim slobodni.
I zato novinarska i građanska scena puno očekuje od protesta. Po signalima iz cehovske centrale čini se da organizatori, za sada, odbijaju podršku opozicionih političara koji su, kažu, propustili da urade nešto dok su bili na vlasti. Upitno je koliko je takva strategija efikasna, posebno jer nema široke podrške građana.