Evropa ispada smešna
Grčka vlada ostvarila je svoj cilj. Za nju je organizovan vanredni samit zemalja članica Evropske unije. Raspravljalo se o grčkoj ponudi koja je opet stigla u zadnji čas. Grčka je opet dobila na vremenu – skoro jednu nedelju. Vreme je novac. U ovom slučaju, Atina će posle sedam dana imati dodatnih nekoliko milijardi duga kao adut. Samo prošle nedelje Grci su podigli pet milijardi evra sa svojih računa. Evropska centralna banka je zato povećala obim svojih automatskih hitnih kredita kojima sprečava kolaps grčkih banaka na 90 milijardi evra.
Ako Grčka bankrotira, ostalim zemljama evrozone ostaće ti dugovi. Što se više odugovlače razgovori to je veći rizik na osnovu jemstva za grčke dugove. To jača pregovaračku poziciju Grčke.
U poslednjih nekoliko meseci pojačale su se dve tendencije koje evropskim državnicima zadaju glavobolju: jedna ekonomski potpuno beznačajna zemlja je u stanju da uceni celu monetarnu uniju. A Evropska centralna banka prebacuje sve veći rizik na zemlje evrozone.
Greška u konstrukciji
Ovaj razvoj događaja omogućen je greškama u konstrukciji evra. Monetarna unija je ustoličena bez federalne države koja bi joj bila krov. Suverene države sa svojom fiskalnom i ekonomskom politikom dele zajedničku valutu. Nema regulative za insolventnost ili za istupanje iz evrozone. Svi se kunu u ireverzibilitet – ako uvedeš evro, nema nazad. Takva monetarna unija može biti uspešna samo ako zemlje članice imaju slično držanje u fiskalnoj i socijalnoj politici.
Početni uspeh evra doveo je do bahatosti. Brojni su bili političari i ekonomisti koji se nisu osećali dobro pri pomisli da će Grčka uvesti evro. Ipak, svi su mislili da tako mala ekonomija ne može poljuljati veliku monetarnu uniju.
Sada se zna da je to bila pogrešna procena. Pet godina se monetarna unija bavi grčkim dugovima. Ni nova grčka vlada sa premijerom Aleksisom Ciprasom nema plan oporavka grčke ekonomije. Klemens First, direktor Centra za evropska ekonomska istraživanja, jeste u pravu kada kaže da Cipras „samo ima plan da zaposli više državnih činovnika, da podržavi preduzeća i da sve to plate građani drugih zemalja“.
Evrozona nema hrabrosti
Umesto da i dalje pregovara sa Atinom, politička elita evrozone bi mogla da razmisli o tome da li je došlo vreme da odustane od gesla – nema povrataka na staro. Ako Grčka napusti evrozonu neće to biti niti kraj monetarne unije niti će se Evropska unija raspasti. Naprotiv, ostatak evrozone bi bolje funkcionisao i mogao bi se usuditi da preduzme značajnije evrointegracione mere. Grčka bi ostala članica Evropske unije pa bi mogla da kasnije opet pristupi monetarnoj uniji, kada se država modernizuje i kada se na osnovu mehanizma zamene valuta ponovo uspostavi konkurentnost privrede. Da podsetimo, još devet članica Evropske unije nisu uvele evro.
Međutim, izgleda da trenutno evrozona nema hrabrosti za tako nešto. Tako svet i dalje gleda kako mala Grčka ucenjuje Evropu. Institucije Evropske unije i državnici ulaze u rasprave sa Atinom o tome da li da i grčki hoteli dobiju povlašćene poreske stope, kako bi potom rezultate takvog sitničavog natezanja svojim građanima predstavili kao veliki uspeh. Grčka vlada se nećka, povećavajući iz dana u dan pretnju svojim partnerima u monetarnoj uniji. A sve dok ne padne politička odluka, možemo se pouzdati u Evropsku centralnu banku. Dokle god ona odgađa grčki bankrot, obe strane imaju puno vremena za pregovore.