Turska trasira put ka EU auto-putem Sarajevo-Beograd | Politika | DW | 29.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Projekat

Turska trasira put ka EU auto-putem Sarajevo-Beograd

Za razliku od Srbije, BiH kasni sa realizacijom projekta izgradnje auto-puta Sarajevo-Beograd. Prve deonice u Srbiji poverene su turskim kompanijama, a početak radova najavljen je za septembar.

Prema dosadašnjim pokazateljima, Srbija je ambicioznije pristupila realizaciji projekta izgradnje auto-puta/brzog puta Sarajevo-Beograd-Sarajevo. Iz Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture u Beogradu za DW je saopšteno da će radovi na izgradnji deonice Sremska Rača-Kuzmin početi izgradnjom mosta na Savi kod Sremske Rače i to „vrlo skoro, u toku septembra ove godine“.

Komercijalnim ugovorom sa turskom kompanijom Tasjapi predviđeno je da izgradnja pomenute deonice sa mostom traje četiri  godine.

Pojašnjen je i način finansiranja. „Finansiranje izgradnje deonice auto-puta Sremska Rača-Kuzmin planirano je delom iz zajma turskih banaka, a delom iz budžeta Republike Srbije. U toku su pregovori radi zaključenja Ugovora o zajmu sa turskim bankama, i to planiran je jedan zajam i za izgradnju deonice auto-puta Sremska Rača-Kuzmin i za rekonstrukciju saobraćajnice Novi Pazar – Tutin. Republika Srbija je obezbedila budžetska sredstva za početak realizacije u 2019. godini, kao i u planu budžeta za 2020. i naredne godine do završetka izgradnje. Ovim projektom planira se i realizacija drugog kraka auto-puta Beograd – Sarajevo i to od Požege do Kotromana (granica sa BiH), kako bi se dobio autoputski prsten", saopštilo je srpsko Ministarstvo.

Dve godine za dogovor o trasama

Bosna i Hercegovina kasni sa realizacijom ovog projekta. Trebalo je dve godine da se nadležni u ovoj zemlji dogovore o samoj trasi Sarajevo – Beograd. Svaka od „strana" u pregovorima imala je svoju viziju pravca ove važne saobraćajnice. U početku ih je bilo osam. Na kraju je dogovoreno da se ide na dve trase, odnosno izgradnju autoputa i brze ceste. Početkom 2019. konačno su definirane trase autoputa/brzog puta Sarajevo – Beograd, i to trasa autoceste: Sarajevo – Žepče – Tuzla – Brčko – Bijeljina – Kuzmin, i trasa brzog puta: Sarajevo – Pale – Rogatica – Višegrad – Vardište, sa vezom s Goraždem na delu Pale – Prača – Hrenovica.

Dogovor je usledio tek nakon intervencije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Iz Ministarstva prometa i komunikacija BiH za DW je rečeno da je Republika Turska „iskazala spremnost za podršku u realizaciji projekta saobraćajnog povezivanja Sarajeva i Beograda“. „S tim u vezi je u januaru 2018. godine u Turskoj održan trilateralni sastanak predsednika Republike Turske, Republike Srbije i predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine, na kojem je, prema raspoloživim informacijama, predsednik Republike Turske predložio da turska strana finansira obe navedene trase autoputa i brzo puta Sarajevo – Beograd – Sarajevo", saopšteno je iz Ministarstva.

Odgođena poseta Erdogana

I dok se u BiH nastoji ispoštovati komplikovana procedura koja proizilazi iz složenog sistema vlasti, jer svaki od nivoa (državni, entitetski, kantonalni, opštinski) može usporiti, zaustaviti ili na drugi način opstruirati realizaciju pomenutog projekta, u Srbiji su već počele konkretne aktivnosti na izgradnji autoputa Beograd – Sarajevo. U selu Kuzmin je mašinerija kompanije Tasyapi kojoj je poverena izgradnja deonice do Sremske Rače. Dionica autoputa Kuzmin – Sremska Rača duga je 17 kilometara, a izgradnja će, prema nekim procenama, koštati oko 220 miliona evra.

Planirano je da početak radova na ovoj deonici krajem avgusta 2019. godine ozvaniče predsednici Srbije Aleksandar Vučić, Turske Redžep Tajip Erdogan i predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, ali je Erdoganova poseta odgođena „zbog usaglašavanja termina“.

Ekonomski efekti

Autoput/brzi put Sarajevo – Beograd – Sarajevo trebala bi povezati dve zemlje i osigurati infrastrukturu za razvoj regije. Očekuje se da će bolja povezanost povećati obim spoljnotrgovinske razmene između dve zemlje, dok će unutar BiH autoput Sarajevo – Beograd povezati važne regije čija privreda trpi  zbog neadekvatne infrastrukture. „Posebno je bitno to što se Tuzlanski kanton, kao najmnogoljudniji kanton u Federaciji BiH i industrijski centar iste, potencijalno veže sa Kantonom Sarajevo i preko Brčkog sa Bijeljinom, odnosno dalje sa Srbijom. Reč je o regionima sa dinamičnom privredom, koji su izvozno orijentisani – kako industrijski, tako i poljoprivredno", izjavio je ranije za DW ekonomski analitičar Admir Čavalić.

„Izgradnjom ovog auto-puta/brze saobraćajnice, dobićemo bolju povezanost Beograda i Sarajeva, glavnih gradova RS i BiH, koji su glavni politički, kao i trgovačko - ekonomski centri obe države. Njegovom realizacijom poboljšaće se putna infrastruktura u regionu, podići nivo saobraćajnih usluga i povećati kapaciteti u prevozu robe i putnika. Samim tim poboljšaće se ekonomska saradnja i privredno povezivanje dve države. Očekuje se povećanje uvoza i izvoza, što će za privrednike značiti povećanje proizvodnje, a uticaće i na povećanje BDP-a u obe države“, tvrde u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Turski interesi

Analitičari veruju da se autoputem/brzim putem Sarajevo – Beograd trasiraju i budući ekonomsko-politički projekti Turske na Balkanu. Direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja smatra da Turska može iskoristiti „nedovršene evropske projekte“ na Balkanu kako bi dodatno ojačala svoj položaj u regiji.

„Činjenica je da Turska ima velike interese u regionu, a ekonosmki motiv je najpreči. Turska je jedan od većih investitora u Srbiji, a namjerava to postati i u BiH. S druge strane, ovaj prostor je za Tursku jako važan jer preko Balkana, odnosno jugoistoka Evrope, vodi kopnena veza Turske sa Evropskom Unijom. Kako većina evropskih zemalja osporava put Turske ka EU, Ankara svoju poziciju u Evropi nastoji ojačati angažmanima na Balkanu. Podrškom izgradnji autoceste Sarajevo – Beograd, Turska ojačava svoju ekonomsku i političku poziciju u ovom regionu. Da su turske namjere ozbiljne, potvrđuje i spremnost Ankare da finansira oba pravca buduće saobraćajnice, čime su prevaziđene i političke nesuglasice u BiH oko toga kuda bi autocesta trebala proći“, kaže Šolaja za DW.

O rokovima za završetak radova na izgradnji autoputa/brzog puta Sarajevo – Beograd – Sarajevo za sada se ne govori. Važno je da radovi počnu, tvrde analitičari, uprkos nejasnoćama oko finansiranja u BiH, ali i ekonomske isplativosti južnog kraka saobraćajnog prstena, odnosno brzog puta Sarajevo – Beograd. U javnosti BiH i danas se postavalja pitanje zašto predložena trasa brzog puta zaobilazi jedan od privredno najperspektivnijih regiona u BiH – Goražde, i zašto je iz ovog važnog projekta izostavljen Sandžak.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM