Fljorijeta Dernjani: Otvorenim umom protiv predrasuda
6. januar 2020.
„Prištinu sam zamišljao kao tamni grad sa jednom ulicom i puno sumnjivih automobila“. I još: „Nisam rekao baki i dedi da ću ići na Kosovo, jer me ne bi pustili.“ To su bile reči dvoje studenata iz Srbije, koji su sredinom decembra došli u dvodnevnu posetu na Kosovo.
Na drugom sastanku koji je Dojče vele organizovao u okviru projekta „Generacija 99“, bila je samo jedna studentkinja (Jelena) od onih koji su bili i na prvom sastanku u Kumanovu. Drugi su rekli da imaju obaveze na fakultetu, ali je bilo jasno da su se neki i bojali da dođu. Ovog puta došlo je šestoro studenata iz Beograda i Novog Sada, a ono što smo odmah primetili jeste da su oni bili vrlo otvorenog uma.
Istraživači sa Univerziteta u Melburnu u Australiji kažu da ljudi otvorenog uma imaju fleksibilnija „vrata“ od prosečne osobe, da dozvoljavaju da do njih dopre više informacija, i da te informacije kombinuju na različite načine – počevši od razgovora bez rezervi, spremnosti za razmenu iskustava i različitih gledišta.
Odmah smo shvatili da postoji razlika između studenata iz Beograda i Novog Sada. Novosađani su bili otvoreniji, i to nije bilo teško primetiti. Jedan od njih je čak želeo da nauči kako se na albanskom kaže reč „nezavisnost“, da bi potom izgovorio rečenicu na albanskom – „Kosovo je nezavisno“.
Teško je ostati imun na prosuđivanja pre nego što nešto vidite sopstvenim očima ili čujete sopstvenim ušima. Još je teže skupiti hrabrost, posmatrati svojim očima i slušati svojim ušima postojeću realnost. Jer to može da se shvati kao neka vrsta „pobune“ protiv onih koji su te naučili kako da hodaš i kome da veruješ.
Predrasude
Pitanjem predrasuda, odnosno metodama koje mogu da se koriste za njihovu eliminaciju (ili barem smanjivanje), bavio se još 1954 godine Gordon Olport, psiholog sa američkog univerziteta Harvard. On je predrasude definisao kao negativno etiketiranje koje se zasniva na verovanju u stečeno kroz informacije dobijene od važnih ljudi ili iz važnih situacija, a posebno u detinjstvu i u porodici. Svojim studentima je predložio metodu za smanjenje predrasuda koja podrazumeva stalni kontakt između dve grupe za koje se pretpostavlja da imaju predrasude jedna prema drugoj. Ali da bi se to dogodilo, moraju se ispuniti šest uslova:
1.) Članovi obe grupe moraju imati određeni nivo međusobne međuzavisnosti
2.) Obe grupe moraju imati isti cilj
3.) Moraju imati isti status
4.) Trebalo bi da postoji mogućnosti za međuljudske kontakte između grupa
5.) Trebalo bi da postoji mnogo kontakata unutar grupa i između samih grupa
6.) Trebalo bi da postoje pravila koje promovišu jednakost i da se to uzima u obzir tokom procesa
Strah srpskih studenata
Kada uporedimo ono što su u junu rekle naše srpske kolege – „Bojimo se da dođemo jer tamo može neko da nas povredi“ – i onoga što smo sada čuli od druge grupe studenata – „Bojali smo se da dođemo, ali sada vidimo da nije bilo potrebe za strahom“ – jasno je da predrasude mogu da se razbiju samo tamo gde postoji hrabrost za tako nešto.
Iako se našoj spremnosti za gostoprimstvo nije odazvala ista grupa studenata, i pored toga što smo sve vreme bili u kontaktu preko društvenih mreža, dolazak gotovo potpuno nepoznate grupe za nas nije predstavljao nikakav problem, niti je smanjio spremnost za saradnju i spremnost da im pokažemo kosovsku stvarnost. Šetanje ulicama Prištine bez nadzora i pratilaca, odlazak u Mitrovicu i razgovor sa zamenikom gradonačelnika Južne Mitrovice, slobodno korišćenje srpskog jezika svuda bez ikakvog straha i strepnje, bez obzira u kom su se okruženju našli – to su samo neki od faktora koji mogu da koriste u „razbijanju“ predrasuda i neutemeljenih mišljenja.
-pročitajte još
Aleksandar Bugarin: Na Ibru ćuprija
Liza Sadiku: Suviše smo mladi da bismo mrzeli
Pored spremnosti za saradnju obeju grupa (srpske i albanske), i činjenice da su sastanku posredovale kolege novinari Srbi i Albanci, ispunjeni su i neki drugi kriterijumi iz Olportove teorije: postojao je neposredni kontakt među grupama, ali i unutar grupa. To znači da su srpske kolege mogle da razgovaraju u Severnoj Mitrovici sa Srbima, dok smo mi mogli da razgovaramo sa Albancima u Južnoj Mitrovici.
Zahvaljujući današnjem tehnološkom razvoju i društvenim mrežama, mi smo danas u stanju da na društvenim mrežama pratimo šta naše kolege rade i da sa njima održavamo kontakt. Videli smo i fotografije sa njihovim utiscima sa Kosova. Stalni kontakt među grupama igra veoma važnu ulogu u smanjenju predrasuda. To je naša prednost u odnosu na prethodne generacije koje nisu imale te mogućnosti – jer mi sada lakše održavamo kontakte.
Za kraj: nama studentima sa Kosova, bilo je u ovim hladnim zimskim danima toplo oko srca i zbog toga što smo još jednom mogli da pokažemo albansko gostoprimstvo – za šta smo dobili veliku zahvalnost naših srpskih kolega.
Tekst studentkinje novinarstva Fljorijete Dernjani deo je serijala u okviru projekta „Generacija 99". Narednih dana objavićemo i ostale tekstove sa utiscima studenata iz Beograda, Novog Sada i Prištine.