Turska-Srbija: Erdoganovi malobrojni prijatelji | Evropa | DW | 08.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Turska-Srbija: Erdoganovi malobrojni prijatelji

Turska, važan geopolitički igrač i članica NATO, pokazuje veliku zainteresovanost za odnose sa Srbijom. Pitanje koje se logično nameće glasi: šta stoji iz tako dinamičnog razvoja međusobnih odnosa dveju zemalja?

Veliki broj poseta na vrhu svedoči o veoma živoj diplomatskoj i privrednoj aktivnosti između Srbije i Turske. Ako je suditi samo prema broju uzajamnih susreta srpskog i turskog predsednika Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana, Turska se po tom kriterijumu svrstava u neke od najvažnijih političko-ekonomskih partnera Srbije.

Tome u prilog idu i konkretne brojke koje je na početku dvodnevne posete Beogradu izneo turski predsednik: robna razmena dve zemlje dostigla je 1,2 milijarde evra, turske firme zapošljavaju 8.000 ljudi u Srbiji, turske investicije su od jednog miliona dolara 2011. godine dostigle 200 miliona dolara 2018 godine, kada je Srbiju posetilo i oko 100.000 turskih turista.

To su i dalje relativno skromne brojke u odnosu na ključne spoljnopolitičke i trgovačke partnere Srbije, ali, kako su istakla dvojica predsednika, odnosi dve zemlje su nikad bolji i postoji veliki prostor za dalji napredak.

Turska na Balkanu

Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović primećuje za DW da je „nakon zahlađenja odnosa 2013 godine, i prekida Trilaterale Ankara-Beograd-Sarajevo, sada ponovo ojačala uloga Turske na Zapadnom Balkanu. Čini mi se da je kao rezultat neke zaštitničke uloge Turske prema bošnjačkom faktoru sada poboljšan odnos i prema zvaničnom Beogradu“.

Profesor Đukanović dodaje da se zainteresovanost Turske ne zaustavlja samo na Srbiji, i misli „da je Turskoj generalno Balkan veoma bitan. Sasvim je evidentno da su najbliži odnosi sa bošnjačkim, i u nekoj meri albanskim političkim elitama, ali Turska ipak Srbiju percipira kao veoma značajnu, ako ne i najvažniju zemlju Zapadnog Balkana“, kaže Đukanović.

Poeni na unutrašnjem planu

Visok nivo i obim posete turskog predsednika Srbiji, Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, između ostalog vidi i kao deo Erdoganovih aktivnosti okrenutih unutrašnjim prilikama u samoj Turskoj. Beširi za DW ističe da „turski predsednik Erdogan nema baš mnogo prijatelja u svetu. On stoga ovu posetu koristi kako bi na unutrašnjem planu poslao poruku kako on ima posete na visokom državnom nivou i to mu svakako služi za unutrašnju propagandu“.

Sa druge strane, nastavlja Beširi, pojavio se prazan prostor koji Turska vešto ispunjava: „U vreme kada SAD i Evropska unija ne mogu da se usaglase oko bitnih pitanja budućnosti regiona, Turska vidi mogućnost za pojačan uticaj u regionu. Tako Erdogan saradnju sa Srbijom predstavlja kao pozitivan uticaj na stabilizaciju Bosne i Hercegovine i tu Erdogan ponovo dobija poene na unutrašnjem planu“, naglašava Beširi.

Svečani doček za Erdogana u Beogradu

Svečani doček za Erdogana u Beogradu

Uticaj Turske u regionu

Kako se primećuje u Beogradu, Srbija od Turske očekuje da pozitivno utiče na bošnjačku stranu u Bosni i Hercegovini, ali i u Sandžaku, kako bi se lakše rešila neka sporna pitanja.

„Turska svakako ima veliki uticaj na bošnjačku zajednicu i očekujem da će se to nastaviti, iako je sada čitav region zaokupljen odnosima Beograda i Prištine“, ističe Dragan Đukanović. On kaže da je „teško dati jednoznačnu ocenu tog uticaja, tačnije da li je bio pozitivan ili negativan, jer se on razlikovao od etape do etape. Ali, čini mi se da vrlo često bošnjačke političke elite postaju bliže Ankari nego Briselu, što na neki način remeti širu evropsku perspektivu čitavog regiona Zapadnog Balkana“.

Podozrivost Zapada

Turska je svojim aktivnostima uspela da na neki način približi političare u Beogradu i Sarajevu, i da ih, ako ništa drugo, dovede za zajednički sto da razgovaraju, napominje Naim Leo Beširi.

„Turskoj je svakako stalo do celovite BiH, i do dobrih odnosa Beograda i Sarajeva, i ona je tu videla neku svoju političku moć. To zapadne diplomate mogu videti kao neku vrstu svog poraza, jer je Erdoganu uspelo ono što njima nije, a to su bolji odnosi Beograda i Sarajeva“, ističe Beširi.

Zapad svakako pažljivo posmatra pojačan uticaj Turske u regionu, koja doživljava sve više kritika od svojih saveznika zbog nedemokratskih poteza, ali i zbog sve češćeg i primetnijeg okretanja Moskvi. Stoga se i aktivnosti Turske na Balkanu gledaju s podozrenjem, iako Dragan Đukanović primećuje da „Zapad izražava zabrinutost, ne samo zbog Turske, već i zbog Rusije i Kine kada se pojavljuju u regionu. Ali, to se svakako pažljivo prati i sigurno će se dodatno ocenjivati u daljem procesu evropskih integracija Srbije“, smatra Đukanović.

-pročitajte još: Srbija na tapetu zbog izručenja Kurda u tursko mučilište

Društvo loših đaka

Ako se tome doda da po frekvenciji susreta sa Aleksandrom Vučićem Erdoganu može da parira samo mađarski premijer Viktor Orban, vidljivo je kako je srpski predsednik najčešće u društvu političara kojima stižu svakodnevne optužbe za autoritarne tendencije i manjak demokratičnosti.

Naim Leo Beširi kaže da se „zbog toga na Srbiju gleda kao na lošeg đaka koji se druži sa isto tako lošim đacima. Iako Srbija ima prijatelje u EU koji možda mogu da zanemare ove loše poteze, dugoročno gledano to samo može negativno uticati na brzinu poboljšanja života građana u Srbiji. Kratkoročno, Srbija može dobiti ponešto od susreta sa nedemokratskim liderima, ali to je dugoročno i strateški jako loše“, zaključuje direktor Instituta za evropske poslove.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM