Balkan koketira sa Turskom – zbog EU | Izbor iz štampe | DW | 20.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Balkan koketira sa Turskom – zbog EU

Magazin Špigel piše o uticaju Turske na Balkanu – u zemljama koje su nekada bile deo Osmanskog carstva. A prenosi i mišljenja stručnjaka koji smatraju da Balkan sa Turskom koketira zbog EU.

Moramo ići tamo gde su nekada bili naši preci, rekao je Redžep Tajip Erdogan u novembru 2012. prilikom otvaranja jednog regionalnog aerodroma. U njegovom govoru je manje važna bila mogućnost da se putuje; današnji predsednik Turske je skicirao i svoju spoljnopolitičku strategiju. Inspirisan Osmanskim carstvom, Erdogan pokušava da proširi svoju moć – i sve više se trudi oko zemalja Zapadnog Balkana“.

„Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo su dugo bili pod osmanskom vlašću. To se i danas vidi po ostacima arhitekture u regionu. Ankara, međutim, smatra da je sa šestorim državama ima i druge dodirne tačke – i tome obrazkaže povećeno interesovanje za region.“

Veliki brat muslimanskog naroda u regionu“

U Turskoj se na osnovu istorije veruje u etničko i versko srodstvo sa nekim etničkim grupama na Balkanu, pa se tako na muslimane gleda kao na braću po veri, kaže Dušan Reljić, stručnjak za Balkan nemačke Fondacije za nauku i politiku. No, u stvarnosti postoje velike razlike između muslimana u Turskoj i onih u pojedinim balkanskim zemljama.“

„Pre svega u Bosni i Hercegovini i kasnije na Kosovu, Turska se stilizovala kao sila-zaštitnica muslimanskog stanovništva, kao veliki brat muslimanskog naroda u regionu, kao što je to Erdogan obznanio pre nekoliko godina. Pri tome je Ankara proteklih godina povećavala svoje angažovanje. Turska pokušava da pojača svoje ekonomsko, političko i versko prisustvo“, piše Špigel, nastavljajući tekst u vidu sledeće liste:

„U Albaniji je Turska investirala u aviokompanije, telekomunikacije i infrastrkturne projekte kao i banke. Najstariji privatni univerzitet je u turskim rukama. Predsednik Edi Rama u Erdoganu vidi dobrog prijatelja, i bio je gost na svadbi njegove kćerke Sumeje.“

„Na Kosovu je uprava prištinskog aerodroma u rukama preduzeća koje je pod kontrolom turske vladajuće stranke AKP. I elektro-mreža u toj zemlji pripada toj firmi. Ankara je rano priznala nezavisnost Kosova i pomogla pri njegovoj obnovi.“

„Aerodrom u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije, pripada jednoj turskoj firmi.“

„Ankara gaji tradicionalno dobre odnose sa Bosnom i Hercegovinom. Ankara subvencioniše putovanja u Tursku, u kulturnim centrima se održava nastava turskog jezika. Tu su i turske investicije u banke, gradnju puteva kao i benzinske pumpe – kao i pokušaj da se utiče na orijentaciju islama, na primer, školovanjem imama.“

Erdogan se trudi da održava dobre odnose sa Srbijom. Turska je aktivna u srpskom energetskom sektoru. Tako bi trebalo da bude izgrađen gasovod između dve zemlje.“

„Ankara, osim toga, u čitavom regionu restaurira i gradi spomenike i džamije. Suptilniji je uticaj preko televizijske produkcije. Izvozni hit na Balkanu su ljubavne priče koje se odvijaju u osmanskom carstvu.“

Turske ambicije u sudaru s realnošću

„Nakon što u oktobru EU nije uspela da se složi oko pristupnih pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju, postala su glasna strahovanja da bi Balkan mogao da se okrene Turskoj. To nije zastranjivanje ako pogledamo slike oduševljenih građana sa turskim zastavama – kao u julu u Tirani. Tamo je otkriven spomenik žrtvama pokušaja puča u Turskoj. No, Erdogan u stvarnosti precenjuje snagu svog zračenja na Balkanu.“

Turske ambicije se razvijaju u sudaru sa realnošću, kaže Reljić. Tu postoji jedan nesporazum: Dok Turska vidi sebe kao saveznika, države Balkana u Ankari vide korisnog partnera za sprovođenje kratkoročnih, često dnevnopolitičkih, interesa i u odnosu sa zapadnim državama. Primer za to su diplomatska nastojanja Turske da posreduje između Srba i vođa bosanskih muslimana.“

„Dok je Turska još pre nekoliko godina bila model demokratsko-muslimanske vlade, to od pokušaja puča naovamo više nije slučaj. Erdogan svoj lov na pristalice Gulenovog pokreta, kojeg smatra odgovornim za pokušaj puča, nije zaustavio na granicama države.“

„On je pokušao da izvrši pritisak na balkanske države, više puta je tražio izručenja i zatvaranje Gulenovih ustanova (...) Na kraju se saznalo i da je na Kosovu kidnapovano šestoro turskih nastavnika. To, kao i turski pokušaji mešanja na Balkanu su izazvali ogorčenje.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android