Čvrsta ruka, korupcija i – uspeh | Evropa | DW | 03.02.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Čvrsta ruka, korupcija i – uspeh

Liviu Dragnea, moćnik koji vuče konce u Rumuniji, i njegovi saborci predstavljaju specijalnu verziju socijaldemokratije i model koji nije primenjiv drugde u Evropi, piše Norbert Mapes-Nidik u autorskom tekstu za DW.

Liviu Dragnea, šef rumunskih Socijaldemokrata

Liviu Dragnea, šef rumunskih Socijaldemokrata

Poput kolega u čitavom svetu, i najviši rumunski političari svakog jutra dobijaju izveštaj o najznačajnijim stvarima koje je o njima objavila svetska štampa. Toliko poražavajućih stvari koliko su oni dobili o sebi mogu pročitati još samo Donald Tramp i venecuelanski autokrata Nikolas Maduro.

Samo, ništa od toga se ne lepi za njih, kao da su od teflona. Šef vladajuće Socijaldemokratske stranke (PSD) Liviu Dragnea sa pokeraškim izrazom lica prelazi preko opšteg ogorčenja koje izaziva. To što je bio osuđen zbog lažiranja izbornih rezultata i podsticanja na zloupotrebu službenog položaja koštalo ga je šanse da postane šef vlade. Ali ga nije koštalo moći.

To što u inostranstvu i kod kuće premijerku Vioricu Dančilu vide kao njegovu marionetu isto tako malo može da ga izvede iz takta kao i stalni napadi predsednika države Klausa Johanisa.

Posle impozantne pobede njegove Socijaldemokratske stranke, on je uporno – i na kraju uspešno – sekao granu na kojoj je sedela hrabra šefica agencije za borbu protiv korupcije. Otada njegova partija nastoji da intervencijama, sumnjivim amnestijama i imenovanjima sudije skloni iz opasne zone svoje korumpirane lokalne funkcionere. Jedna banda koja beži od policije.

Dragnea ne troši mnogo energije na pokušaje da prikrije svoje namere. A i zašto bi? Kada je reč o korupciji, njegova stranka više ni nema ugled koji bi mogla da izgubi. Adrijan Nastase, bivši šef stranke i premijer, završio je u zatvoru. Svi znaju da „baroni" – kako se često naziva socijaldemokratsko stranačko plemstvo u provinciji – čvrsto drže u rukama Istok i Jug zemlje.

Dragnea i njegova stranka su odoleli i višenedeljnim protestima stotina hiljada Rumuna pre dve godine, baš kao i kritikama i opomenama iz Brisela, a nisu ih poremetili ni mnogi koji su u poslednje vreme napustili stranku. Za mnoge članove stranke, drskost rukovodstva je postala prevelika.

No, glupo je i to što Dragnea i njegova partija imaju uspeha. Nijedna zemlja u regionu se nije tako brzo i dobro oporavila od finansijske krize od pre deset godina kao Rumunija. Plate rastu, nezaposlenost je niska, između ostalog i zahvaljujući kontinuiranom iseljavanju. Formirao se srednji sloj. Ulice su postale bolje, baš kao i železnica. Školski sistem i zdravstvo (koje je inače teško pogođeno odlivom mozgova), ponovo su stali na noge.

Rumänien Polizei geht gegen Demonstranten vor

Protesti u Bukureštu (avgust 2018)

Nisu zaboravljena, iako su prošla, vremena kada su sa uvođenjem strogog režima štednje 2010. desetine hiljada državnih službenika izgubila radna mesta, kada je zbog poreza na višak vrednosti preko noći sve poskupelo za pet odsto, kada su zatvorene desetina bolnica, a četvrtina lekara je napustila zemlju.

Neoliberalnim radikalnim terapijama kao u vreme bivšeg predsednika Trajana Baseskua u Rumuniji više ne može da se pobedi na izborima. Pri tome rumunske Socijaldemokrate ne vladaju socijalistički. Moć sindikata je tiho skresana. Partija vlada čvrstom rukom i ka spolja i u sopstvenim redovima; onaj ko povredi lojalnost – leti napolje.

Po upravnoj strukturi, rumunska socijaldemokratija se razlikuje od sestrinskih stranaka u ostatku Evrope. Ali i po svom uspehu. Sa više od pola miliona članova, ona je među najvećim strankama u čitavoj Evropi. Njene izborne rezultate – poslednji je iznosio 46 odsto glasova – sanjaju mnogi širom kontinenta. 

Pri tome rumunske socijaldemokrate ne klize ka desničarskom populizmu, kao što se to desilo sa njihovim slovačkim drugovima. U njihovim redovima nisu samo korumpirani baroni, već i mnogi angažovani političari koji zaista žele da učine nešto za svoju zemlju. U posleničkom klubu se nalaze i neki sasvim kredibilni zastupnici građanskih prava i interesa manjina.

Samo, programi i koncepti – to nije sve u PDS. Ona je mašina vlasti. Ubeđenja, vrednosti i stavovi – to nije njen svet; ona nije skrojena za pluralistički sistem. Ona može levo, može i desno. Ona na klavijaturi nacionalizma ne svira lošije od Orbanovog Fidesa u susednoj Mađarskoj, samo što joj nije potrebno da se tim sviranjem razmeće. No, kada je to oportuno, on ne preza od mobilisanja protiv mađarske manjine u državi, protiv predsednika države koji je nemačkog porekla ili protiv navodno arogantnih „briselskih birokrata".

A mešavina samodovoljnosti i indiferentnosti se može objasniti istorijom. Ni Komunistička partija, iz koje je proistekla, nije bila ni levo ni desno. Ona je jednostavno bila vlast. „Front nacionalnog spasa" koji je vladao u Rumuniji posle pada Čaušeskuovog režima još je video sebe kao neku vrstu avangarde naroda koja treba da objedini sve suprotnosti.

Nikome nije smetalo to što su se vodeće glave starog režima posle 1990. odjednom ispostavile kao fašisti. Bar su bili dobri kao koalicioni partneri. Naposletku, stranka se nikada nije suočila sa komunizmom, koji je u Rumuniji imao desničarsko, nacionalističko i socijalno-konzervativno lice.

Pogledajte video 04:57

Ko profitira od reforme pravosuđa?

Van Rumunije, recept uspeha PSD nije primenjiv. Ta partija ne izvlači nikakve pouke, pogotovo one koje stižu od sve slabijih sestrinskih stranaka u Zapadnoj Evropi, koje sve više gube identitet.

A i evropske Socijaldemokrate bi morale da se suoče sa nekim stvarima. One su u prošlosti decenijama odbacivale svaku saradnju sa nemačkom Strankom Levice zbog njenih korena u istočnonemačkoj diktaturi, dok im je istovremeno bilo sasvim normalno da u Evropskom parlamentu sede u istoj grupi sa Socijaldemokratama iz Rumunije i Bugarske koji su operisani od svakog stida i kajanja.

Angela Merkel možda može sebi da dopusti jednog Viktora Orbana, ali šefica nemačkih Socijaldemokrata Andrea Nales svakako ne jednog Liviua Dragneu.

*Norbert Mapes-Nidik, 1953, nemački je novinar i autor više knjiga o Balkanu i jugoistočnoj Evropi. Sredinom devedesetih bio je savetnik specijalnog izaslanika UN za Jugoslaviju. Piše za brojne nemačke i austrijske listove. Tekst je deo naše vikend-serije Moja Evropa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video