Evropska unija ne zaboravlja Balkan | Evropa | DW | 10.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evrointegracije

Evropska unija ne zaboravlja Balkan

Posle dužeg vremena, sa najviše instance Evropske unije, iz Saveta EU, put Balkana je poslata jasna politička poruka: vaša budućnost je u EU. Da li je to „samo još jedno slovo na papiru“ ili najava konkretnih akcija?

„Za zemlje regiona poruka je jasna: Evropska unija ostaje verna obećanjima datim u Solunu i u potpunosti predana stabilnosti i prosperitetu regiona“, poručio je sinoć predsednik Saveta EU Donald Tusk. On je na samitu lidera EU u Briselu, premijerima i predsednicima zemalja članica Unije poručio da je situacija na Zapadnom Balkanu „izmakla kontroli“ i da je neophodno da EU u regionu zadržati svoj angažman i ispunjava svoje obaveze.

„Mi ne odstupamo, već stupamo na Zapadni Balkan“, poruka je predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. To je ujedno i odgovor na pitanje da li je EU napustila Zapadni Balkan.

Potrebne jasne akcije

Ni u Briselu, ni u zemljama regiona nije tajna da je Evropska unija zaokupljena gotovo neprekidnim promenama i krizama, kako na globalnom tako i na unutrašnjem planu. Ona je iz svog fokusa izgubila region koji je, kako podsećaju u Briselu, jedini sa perspektivom budućeg članstva u EU. Sve veće tenzije, kako unutar samih država regiona, ali i među susedima, izveštaj šefice EU-diplomatije Federike Mogerini o „lomljivosti“ mira i stabilnosti u regionu, kao i insistiranje zemlja-članica EU da se na najvišem evropskom nivou razmotri situacija na Zapadnom Balkanu, ipak su ponovo doveli taj region u fokus evropske politike. Bar u ovom trenutku.

Iako se slaže sa porukama svojih kolega iz Saveta EU o neophodnosti držanja „otvorenih vrata EU za Zapadni Balkan“, premijer Slovenije Miro Cerar iznosi možda i suštinu problema: „Slovenija se zalaže da evropska perspektiva regiona bude jasno izražena, ali ona mora da bude ispraćena jasnim idejama i akcijama”, zaključio je Cerar tokom prvog dana sastanka u Briselu na kome je su lideri EU razmatrali situaciju na Zapadnom Balkanu.

Belgien EU-Gipfel in Brüssel | Jean-Claude Juncker

Žan-Klod Junker: Mi ne odstupamo, već stupamo na Zapadni Balkan

Konkretno i opipljivo

Posle jučerašnje (9.3.) rasprave u Savetu EU, zaključci o Zapadnom Balkanu sveli su se na par rečenica – na već poznate fraze kada je reč o proširenju i evrointegacijama. Savet EU jednoglasno je podržao evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i potvrdio svoje angažovanje na svim nivoima u cilju podrške stabilnosti regiona i produbljivanja ekonomskih i političkih veza. Istovremeno, naglašena je i važnost reformskog puta, dobrosusedskih odnosa i sveobuhvatne saradnje u okviru regionalnih inicijativa. I dok u diplomatskim krugovima u Briselu naglašavaju važnost takvog „političkog signala sa najvišeg evropskog nivoa“, evropski analitičari smatraju da to, „još jedno slovo na papiru“ i ma sa kako visoke pozicije dolazilo, ono ne znači mnogo bez konkretne akcije.

„Sama poruka da je EU privržena daljem proširenju, iako je bitna, nije dovoljna. Evropska unija mora da ’oživi’ tu privrženost, da je učini konkretnom i opipljivom“, ocenjuje za DW Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost. „Za tako nešto nisu uvek potrebna materijalna sredstva. Tu može da se radi i o političkoj podršci u vidu većeg broja poseta lidera EU regionu, ali i o pozivima liderima Zapadnog Balkan da posete evropske prestonice. Lideri Evropske unije bi takođe, kada se obraćaju građanima u njihovim zemljama, trebalo bi da objasne važnost proširenja i dobrobit koju ono donosi EU. Javnost u Unije ne zalaže se baš previše za proširenje, a poslednji Evrobarometar pokazuje da se više od polovine građana u 13 zemalja-članica protivi daljem proširenju“, objašnjava Štiglmajer.

U Evropskoj inicijativi za stabilnost navode da postoji još čitav niz konkretnih akcija koje EU, ali i zemlje-članice Unije mogu da urade kako bi konkretizovale svoju novo-naglašenu privrženost evrointegracijama Zapadnog Balkana. Između ostalog, pominje se i promocija efikasnijeg kretanja radnika, boljeg informisanje zemalja Zapadnog Balkana koji profili radnika se traže u zemljama EU, kao i pristup država Zapadnog Balkana mehanizmima Unije koji regulišu finansijsku stabilnost.

Partnerstvo na ispitu

I dok se u javnosti već razmatraju načini na koje Evropska unija može da realizuje svoja obećanja data sinoć Zapadnom Balkanu, evropski zvaničnici podsećaju na činjenicu da su evrointegracije proces koji zahteva angažovanje dve strane.

„Mi bi trebalo da prestanemo da se pravimo da nudimo evropsku perspektivu, a zemlje regiona trebalo bi da prestanu da se prave da se ozbiljno anagažuju u reformama. Moramo da postanemo ozbiljni jedni prema drugima“, poručio je nedavno i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak.

Upravo se deo sinoćnih zaključaka koji govori o reformama, dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, odnosi na obaveze koje EU očekuje da zemlje Zapadnog Balkana ispune, kako bi pomogle u ostvarivanju zajedničkog cilja: jednom zauvek zagarantovanog mira, u zaokruženoj Uniji, na evropskom kontinentu. U pitanju je posao koji se odnosi na region u celini, ali i zemlje Balkana, pojedinačno, imaju svoje posebne zadatke i odgovornosti.

U fokusu Makedonija i BiH

Premijer Hrvatske Andrej Plenković navodi da je sinoć najviše bilo reči o dešavanjima u Makedoniji i Bosni i Hercegovini: „BiH je naš prvi sused, imamo preko hiljadu kilometara zajedničke granice, Hrvate kao konstitutivni narod. Fokus je naravno na privrednim i društvenim reformama, na ispunjavanju Upitnika, sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Svakako da se mora voditi računa i o političkoj stabilnosti, odnosima među konstitutivnim narodima, izborima koji dolaze 2018. godine, izmenama u okviru izbornog zakona i maksimalnoj ravnopravnosti sva tri naroda“, izjavio je premijer Hrvatske neposredno po završetku razgovora u Briselu.

Sa druge strane, diplomatski izvori kažu da su jasna i očekivanja EU od Makedonije, kao zemlje-kandidata za članstvo u EU. Ako želi dalje da napreduje na evropskom putu, Makedonija mora da, kroz institucije sistema i na demokratski način, reši trenutnu blokadu u formiranju vlade. U suprotnom, kažu u Briselu, slede posledice. U očekivanja EU ubraja se i nastavak normalizacije odnosa Srbije i Kosova, demarkacija granice između Kosova i Crne Gore i nastavak reformi u celom regionu.

„Evropska unija nema čarobni štapić kojim će da reši sve problema na Zapadnom Balkanu“, konstatovao je juče tokom sastanka Evropskog saveta neimenovani zvaničnik Unije. Ono što EU i Zapadni Balkan imaju, jeste još jedna nada da će novi impuls iz Brisela uroditi plodom i da će dobiti adekvatan nastavak u vidu evropske akcije, ali i reakcije regiona.