Šta je najviše zanimalo čitaoce?

Januar: Godina je počela odlukom Aleksandra Vučića da se opet ide na izbore. Ta odluka – razumljiva tek iz logike grozničavog čuvanja vlasti – izazvala je najviše pažnje čitalaca DW. U analizi našeg dopisnika iz Beograda govorio je politički analitičar Đorđe Vukadinović, koji je nakon izbora i sam postao poslanik: „Zvanični razlozi koji su navedeni za raspisivanje vanrednih izbora su nelogični, neozbiljni, neracionalni, a u velikoj meri i uvredljivi za zdrav razum običnih građana. Pričati o nekoj dramatičnoj atmosferi u situaciji kada imate apsolutnu većinu u parlamentu, koja može da izglasa da je dan noć, ili šta joj padne na pamet, prilično je besmisleno", rekao je on.

Februar: U Siriji se zahuktala ofanziva Asadovih trupa i ruskih saveznika na Alep. Tekstovi na tu temu su najviše zanimali čitaoce, posebno komentar glavnog urednika DW Aleksandera Kudašefa koji je zapisao: „Sirija je još samo veštački geografski pojam. Mozaik od regiona, mesta, sela, oblasti i gradova u kojima reč imaju sirijska vlada, različite opozicione snage, ubilačke bande Nusra fronta i takozvane Islamske države. Ljudi, sirijski građani, u tom krvavom građanskom ratu imaju samo jednu ulogu: oni su žrtve, čiji se život ne broji."

Osim toga DW je u seriji servisnih članaka davao informacije o zaposlenju i studiranju u Nemačkoj. Najviše pažnje privukla je evergrin tema – lista deficitarnih zanimanja u Nemačkoj koja je i dalje aktuelna.

Mart: Ovih dana je aktuelna jedna druga lista prema kojoj je Beograd navodno među najmanje bezbednim gradovima Evrope. O tome smo pisali još u martu pod naslovom „Beograd je opasan po život". Veoma čitan je bio i komentar Dragoslava Dedovića, urednika redakcije DW na srpskom, o jednom intervjuu u kojem je Vučić odgovarao na pitanja koja je sam sebi postavio, kao i analiza jedne zanimljive teme u Nemačkoj – treba li ukinuti štampanje roka upotrebe na pakovanjima životnih namirnica?

April: Nakon izborne pobede Srpske napredne stranke, za DW je govorio profesor Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu. On je rekao da Evropa Vučiću gleda kroz prste i dodao: „SNS i SPS ne bih označio ni kao proevropske ni kao antievropske partije – to su zapravo stranke ultimativnog pragmatizma i interesa da se bude na vlasti. Retorika evropskih integracija će se koristiti sve dok omogućava ostanak na vlasti. Ako to više ne bude slučaj, naći će se druge teme."

Osim toga, veoma je bila čitana i reportaža našeg dopisnika Dinka Gruhonjića koji je razgovarao sa Hrvatima u Vojvodini i ustanovio da „obični" Hrvati razmišljaju mnogo drugačije od svojih zvaničnih predstavnika i kažu da u Srbiji nema „antihrvatske histerije".

Maj: Visoku čitanost zabeležio je tekst Andreasa Ernsta, dopisnika Noje cirher cajtunga, koji smo preneli u rubrici Izbor iz štampe. On je ovako analizirao ishod srpskih izbora i Vučićevo ponašanje: „Najvažniji partner EU na Zapadnom Balkanu vlada sve autoritarnije i svako načinjanje vlasti svoje partijske države očigledno vidi kao esencijalnu pretnju protiv koje je spreman da upotrebi i nedemokratska sredstva."

Na mnogo pažnje naišao je i tekst „Berlinski pogled na srpsku špagu" u kojem je naša redakcija ekskluzivno objavila odgovore nemačke vlade na obiman upitnik poslanika Levice o odnosima Srbije prema NATO i Rusiji, eventualnom priznanju Kosova, putu Beograda ka Evropskoj uniji…

Jun: I ovog meseca najčitanija je geopolitika. Tada je objavljeno da će Srbija pregovarati o trgovinskom sporazumu sa zemljama Evroazijske unije pa je logično bilo pitanje kako će na to reagovati zapadni partneri: „Ovo ne vidim kao napuštanje evropskih težnji niti okretanje istočnom tržištu. To je nastojanje Srbije da vodi politiku i-i, a ne ili-ili. Videćemo koliko dugo će moći da vodi ovakvu politiku, kako se bude približavala Evropskoj uniji", rekao je u našoj analizi profesor Mihailo Crnobrnja sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Istog meseca smo objavili opširan intervju sa Kurtom Gričem, italijanskim istoričarem iz Švajcarske, koji se u svom radu najviše posvetio ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i bombardovanju od strane NATO 1999: „Činjenice govore da je rat za Kosovo bio početak, ako hoćete, novog svetskog poretka. Kosovo je bilo na početku kao rat u kojem je NATO sebe ovlastio da deluje van granica članica Alijanse", rekao je tada Grič.

Jul: Naš dopisnik iz Beograda Ivica Petrović analizirao je zašto Vučić i dalje okleva sa formiranjem vlade i to je bio najčitaniji tekst meseca. Vučićevo odugovlačenje je, piše u tekstu, imalo mali milion potencijalnih objašnjenja – od pokušaja da se spusti cena budućim koalicionim partnerima, pa do pokušaja da se osujeti letovanje lidera opozicije. Bio je to mesec posle Bregzita kada se nemačka štampa zapitala kako, u svetlu odlaska Britanaca, izgleda perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan. Naslovili smo ovako: „EU privlačna kao hleb od juče".

Avgust: Početkom ovog meseca objavljen je članak u kojem su otkriveni američki poreski dugovi Saše Radulovića, lidera pokreta Dosta je bilo. Tekst „Dosta je milion" novinara DW Nemanje Rujevića bio je najčitaniji tekst godine na našoj stranici. Nakon burne reakcije samog Radulovića i njegovog pokreta, objavljeni su i sledeći tekstovi: „Svađa Radulovića sa papirom", „Radulović u spisima kalifornijskih poreznika" i – nakon što je Radulović u septembru objavio navodne dokaze da ne duguje porez – tekst „Nešto što nije dokaz".

Desetine hiljada ljudi su pročitale i priču o agencijama koje parazitiraju na nemačkom konzulatu u Beogradu. Sistem rada veoma prost – agencije zauzimaju termine i onda ih papreno preprodaju građanima koji žele da izvade radnu vizu. Vlasnik jedne od agencija je, ne znajući da govori sa novinarom DW, rekao: „Ja imam deset hakera što su specijalizovani samo za tu tehniku. Oni su 24 sata dnevno na sajtu i čim se ukaže neki termin oni ga ugrabe za pet sekundi. To su ljudi profesionalci. I to se plaća.“

Septembar: O srpskim mukama dobro svedoči standardno jaka čitanost tekstova koji se tiču zaposlenju u Nemačkoj. Tako je u septembru pažnju privukao tekst o jednoj medicinskoj sestri iz Siska koja je otišla u Nemaču da bude negovateljica. To joj je promenilo život.

Bio je to mesec u kojem je šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport pobrojao zamerke Srbiji – doduše iza zatvorenih vrata, na sastanku Radne grupe za proširenje EU u Briselu. Naša redakcija je, međutim, došla do protokola sastanka i te informacije ekskluzivno objavila.

Oktobar: Ustanovili smo ove godine da srpski premijer Vučić često drži konferencije i govore, ali da tamo uglavnom priča ono što njemu odgovara, koristi poštapalice i zagonetke. U tome je briljirao tokom navodne špijunske afere nakon izbora u Crnoj Gori, a Dragoslav Dedović je ponovo pokušao da rasplete šta je to Vučić zapravo hteo da kaže: „Njega je sramota dok gleda svoje visoke policijske službenike kako špijuniraju za veoma moćne službe. A mene sramota što posle četrdesetak minuta nisam uspeo da pohvatam konce premijerovog već legendarnog izlaganja."

Novembar: Drama zbog izbora u Americi dobrano se prelila i na srpsko javno mnjenje. Sve o Trampu čitalo se nadprosečno, ali najviše analiza o tome zašto Srbi navijaju za ovog milijardera. O tome je za DW Ljiljana Smajlović rekla: „Očito je da postoji nepoverenje prema porodici Klinton i prema čitavom spoljnopolitičkom establišmentu američke Demokratske partije koji je organizovao bombardovanje. Bez obzira što je republikanski establišment priznao Kosovo, tako da to ovde nije neka velika razlika, ali svejedno ljudi iz demokratske administracije su ostali poistovećeni sa tom vrstom kaznene politike Amerike prema Srbiji."

Krajem novembra je veliki intervju za DW dao zaštitnik građana Saša Janković, koji je pre nekoliko dana potvrdio da će se kandidovati za predsednika. „Ako ne mogu da vas pobedim, ne moram da vam se pridružim. Treba da pokažemo da nije svaki javni posao rijaliti šou. Da populizam nije jedino merilo, da svakodnevna ispitivanja javnog mnjenja nisu način za vođenje države jer šta će nam onda Vlada?", rekao je Janković.

Decembar: Mnogo čitalaca pronašla je priča Danijele Trajković, medicinske sestre iz Niša koja odnedavno radi u Rostoku. „Dole, u Srbiji, osećala sam se kao potrošni materijal. Ovde se ne osećam tako. Ovde se osećam kao čovek. Vidim da se nemačke koleginice stalno smeškaju, šale, pričaju o nekim drugim stvarima, a ne o tome šta će da spreme za ručak i večeru i kako da nešto skuvaju sa najmanje materijala", rekla je ona za DW.

Od drugih tema pažnju je probudila debata o uvođenju putarine na čuvenim nemačkim autoputevima. Da li to ima smisla, koliko para donosi i hoće li evropski sudovi zaustaviti Nemačku u toj nameri?