„Bljutavo i zastrašujuće“ | Politika | DW | 20.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

„Bljutavo i zastrašujuće“

Bilo bi sjajno da se Vučić kandiduje za predsednika jer bi to bio početak njegovog kraja, kaže Srbijanka Turajlić, profesorka u penziji. Za DW je govorila i o tome šta je u današnjoj Srbiji podeća na devedesete.

DW: U utorak su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava hteli da protestuju sa tribine Srpske napredne stranke u Beški na kojoj je govorio Veselin Šljivančanin. Onda su grubo izbačeni i, kako kažu, pretučeni. Ko tu kome brani slobodu mišljenja ili govora?

Srbijanka Turajlić: Svako svakome. Ja naravno nikada ne bih išla na tribinu na kojoj govori Šljivančanin. Ali, ako sam dobro informisana, Šljivančanin je osuđen i odslužio je kaznu. Nisam sigurna da bilo ko ima pravo da mu uskrati pravo da govori. Možete se duboko neslagati sa tim što govori, možete – kao što je parola lepo rekla – misliti da ratni zločinci treba da zaćute da bi moglo da se govori o žrtvama. Nemam nikakav problem sa tim što su oni istakli parolu, ali imam problem sa tim što je ona nasilno pocepana. U nekim normalnim uslovima bi oni razvili parolu, bili zamoljeni da izađu iz sale i izašli bi.

Mene u tome jako zbunjuje nešto o čemu niko ne priča: u vesti na N1 – a dvaput sam je slušala – se kaže da su aktivisti izbačeni napolje zajedno sa ekipom N1. Ako su oni izbačeni zajedno, kako je moguće da nas ekipa N1 apsolutno ne izvesti o tome šta se dešavalo napolju? To mi je ostala misterija.

Oni su snimili incident unutar sale...

...a onda su izbačeni pa možda nisu mogli da snime, ali mogu da znaju šta se desilo. Zašto smo osuđeni na besramne tvrdnje o tome da se neko sudario sa vratima – od Šešelja i kore sa bananom nismo imali tu vrstu bestidnosti.

U saopštenju SNS se sugeriše da su mladi aktivisti zapravo povampireni fašisti, a ministar unutrašnjih poslova Stefanović se pita da li se vraćamo u devedesete kada je „Nacionalni stroj prekidao tribine po fakultetima“. Kako Vam to zvuči od čoveka koji se kao Nebojša iz Beograda javljao u Utisak nedelje da podrži Vučića, još dok je Vučić lepio natpise „Bulevar Ratka Mladića“?

Ministar Stefanović je prosto diskvalifikovan da upotrebljava bilo kakve ozbiljne reči. Čovek koji ne samo što plagira doktorat nego nema ni trunke stida da povuče konsekvence kada se to ustanovi za mene je čovek koji je diskvalifikovan da o bilo čemu govori, a posebno da daje vrednosne sudove. On je čovek bez trunke etike i njegovi vrednosni sudovi su bespredmetni.

Ali taj vrednosni sud se onda umnožava, evo ga u mnogim novinama. Verujem da je do većine građana došla naprednjačka verzija događaja iz Beške.

Pa i nije. U pitanju je besmisleno verovanje da propagandom može da se sakrije istina. U Beški, gde se desio incident, ima ljudi koji znaju šta se desilo. Oni će to ispričati svojim prijateljima, a ovi će pričati dalje. Vrlo brzo će svi znati šta se tamo desilo – uprkos Informeru. Bahatost SNS-a na terenu je primetna u celoj Srbiji. Ljudi znaju da oni sa sobom vode batinaše, po Šapcu, po raznim mestima u Vojvodini. Čim čujem za ovako nešto, ja znam i čiji su džipovi i čiji su batinaši – ne trebaju mi Informer i Nebojša Stefanović.

Dobro, Vi možda znate, a šta zna većina ljudi?

Imam utisak da grešite. Većina ljudi zna, ali nije u poziciji da o tome sa nekim razgovara i ne zna šta bi sa tim znanjem. To je problem jer sa tim znanjem i nemate šta da radite dok ne naraste do mere da se odrazi na izborima. Narašće, samo treba biti strpljiv.

Ako se vratimo na slučaj Savamale, čini se da su aktivisti probili neku nevidljivu barijeru. To nije bilo više njih troje sa nekim transparentom već su na ulice izašle hiljade ljudi. Onda se broj demonstranata iz šetnje u šetnju smanjivao. Mislite li da ulica i dalje ima snagu?

O Savamali sam dosta razmišljala i nisam sigurna šta je trebalo uraditi. Počelo je kako treba. Onda smo došli do leta, do trideset i nešto stepeni, pa niste mogli u nesnosnim uslovima da očekujete roditelje sa malom decom ili nas, penzionere. Jednog momenta mi se učinilo da treba sesti ispred Tužilaštva i na smenu sedeti tamo dok se Tužilaštvo ne oglasi. Savamala je prema mom ubeđenju najozbiljniji incident koji se desio od 2000. godine naovamo. Rušenje, fantomke i siledžijstvo su priče za sebe – sve smo to imali – ali miliciju koja ne reaguje na pozive građana još nismo imali.

Serbien Belgrad Zerstörung von Häusern im Stadteil Savamala

Policija pored srušenih objekata u Savamali, maj 2016.

I bez obzira na to, rekli ste da Vučiću nećemo zaboraviti Savamalu. Otkud Vam takav optimizam sa tolikim iskustvom ovde, gde deluje da ljudi pamte koliko i zlatne ribice.

Ma pamte! Pamte i kad-tad dolazi na naplatu. Pitajte Demokratsku stranku koja je mislila da ljudi neće upamtiti gomilu stvari, pa su 2012. shvatili da nije tako. Dolazi na naplatu – to vama mladima nije nikada dovoljno brzo, ali mora da dođe.

Hoće biti parlamentarnih izbora?

Uf, to ne znam. Jako mi je teško da procenim. Mislim da Vučić nema iza sebe stabilnu partiju na način na koji je to imao Boris Tadić koji je mogao da upravlja državom sa mesta predsednika.

To sad morate da pojasnite. Kako Vučić nema stabilnu partiju?

Vučićeva stranka je podeljena između Nikolića kao neprikrivenog nacionaliste koji i dalje ne zna da li je granica u Virovitici, i Vučića za kojeg naravno nemam pojma šta stvarno misli, ali koji je rešio da se predstavlja kao druga strana. Stvarno mislim da su njihovi glasači srcem i dušom za Nikolića, ali im egzistencija zavisi od Vučića i njega se drže. To nije stabilna situacija. A onda imate saradnike oko Vučića koji su, sa izuzetkom dvoje ili troje, potpuno nesposobne ulizice koji će takve ulizice biti bilo kome za koga im se učini da im može pružiti više u datom momentu. Nije to situacija u kojoj Vučić može da sedi na Andrićevom vencu i suvereno vlada Srbijom. Ne znam koga da odabere kao premijera koji bi, poput Mirka Cvetkovića, glumio premijera.

Čak ste rekli da bi kandidatura za predsednika bila početak kraja Vučića?

To bi bilo sjajno! Početak kraja, bez sumnje. Prvo, ja uopšte nisam sigurna da bi on bio izabran. Mislim da je to spinovanje i da Srbiji polako postaje dosta Vučića. Sa ovom epizodom voza su se ljudi ozbiljno uplašili jer imaju decu. Ovde je veoma prisutna svest o tome šta znači kada vojna policija počne da vam juri decu kao zečeve da ih vodi u neki rat koji se vodi ko zna gde. To je još uvek vrlo veliki strah. Ovi, da upotrebim premijerov izraz, idioti su nas zaista doterali na prag toga. Nisam sigurna da je Vučićeva popularnost tako nemerljiva kako se njemu čini. Ako ljudi pogledaju ko treba da bude vrhovni komandant vojske, da odlučuje o mobilizaciji – ne bih se zaklela da tu žele Vučića.

Stranice 1 | 2 | 3 | Tekst u celosti

DW.COM

Audio i video

Reklama