RUBRIKE
Medija Centar
- TV uživo
- Svi sadržaji
UČITE NEMAČKI
Kursevi nemačkog
Deutsch XXL
Community D
Nemački za predavače

Reklama

Evropa

Moja Evropa

Od grčkog mita do današnjice, Evropa je hiljadama godina sebe videla i kao skromni subkontinent Azije i kao centar sveta. Pisci istočnijih i južnijih korena u potrazi su za svojom Evropom.

DW.COM

Nezvanični papiri, opasne ideje

Navodni slovenački non-paper kojim se predlaže komadanje BiH nije jedini takav dokument koji kruži Evropom. Potrebno je da Brisel jasno digne glas, piše za DW Kristijan Švarc-Šiling, bivši visoki predstavnik u BiH.

Mi Rumuni volimo gužvu – i kad se vakcinišemo

Dok u Nemačkoj vakcinisanje ide sporo, u Rumuniji termin za vakcinisanje dobijaju čak i mladi ljudi bez pridruženih bolesti. Neki čak odlaze na selo da prime vakcinu.

Možda niko nije kriv za smrt

Logika lokdauna je da postoje pravila koja nas mogu sačuvati od smrti. I da je, za svaku smrt, neko kriv jer je negde zakazao. Ako tako gledamo, onda smo osuđeni na neuspeh, piše u kolumni Stanislav Štrasburger.

Kako je homofobija stigla na istok

Kad jedna ministarka u Srbiji zagovara zakon o istopolnim partnerstvima, na kakvo tle padaju takve ideje? Kako su Balkan i istok Evrope postali homofobni, a Zapad „tolerantan“? O tome u kolumni piše Norbert Mapes-Nidik.

Holokaust nad Sintima i Romima - sećanje i opomena

2.8. nas podseća ne genocid koji su nacionalsocijalisti počinili nad Romima i Sintima. Romani Rose, predsednik Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma, smatra da bi ovaj dan trebalo da podstakne na borbu protiv rasizma.

Balkanom vladaju kleptokrate – uz blagoslov EU

U Srbiji i regionu su se učvrstile hibridne demokratije, kleptokratije i mafijaške države. I tu će se teško nešto promeniti dok su Evropskoj uniji takve „elite“ potaman, piše za DW nemačka diplomatkinja Gudrun Štajnaker. (25.07.2020)

Razgovor sa kaktusom i ribom

Pandemija nam daje šansu da odbacimo egocentričnost, da oslušnemo biljke i životinje, prirodu iz koje smo potekli, piše u eseju za DW poznati bugarski pisac Georgi Gospodinov. (28.06.2020)

Zdravstveni populizam i građanin pokorni

Koliko građani mogu da podnesu da im se odozgo nameće način rasuđivanja i ponašanja? Spektakularne zabrane izgledaju kao strategija zamagljivanja stvari, smatra pisac Stanislav Štrazburger. (19.04.2020)

Bond, evropski mit

Malo je koji izmišljeni lik imao toliki uticaj kao Džems Bond. Dok je premijera novog nastavka odložena zbog pandemije, naš kolumnista Kristofer Nering podseća na Bondov univerzum. (12.04.2020)

Korona, učiteljica života

U izolaciji učimo da cenimo stvari koje smo ignorisali, zaboravili ili smatrali suvišnim. Usporavamo ritam, razmišljamo. I to će načiniti svet boljim, piše spisateljica Karmen-Frančeska Banču u autorskom tekstu za DW. (05.04.2020)

Radna snaga ide na Zapad, đubre ide na Balkan

Dok bogate zemlje propovedaju zaštitu životne sredine i kritikuju one koji nisu dovoljno napredni, istovremeno izvoze smeće u Bugarsku i Rumuniju preko mafijaških šema, piše bugarski antropolog Ivajlo Dičev za DW. (23.02.2020)

Orban, Merkel i rušenje tabua

Ovih dana se u Nemačkoj čuje da je saradnja sa desničarima „rušenje tabua“. A šta je onda višegodišnja saradnja evropskih demohrišćana sa Viktorom Orbanom, pita se u svom komentaru Keno Fersek, dopisnik DW iz Budimpešte. (16.02.2020)

Usluga Makronu i, možda, nešto više

Evropska komisija je predložila nove metode pregovora sa državama Zapadnog Balkana. To je ustupak francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, ali ne rešava osnovni problem. (09.02.2020)

Trampovi „dilovi“ na Balkanu

EU je zakazala i sada pored aut-linije posmatra kako Amerikanci vode igru. Tramp traži sebi slične tipove poput Vučića i Tačija i sa njima pravi „dilove“. To nisu dobre vesti za Balkan, piše za DW Norbert Mapes-Nidik. (02.02.2020)

Ekološka Gvozdena zavesa

Vladaoci na Balkanu, na istoku i jugu Evrope znaju da građane zaštita prirode manje zanima od pitanja novčanika. Ali da li su aktuelni protesti znak dubljeg nezadovoljstva? Za DW piše bugarski antropolog Ivajlo Dičev. (19.01.2020)

Tri decenije revolucije: Strah i pokornost su ostali

Čekamo da nekoliko junaka oslobođenja, koji su nas spasili od tiranije Čaušeskog, umru od starosti. Nakon toga sve to zajedno neće značiti ništa. Biće samo priča, piše rumunska spisateljica Lavinija Branište za DW. (22.12.2019)

Nevladine organizacije kao glavni neprijatelj

Populisti u centralnoj i istočnoj Evropi optužuju nevladine organizacije da potkopavaju nacionalno jedinstvo i da slede egoistične interese. Ti populisti ne žele da se građani organizuju, smatra Ivajlo Dičev. (15.12.2019)

Patuljak koji šiti Bundesver

Istorijat nemačke Vojne obaveštajne službe pun je infiltriranih špijuna i skandala. Ipak, služba je ostala patuljasta i preopterećena zadacima. Danas mahom traga za desnim ekstremistima i islamistima u nemačkoj vojsci. (01.12.2019)

Nemoguć muzej komuniznma

Trideset godina nakon svrgavanja Todora Živkova, u Bugarskoj se diskutuje o muzeju komunizma. Dosad je u muzejima moglo da se sazna više o Tračanima nego o socijalizm čiji su tragovi i danas jaki. (10.11.2019)

Balkanski političari su ostali u dvadesetom veku

Masovne migracije, razorena infrastruktura, male plate: zemlje jugoistočne Evrope, bilo da su već članice EU ili zemlje kandidatkinje, imaju mnogo zajedničkih problema. Zašto je tako teško pronaći zajednička rešenja? (13.10.2019)

Komunizam je rušen snovima, a danas je tu ogorčenje

Plišane revolucije na istoku Evrope značile su početak promena koje su morale biti ovakve – spore i naporne. Tu se krije razlog jačanja populista i današnjeg odnosa prema EU, piše u autorskom tekstu za DW Ivajlo Dičev. (15.09.2019)

Bregzit je ujedinio ostatak EU, ali potresi slede

Poljaci i Mađari ne žele da napuste EU – naprotiv. Istočnjaci su dobitnici ujedinjene Evrope. Danas se kao gubitnici osećaju Italijani i Grci. Da li će se EU rastakati na sever i jug? Za DW piše Norbert Mapes-Nidik. (01.09.2019)

Koliko jedinstva zahteva a koliko raznolikosti dopušta EU?

Evropskoj uniji je jedinstvo potrebno tamo gde je nužno, kao kada se radi o zajedničkoj valuti. Ali EU mora da ima više poštovanja za različitosti nacionalnih država i njihov značaj za demokratiju, smatra Boris Kalnoki (18.08.2019)

Balkan: nepoželjan ili nevoljan?

Potrebno je oživeti jugoslovenski duh otvorenosti i kulturne raznolikosti. Ili, na kraju krajeva, zašto ne: treba oživeti i posleratnu utopiju Balkanske federacije koju je u korenu sasekao Staljin, smatra Ivajlo Dičev. (07.07.2019)

Svaki Orban ima svog oligarha

Češki premijer je oligarh koji je hteo da vlada, a sada se protiv njega protestuje. Drugi tajkuni na istoku Evrope i na Balkanu su povučeniji i lojalni vlastima. Autorski tekst mađarskog novinara Borisa Kalnokija za DW. (30.06.2019)

Populistička isparenja iz „Fort Trampa“ truju Poljsku

Najava da će doći još američkih vojnika dočekana je kao uspeh populista koji vladaju u Varšavi. Kada pogledate „levo-liberalni“ spektar u Poljskoj, jasno je zašto populisti uspevaju, piše Stanislav Štrasburger. (16.06.2019)

Dan nakon pobede – parada za Vučića

Čemu je služila demonstracija ruskog oružja na ulicama Niša i to dan nakon Dana pobede? Da li je bilo ičega osim širenja kulta ličnosti Aleksandra Vučića? Autorski tekst beogradskog novinara Andreja Ivanjija za DW. (11.05.2019)

Globalizacija sa evropskom licem

Evropa ima model za globalizaciju: on bi mogao da stvori zajednicu ravnopravnih partnera, i da se koncentriše na vrednost ljudi a ne samo kompanija, piše rumunski politikolog Radu Magdin za Dojče vele. (05.05.2019)

Poslednja bitka Angele Merkel

U sukobu Kosova i Srbije u igri je i spoljnopolitička ostavština Angele Merkel ali i stabilnost Evrope i budućnost zapadnog savezništva, smatra Bodo Veber, oštro kritikujući neobičnu osovinu Brisel - Vašington. (14.04.2019)

Ženomrsci i homofobi u „borbi za porodicu“

Šta nam govori „Svetski kongres porodica“ održan nedavno u Veroni? Tamo su se okupili opskurni desničari iz zemalja od Ukrajine, preko Srbije do Brazila. O tome u autorskom tekstu za DW piše novinar Krsto Lazarević. (07.04.2019)

Opasna balkanizacija Evropske unije

Posvađane lokalne elite nade polažu u podršku svetskih sila: ono što je ranije bilo tipično za Balkan, bugarski kulturni antropolog Ivajlo Dičev danas uočava u celoj Evropskoj uniji. (24.03.2019)

Priče o Evropi uz ćevape, šopsku i rakiju

Ove godine je Plovdiv – stari Filipopel ili Filopolis, kako su ga zvali Grci i Rimljani – jedna od dve evropske kulturne prestonice. Istoričar Kristofer Nering dugo poznaje ovaj grad i za DW piše šta u njemu prepoznaje. (17.03.2019)

Rumunija nas tera od kuće

Njena majka i njeni najbolji prijatelji rade u inostranstvu, kao i milioni drugih Rumunki i Rumuna. No, spisateljica Lavinija Branište želi uprkos svemu da ostane u zemlji, iako je i sama ranije mislila da emigrira. (10.03.2019)

Zašto Junker pravi društvo Sorosu?

Viktor Orban je svojoj omiljenoj meti – milijarderu Džordžu Sorosu – pridodao i Žan-Kloda Junkera. Ironija je u tome što Orban i Junker na evropskim izborima zapravo igraju u istom timu. Ili to ipak nije ironija? (24.02.2019)

Posao sa pasošima EU jača populiste

Državljanstvo za keš. I to je moguće u pojedinim zemljama Evropske unije. To je opasan razvoj situacije, upozorava Ivajlo Dičev. Takav razvoj potiče zaostalo omeđavanje protiv stranog, kao što je rasa ili religija. (17.02.2019)

Čvrsta ruka, korupcija i – uspeh

Liviu Dragnea, moćnik koji vuče konce u Rumuniji, i njegovi saborci predstavljaju specijalnu verziju socijaldemokratije i model koji nije primenjiv drugde u Evropi, piše Norbert Mapes-Nidik u autorskom tekstu za DW. (03.02.2019)

Kome je dosadna pravna država?

Istočnoevropski populisti ne vole pravnu državu. Na nju gledaju kao na nešto što političare sprečava da „završavaju posao“ – to je nasleđe komunizma, piše u autorkom tekstu za DW bugarski antropolog Ivajlo Dičev. (20.01.2019)

Dve duše u grudima

Trenutno se mnogo demonstrira u zemljama Jugoistočne Evrope. Mnogi ljudi traže političke promene. Ali, ima i mnogo onih koji ne protestuju. Da li je moguće naći rešenje? – Boris Kalnoki ima svoje viđenje problema. (13.01.2019)

Neuspešna politika EU na Balkanu?

Za Srbiju, Crnu Goru, BiH, Albaniju, Makedoniju i Kosovo 2018. godina je bila sve samo ne uspešna. A iste vlade s uglavnom istim političarima, koji su odgovorni za loše stanje u regionu, sada bi trebalo da poprave stvar. (30.12.2018)

Lažne istine oko nas

Danas činjenice više nisu nesporne. Na društvenim mrežama vlada bezakonje. Laž se prodaje kao istina. EU bi da se bori protiv lažnih vesti, ali otpori su veliki, piše u autorkom tekstu za DW novinar Tomas Braj. (23.12.2018)

Ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo

Nedostatak stručne radne snage na Zapadu i Severu Evrope, nezaposlenost na Jugu i Istoku. „Kvalifikovana migracija" je nova čarobna reč. Ali, Istok Evrope time postaje gubitnik, upozorava Norbert Mapes Nidik. (16.12.2018)

Zapadu treba novo jedinstvo

Ruski uticaj na Balkanu te u centralnoj i istočnoj Evropi trebalo bi da zabrine one koji se sećaju sovjetskih vremena i podstakne novu saradnju SAD i EU, piše u autorskom tekstu za DW rumunski analitičar Radu Magdin. (09.12.2018)

Bosanski ledeni mir

Propale su nade da će nove generacije osloboditi Bosnu aveti prošlosti. Opasno je to što je Evropa frustrirana stagnacijom ove zemlje te polako diže ruke, piše u autorskom tekstu za DW novinar Norbert Mapes-Nidik. (25.11.2018)

Pljačkaš svog naroda je postao izbeglica

Da je Gruevski sasvim obična izbeglica, ne bi uopšte mogao da uđe u Mađarsku. Ali on nije ratna izbeglica nego uticajni kriminalac. Korumpirani autokrata koji treba da ide u zatvor, piše u kolumni za DW Krsto Lazarević. (18.11.2018)

Voleti Trampa, voleti Ameriku

Iza gađenja na Donalda Trampa u Zapadnoj Evropi krije se duboki antiamerikanizam. U Istočnoj Evropi, Tramp ima bolju prođu – jer tamo na SAD gledaju pozitivnije. (11.11.2018)

EU je krhka unija dželata i žrtava

Grci hoće da im Nemačka plati obeštećenje za uništavanja u Drugom svetskom ratu. To hoće i Poljska. Obeštećenje ne dolazi u obzir, između ostalog i zato što je EU zajednica žrtava i počinilaca, piše Norbert Mapes-Nidik. (04.11.2018)

Makronu trebaju saveznici

Pogled na centralnu i istočnu Evropu pokazuje da bi Makron mogao da nađe saveznike za evropske planove. Ali prvo mora da razume taj deo kontinenta, piše u autorskom tekstu za DW rumunski politički konsultant Radu Magdin. (14.10.2018)

Gde je ta zagonetna domovina?

Na pojam domovina vremenom se uhvatila patina – kao da je to nešto iz jučerašnjice, staromodno… Kako to vide ljudi kojima je Nemačka druga domovina? O tome pišu urednici redakcija DW na bugarskom, rumunskom i grčkom. (16.09.2018)

Zašto su zapadnjaci tako zaslepljeni?

Ljudi iz bivšeg Istočnog bloka su realniji od onih na Zapadu. To se odnosi na „istočne Evropljane“ kao i na „istočne Nemce“. Za njih je idealizam Zapada kapija pakla, piše mađarski novinar Boris Kalnoki za DW. (09.09.2018)

Stvarnost i kulisa

Profit vlada, veliki i mali su nanjušili brzu lovu u turizmu. "Netaknuto" je paradoksalni pojam tog buma. Turisti hrle da vide to staro i izvorno, a u stvari je mnogo toga postalo samo kulisa, piše Jagoda Marinić. (02.09.2018)

Bukureštanska trilogija

U poslednje dve godine, Katalin Dorijan Floresku je proveo po dva meseca u Bukureštu, na tragu svog novog romana. To je bilo inspirativno – kao što se vidi iz njegovog prvog teksta o tom putovanju. (18.08.2018)

Treba nam novi društveni ugovor

Evropska mejnstrim politika mora da obrati pažnju na ono što birači hoće. Da pronađe nove priče, vrati emocije i ideologiju u politiku. To je recept za borbu protiv populista, piše za DW rumunski analitičar Radu Magdin. (29.07.2018)

Mužjaci koji teraju po svom

Orban u poseti Netanjahuu. Dvojica „iliberala“ pokazuju svetu: mi radimo po svom. To je nov fenomen i nov problem, piše u autorskom tekstu za DW novinar Norbert Mapes-Nidik. Tekst je deo serije Moja Evropa. (21.07.2018)

Upomoć, u autu sam i urlam: Finaleee!

„Sasvim intelektualno, uvek se trudim da se držim iznad događaja“, piše Jagoda Marinić. Ali ovog puta nije tako. Jer, pobedom nad Engleskom, njena mala Hrvatska se plasirala u finale. (14.07.2018)

Jesmo li zaista toliko jadni?

Kada neki politički sukob uđe u kazneni prostor, napetost dostiže vrhunac. To važi i na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Nacionalizam je u napadu – a to je prilično jadno, smatra Krsto Lazarević. (30.06.2018)

Nemačka,Turska i izbeglice

Pitanje izbeglica izazvalo je u Nemačkoj krizu Vlade. A u Turskoj bi Sirijci, koji su na brzinu postali turski državljani, mogli Erdoganu da obezbede pobedu na izborima, kaže Kemal Hur. (23.06.2018)

Orbanov efekat u EU

Nacionalizam i desničarska orijentacija mnogih evropskih vlada i stranaka vuku korene još iz 80-ih godina, kada je Kina pokazala da može postojati i kapitalizam bez liberalne demokratije, objašnjava Norbert Mapes-Nidik. (16.06.2018)

Šta bi bilo da je bilo...

Političari su ostavili ovaj grad na cedilu, baš kao što su već dovoljno često i svoj narod ostavljali na cedilu, uposleni lažima i bogaćenjem. Katalin Dorijan Floresku, rumunski pisac sa švajcarskim pasošem - o Bukureštu (09.06.2018)

Erdogan se igra hibridnim identitetom nemačkih Turaka

To što nemački Turci podržavaju turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, nije samo pitanje integracije. Više je to pitanje demokratije, pitanje razumevanja demokratije, i zapravo obrazovanja, smatra Kemal Hir. (26.05.2018)

Prekinite da glorifikujete fašiste!

Evropi je potrebna zajednička kultura sećanja, a ona može biti samo antifašistička. To isključuje pozitivna sećanja na kolaboracioniste nacista u zemljama kao što su Hrvatska, Mađarska i Letonija, smatra Krsto Lazarević. (16.05.2018)

Erozija liberalne Evrope

Evropa je naša budućnost, inače je nećemo imati - Rečenica bivšeg nemačkog ministra spoljnih poslova Genšera se mnogo citira ovih nedelja. Evropa je nekad bila budućnost koja se tiče svakog od nas, smatra Jagoda Marinić. (12.05.2018)

Pare za veseljake, kazna za neposlušne

Predlog sedmogodišnjeg budžeta EU predviđa kraćenje sredstava zemljama koje se ne drže „evropskih vrednosti“ ili nisu „solidarne“ u izbegličkoj krizi. Mađarski autor Boris Kalnoki to oštro kritikuje u svojoj kolumni. (05.05.2018)

Kako je Nemačka pogledala prošlosti u oči

Suočavanje sa sopstvenom istorijom je bolno. Nemci su mu, međutim, pristupili, priznali svoju krivicu i ispaštali, smatra rumunska spisateljica Karmen-Frančeska Banču. Ali dodaje: tom procesu nema i ne sme biti kraja. (28.04.2018)

Makronovo neprijatno iznenađenje

Poruka Makronovog govora u Strazburu ima eksplozivnu snagu koja može da zaoštri krizu na Zapadnom Balkanu, smatra Ivan Krastev. A to slabi i pozicije EU u regionu. (21.04.2018)

Orban kao test za konzervativce

Pa reci, kako ti je sa Viktorom Orbanom? To ključno pitanje deli pristojne konzervativce od tupih desničarskih populista, smatra Krsto Lazarević. (14.04.2018)

Viktor Orban, svetlost i senka

Mađarski premijer se nada da će u nedelju pobediti na izborima – to bi bili četvrti na kojima se kandidovao. Njegova slika u medijima je često jednostrana – pri tome je on mnogo toga postigao, piše, Boris Kalnoki. (07.04.2018)

Antisemitizam u Evropi nije uvezen

U Evropi i Nemačkoj se govori o „uvezenom antisemitizmu“ od strane muslimana. Pritom je mržnja prema Jevrejima deo hrišćanskog DNK, smatra Krsto Lazarević. (31.03.2018)

Da li je 2025. realna za Balkan?

Kada društva moraju da preuzmu novi sistem vrednosti, onda to nije pitanje godina, već decenija, smatra spisateljica Anila Vilms. Tako je posebno u slučaju pristupa zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. (24.03.2018)

Evropu spašava samo skok unapred

Razgradnja EU uzima maha i mnogi rešenje vide u Evropi u više brzina. Pogrešno, piše u autorskom tekstu za DW Bartoš Vjelinski, urednik u Gazeti viborči. Rešenje je u više Evrope, a ključnu ulogu ima Angela Merkel. (17.03.2018)

Kako govorimo o zlu

U Poljskoj se trenutno vode velike rasprave o tome kako sme i treba da se govori o Holokaustu. Kolumnista DW Stanislav Štrasburger se zalaže za temeljnu promenu diskursa. Tekst je deo serije „Moja Evropa“. (10.03.2018)

Između dva jezika i dve domovine

U Nemačkoj je predstavljaju kao rumunsku spisateljicu, a rumunski književni krugovi je smatraju Nemicom. Karmen-Frančeska Banču često se nađe između dve stolice. To je opisala u svojoj subotnjoj kolumni za DW. (24.02.2018)

Svađa je bolja od trulih kompromisa

EU nije pred raspadom, ali zbilja ima velike probleme. Manjak ideja ne može se nadomestiti negativnim kompromisima već samo svežim odlučnim idejama, piše u autorskom tekstu za DW bugarski filozof Andrej Rajčev. (17.02.2018)

Čekajući seljačku bunu 2018.

Socijaldemokratija je zaboravila i ko je ona sama, i ko su današnji seljaci koji bi mogli da slede njen poziv na seljačku bunu, smatra Jagoda Marinić u novom izdanju svoje kolumne. (03.02.2018)

Rat? Koga još to zanima?

Pavel Pjenjažek, ratni reporter iz Poljske, provodi godine u Donbasu, Iraku, Siriji. Novinarstvo u panciru. U autorskom tekstu za DW opisuje šta ga deprimira – ljude širom Evrope slabo zanima što se nešto dalje gine. (20.01.2018)

Potrebna nam je internet-policija!

Onaj ko na društvenim mrežama preti i huška, ne sme proći nekažnjeno. No, koncerni kao što je Fejsbuk ne bi smeli sami da odlučuju o tome koliko daleko ide sloboda mišljenja, smatra Krsto Lazarević. (13.01.2018)

Evropljani „druge klase“

U zemljama istočne i srednje Evrope mnogi ljudi se osećaju kao Evropljani drugog reda. To je izvor frustracije. Oni čeznu za više razumevanja, piše poljski pisac Stanislav Štrasburger u našoj subotnjoj kolumni. (06.01.2018)

Sve je otišlo udesno

Sećate se da su ljudi u celom svetu pokazivali srednji prst i govorili „Fuck you 2016“? A sada? Mnogi koji su bili besni samo su umorni. Navikli smo na poraze, piše Krsto Lazarević u našoj subotnjoj kolumni Moja Evropa. (30.12.2017)

Motor ne sme da stane

Nemačka još nema potpuno funkcionalnu vladu. U velikim delovima Evrope, tako nešto ne bi bilo nikakva drama. Ali, kada se radi o Nemačkoj, ne bi smelo previše da se čeka, smatra Beće Cufaj. (23.12.2017)

Učiti iz budućnosti

Zbog toga što je odrasla na komunističkom istoku, spisateljica Dana Grigorčea u zapadnoj Evropi ponekad ima osećaj da putuje kroz vreme. To iskustvo danas deli sve više ljudi iz celog sveta. (16.12.2017)

#MeToo je samo početak

Kampanja #MeToo je šansa. Moć samodopadnih mužjaka je postavljena na stub srama. Ali ona bi morala da brani dostojanstvo svake žene, pa i onih na Balkanu gde vlada turbofolk-ženstvenost. Kolumna Jagode Marinić. (09.12.2017)

San o domovini

Šta je domovina? I gde se ona nalazi? Može li čovek da se oseća kao stranac u svom rodnom mestu, a da bude „kao kod kuće“ negde u belom svetu? O tome u svojoj kolumni piše Stanislav Štrasurger. (02.12.2017)

Ništa bez jezika

Jezik je moćno sredstvo sporazumevanja. On može da spaja ljude ili da među njima stvara duboke rovove. Ali, on je neophodan svakome ko zaista želi da stigne u svoju novu domovinu, piše Karmen-Frančeska Bančiju. (24.11.2017)

I stranci mogu da budu rasisti

Uznemirili ste se već kada ste pročitali naslov, zar ne? Nažalost, moram da Vas razočaram. Većina stranaca je potpuno u redu. Ali izuzeci, kako je poznato, potvrđuju pravilo, podseća Krsto Lazarević. (18.11.2017)

I mi smo deo ovog naroda!

Izbeglička kriza i uspon AfD-a su potpuno promenili društvenu klimu u Nemačkoj. Građani sa migrantskim korenima se opet osećaju kao građani drugog reda, smatra Jagoda Marinić. (11.11.2017)

Šta je domovina?

Šta je domovina? Da li je levo ili desno? Da li je komšiluk, šuma i livada, nacija, Evropa ili čitav svet? Da li je sećanja na detinjstvo ili nada u budućnost? (04.11.2017)

Domovina kao odraz izgubljenog raja

Šta je domovina? Na to pitanje mnogi odgovaraju aksiomatski, smatrajući da je to valjda svima jasno. Dana Grigorčea, međutim, ima svoj odgovor na to složeno pitanje. Tekst iz naše subotnje serije Moja Evropa. (21.10.2017)

Da razgovaramo o strahu

Nemački građani stranog porekla snose deo odgovornosti za jačanje desničara, tvrdi nemačko-kosovski pisac Beće Cufaj. Kako to? Tako što ne razgovaramo sa svojim komšijama o njihovim strahovima, a trebalo bi. (14.10.2017)

Tamo gde prošlost stoji na putu budućnosti

Rado se krećemo naokolo sa unapred stvorenim slikama u glavama – dok nas realnost ne uveri u suprotno. Lindita Arapi je posetila Split i Mostar i tamo doživela neka iznenađenja. (07.10.2017)

Nema neutralne demokratije

Ko sada ne vidi da ovde dva voza jure jedan prema drugom, taj ne vidi ulogu Nemačke, Evrope niti SAD u svetu. Ovde prete da se sudare dva shvatanja demokratije koja nisu kompatibilna, smatra Jagoda Marinić. (30.09.2017)

Desni populisti su već pobedili

Evropska unija zatvara granice i kršenje ljudskih prava prebacuje na libijske milicije i afričke diktatore. Time se Evropa udaljava od svojih osnovnih vrednosti, smatra Krsto Lazarević. (16.09.2017)

Dve brzine

I u „sporom“ delu Evrope život se menja velikom brzinom. Mnogi ljudi osećaju da se o njihovim problemima ne vodi računa i njih ne treba prepustiti populistima, smatra Jagoda Marinić. (09.09.2017)

Ništa se ne podrazumeva

Zapadna i Istočna Evropa se sve više udaljavaju. Kako bi se sprečio raskol u Evropskoj uniji, potrebno je da "zapadni" Evropljani ozbiljno shvate strahove "istočnih" Evropljana, smatra Ivan Krastev. (02.09.2017)

Putovati, dotaći život

Zašto ljudi žele tamo gde u isto vreme idu svi drugi? Zašto ne isprobaju nešto drugo na svoju ruku? Zašto sopstvena otkrića ne proglase znamenitostima, pita se Karmen-Frančeska Banču u okviru serije tekstova Moja Evropa. (26.08.2017)

Jalovi umetnici?

U evropskom književnom pogonu još uvek preovladava mišljenje da su umetnici samotni pojedinci i gotovi niko ih ne dovodi u vezu sa ulogom roditelja, smatra Dana Grigorčea. (19.08.2017)

Čežnja za spasiteljem na čelu države

Politički mesijanizam je rasprostranjen u Poljskoj, u srednjoj i istočnoj Evropi, ali ne samo tamo. Vođa bi trebalo da ima nadljudsku snagu i nije samo jak i pametan, već je izabranik koji se žrtvuje za naciju. (12.08.2017)

Sve po starom i za stare

Krsto Lazarević će prvi put moći da glasa na izborima u Nemačkoj. Ali, on smatra da niko zaista ne želi taj njegov glas: mladi ne glasaju, jer ni jedna partija ne nudi sadržaje za njih. (05.08.2017)

Od Drakule do Čaušeskua

Bukurešt su u istoriji sudbinski odredile krvopije kao što su Vlad Cepeš poznatiji kao Drakula i komunistički diktator Čaušesku, piše u autorskom tekstu za DW rumunski pisac Katalin Dorijan Floresku. (29.07.2017)

Putovanja, začin životne čorbe

Zašto putujemo? Šta nas to vuče daleko od kuće? I kakvi se odatle vraćamo? Tim pitanjima se posvetila rumunsko-nemačka književnica Karmen-Frančeska Banču u okviru serije tekstova Moja Evropa koju objavljujemo subotom. (22.07.2017)

Crvene lampice i porodične priče

Ko sam? Odakle dolazimo? Da li je moj identitet monolitski ili pluralistički? Ta pitanja se danas se često postavljaju iz nekih novih pobuda. Stanislav Štrasburger traži svoj odgovor... (15.07.2017)

Treba nam nova internacionala

Za zemlje koje se nalaze na periferiji svetske politike, samit G20 izgleda kao premoćni Golijat. A upravo bi te zemlje trebalo da pokrenu protest protiv svetskog poretka, piše u autorskom tekstu za DW Jagoda Marinić. (08.07.2017)

Brak za sve: negde „da“, a negde „ne!“

Zemlje u kojima su istopolni brakovi dozvoljeni mogle bi da motivišu istočnoevropske zemlje u kojima je rasprostranjena homofobija da promene mišljenje, predlaže Krsto Lazarević. (01.07.2017)

Bolnica Evropa

Putovanje u okviru EU je postalo lakše. Ali, kada bolestan čovek mora da putuje Evropom, može da doživi neočekivane stvari – pa i da vidi zapanjujuće sličnosti između Nemačke i Grčke. (17.06.2017)

Prodire svetlost u Bukurešt

Površina Bukurešta je preplavljena svetlošću, ali iza nje je skrivena mračna tajna. Sada će svetlost polako početi da prodire u dubine i osvetliti ljude koje je dotakla istorija. Piše Katalin Floresku. (10.06.2017)

Na Trampovom terenu za golf

Nije velika umetnost osećati se moralno uzvišenim u odnosu na Donalda Trampa, koji je upravo odlučio da doprinese uništavanju planete Zemlje. Evropa mora da bude načisto kakve vrednosti hoće, smatra Jagoda Marinić. (03.06.2017)

Naš zavičaj Zemlja

Na čemu se temelje identiteti? Sve dok čovek ne bude stanovao u svemirskim brodovima, definisaće ga njegovo "zemaljsko selo", veruje Anila Vilms. Putnici između svetova su manjina. (27.05.2017)

Pomirenje 2.0

Ima onih koji interesnu zajednicu Poljske i Nemačke žele da pretvore u konfliktnu zajednicu. Zbog toga veliku vrednost ima zajednički rad na pomirenju i mađusobnom sporazumevanju. To blago ne sme da se prokocka. (20.05.2017)

Manifest čulnosti

Stalno nam se skreće pažnja na mogućnost sveobuhvatne svetske komunikacije i jedva da primećujemo jedni druge. Švajcarsko-rumunska književnica Dana Grigorčea uverena je da nas može izbaviti čulnost. (13.05.2017)

Berlin, metafora u nastajanju

Srastanjem Istoka i Zapada usred Evrope, Berlinu su namenjeni veliki zadaci. Da brani slobodu, gaji kreativnu energiju, bude velikodušan, otvoren i opušten, piše za DW rumunska spisateljica Karmen-Frančeska Banču. (29.04.2017)

Evropa kao glista

Pobeda Marin Lepen u Francuskoj raspolutila bi Evropu, a ona nema regenerativnu sposobnost, upozorava Jagoda Marinić i napominje: "Glista se ne može prepoloviti, a da se potom dobiju dve živahne glistice." (22.04.2017)

Riba s plućima

Jezik je ključ koji otvara vrata srca, piše Rumjana Zaharijeva, bugarska književnica koja već 46 godina živi u Bonu. Tekst je deo serije Moja Evropa u kojoj svake subote pišu autori iz jugoistočne Evrope. (15.04.2017)

Na putu ka novom jeziku

Granada je grad koji ima specifičnu privlačnu snagu. Ona se temelji na posebnoj kulturi kolektivnog pamćenja koju neguje. (08.04.2017)

Neka mladi budu uzor

Mi lično smo odgojili mlade u evropskom duhu. Sada mogu da budu uzor i lokomotiva za celo društvo – sa svojim mladalačkim žarom, oduševljenjem, ambicijom i sa željom da se spase svet. (01.04.2017)

Moja brzina

Mantra o Evropi različitih brzina u prvom trenu izgleda uverljivo. Ipak, praktično je skoro nemoguće da neka zajednica može napredovati različitim brzinama bez proklizavanja. (25.03.2017)

Erdogan i žrtva

Erdogan sebe inscenira kao žrtvu jer žrtve su uvek u pravu - a pri tome je on počinilac, smatra Krsto Lazarević. (18.03.2017)

Slobodarsko vaspitanje

Mada populisti tvrde da govore u ime naroda, masa i narod nisu isto. Ako bi postali identični, bili bismo izgubljeni, smatra Dorijan Floresku. (11.03.2017)

Kičem do identiteta

Narodi na evropskoj periferiji pokušavaju da što je brže moguće imitacijama nadoknade prednost Zapada. Tako nastaje nova industrija kiča. To je pokušaj elite da sakrije svoj nedostatak identiteta. (04.03.2017)

Otupela gomila

Demokrate i Evropljani treba da se suprotstave populizmu, onako kako su se Rumuni suprotstavili korupciji, piše rumunsko-švajcarski autor Dorijan Floresku. Tekst je deo serije Moja Evropa koju DW objavljuje svake subote. (25.02.2017)

Evropi ne treba megalomanija

Nemačku i EU obuzima bolest poređenja sa Amerikom – te da li dolaze populisti, te da li Evropi preti podela. Bolje bi bilo koncentrisati se na ono što Evropu povezuje, piše Jagoda Marinić u našoj seriji „Moja Evropa“. (18.02.2017)

Gde se završava Evropa?

Evropa je mesto gde stvari funkcionišu – tako se to bar dugo mislilo na Balkanu. Trenutno Evropa, naime, ne izgleda dobro. Kao da se događa „balkanizacija Evrope“ umesto „evropeizacije Balkana“, ocenjuje Krsto Lazarević. (11.02.2017)

Kraj građanske letargije

Protesti u Rumuniji pokazuju da građani više nisu spremni da budu masa kojom političari manipulišu kako im je volja, piše u autorskom tekstu za DW Karmen-Frančeska Banču, rumunska spisateljica koja živi u Berlinu. (04.02.2017)

U strahu su velike oči

Kolektivna trauma proizvodi strahove. I o tome otvoreno mora govoriti i politika, smatra Stanislav Štrasburger. U protivnom će desni populisti preuzeti glavnu reč. (28.01.2017)

Bauk kruži Zapadom

U izvesnim okolnostima nerazumno izbija na površinu. Otkrivamo želju da razaramo i rušimo pa oslobodimo sebe obaveze da sledimo humanističke vrednosti. Onda lupimo šakom o sto, kaže Katalin Dorijan Floresku. (21.01.2017)

Propast Evrope u ogledalu

„Obezbeđivanje granica“ EU je zapravo rat protiv izbeglica, koje su ostavljene nemilosti mora i Balkanske rute. A Evropa ne bi bila ono što jeste da decenijama nije prihvatala izbeglice, piše Krsto Lazarević za DW. (14.01.2017)

O čemu se radi

"Afrodite, Atine, Amazonke, Marije i Magdalene: Sve one ovde mogu da budu ono što jesu, mogu da se ostvare, da daju sve od sebe, mogu da žive smislene, ispunjene živote", piše Anila Vilms o Nemačkoj, o Evropi. (07.01.2017)

Strah samo menja broj

Bolest koja je zahvatila čovečanstvo ne haje ni za proroke ni za lekare. U našem neznanju nas ne mogu zaštiti nikakvi političari ili tajne službe, piše pesimistično Beće Cufaj u okviru serije tekstova „Moja Evropa“. (31.12.2016)

Moć umetnosti u ozbiljnim vremenima

Knjige su bile prozor u svet zato što su se bavile pitanjima ljubavi i smrti, bile kutak ljudskosti u diktaturi. I posle tog mračnog vremena, ja sam uverena da književnost - čitanje kao i pisanje - obrazuje za empatiju. (24.12.2016)

Objasniti svet za pola minuta

Kultura izjava od 30 sekundi i kratke vesti na društvenim mrežama doprinose rastu populizma. Za kritičko promišljanje sveta potrebno je vreme, podseća rumunski pisac Katalin Dorijan Floresku. (17.12.2016)

Šta je ovo, Evropo?

Internet je ulaz u male usijane glave, mesto gde se iživljavaju oni koji su protiv ideje ujedinjene Evrope, smatra spisateljica Jagoda Marinić u svom osvrtu na evropsku svakodnevicu. (10.12.2016)

Kunić pred zmijom

Karmen-Frančeska Bančiju iznosi svoje viđenje godine koja je na izmaku i izvlači svoje zaključke na osnovu mnogobrojnih kontakata sa ljudima na svim meridijanima. (03.12.2016)

Kad hor peče šljivovicu

Šareni i svojeglavi, takvi su horovi sa kojima radi Adrijana Altaras. Ova nemačka rediteljka, rođena u Zagrebu, u tekstu za DW opisuje zašto voli hor koji je tako često dovodi do ludila. Tekst je deo serije Moja Evropa. (19.11.2016)

Biti novinar u Erdoganovoj Turskoj

Došla su vremena kada je novinarski poziv u Turskoj ispunjen značenjem do granice pucanja, piše u autorskom tekstu za DW Čigdem Akjol, nemačka novinarka tursko-kurdskog porekla. Tekst objavljujemo u seriji „Moja Evropa“. (12.11.2016)

Dihotomija kao poremećaj uma

Političke diskusije koje nas okružuju obeležene su razmišljanjem u kategorijama krajnosti: „ili-ili“ – to je načelo koje ne vodi nikuda, piše za DW nemački pisac bugarskog porekla Ilija Trojanov. (05.11.2016)

Mene Berlina

Ivo Andrić stolovao je ovde kao poslanik davne jugoslovenske kraljevine, a bio je tu na mestu atašea i golemi pesnik srpskog jezika Miloš Crnjanski, piše Bora Ćosić. (22.10.2016)

Još 306

Sretnom svetu u Degerlohu kod Štutgarta se proteklih meseci priključilo još 306 ljudi. Ti novi stanovnici su gotovo nevidljivi jer su smešteni u okolne šume: izbeglice, piše za DW kosovski pisac Beće Cufaj. (15.10.2016)

Na putu ka EUtopiji

Poljski pisac Stanislav Štrasburger sanja o Evropi u kojoj nema granica, ali i Evropi jakih regiona. On želi slobodu kretanja na čitavom kontinentu. O tome piše u našoj subotnjoj kolumni „Moja Evropa“. (29.10.2016)

Mi smo tu da bismo uspeli

„Mi smo bili deca za vreme Kola i Merkelove. Imali smo privilegiju da odrastamo u dinamičnom, demokratskom vremenu – u kojem se verovalo u zajedničku budućnost“, piše u autorskom tekstu za DW Jagoda Marinić. (17.09.2016)

Datum 18.11.2017
Povezani sadržaji Evropa, Evropa
Ključne reči Evropa
Pošaljite nam e-mail: Vaš komentar
Štampaj Odštampaj stranicu
Trajni link https://p.dw.com/p/2WM0K

Povezani sadržaji

U najnovijem izdanju magazina Europeo saznajete više o italijanskim časnim sestrama koje rado igraju fudbal.

Datum 18.11.2017
Povezani sadržaji Evropa, Evropa
Ključne reči Evropa
Vaš komentar
Štampaj Odštampaj stranicu
Trajni link https://p.dw.com/p/2WM0K

Kursevi nemačkog

Deutsch XXL

Community D

Nemački za predavače