Zemlje Balkana, zajedno u jednom timu | Izbor iz štampe | DW | 26.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zemlje Balkana, zajedno u jednom timu

Izbeglička kriza, i pored sve njene dramatike, mogla bi da se isplati Zapadnom Balkanu. Ona je dokaz da samo prijem u EU može da donese prosperitet, ocenjuje nemačka štampa uoči konferencije EU-Zapadni Balkan.

Frankfurter algmajne cajtung: „Često mali gestovi signaliziraju napredak na Balkanu. Do pre nekoliko godina, kosovski Albanci i Srbi nisu hteli ni da sednu za zajednički sto. Sada formiraju tim – u najmanju ruku fudbalski. Na Konferenciji o Zapadnom Balkanu koja će se održati u Beču, članovi vlada zemljama-učesnica formiraće zajedničku ekipu. Ona će nastupiti protiv tima Evropske unije u kojoj su Slovenija i Hrvatska već zastupljene. Sudija je komesar EU za proširenje Johanes Han. Simbolična snaga toga je opipljiva: reč je o tome da bi bivši Jugosloveni i Albanci trebalo bolje da sarađuju i da zajednički krenu ka Evropskoj uniji. O tome da li se pri tom ponašaju pošteno i korektno ili da li se pridržavaju pravila, odlučuje Brisel. Činjenica je sledeća: sve dok zemlje poput Srbije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije igraju u istom timu, dotle postoji manja opasnost da se, kao u prošlosti, sukobe.“

Frankfurtski list ocenjuje da je nemačka vlada, s obzirom na izazove u Ukrajini, Rusiji, Turskoj i Grčkoj, uvidela koliko je za Evropu važna stabilnost Zapadnog Balkana. „Izbeglička kriza, koja će uprkos drugačijem dnevnom redu, dominirati konferencijom u Beču, očigledna je primer. Dobro je što su najjače evropske sile, nemačka vlada i Francuska, tamo zastupljene, kao i komesarka EU za spoljnu politiku“, ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung.

„Članice Evropske unije Hrvatska i Slovenija, jedine su države (bivše Jugoslavije) koje ne izvoze naveliko siromašne ljude. To ima veze sa slobodnim pristupom tržištu rada koji od jula važi i za građane Hrvatske. Ali razlog je i velika ekonomska, politička i pravna stabilnost u tim dvema zemljama. Utoliko bi izbeglička kriza, i pored sve njene dramatike, mogla da se isplati Zapadnom Balkanu. Ona je dokaz za to da samo prijem u EU može da donese prosperitet kojem se nadaju. Za to je potrebna spremnost za prijem dosadašnjih članica, ali su pre svega zemlje-kandidati ti koji moraju da se potrude i da ispune uslove za prijem, poput borbe protiv korupcije i pravnog sistema. To bi im lakše pošlo za rukom kada bi se ostvarila istinska integracija Zapadnog Balkana, iznad svih etničkih, religijskih i istorijskih suprotnosti. U ovom trenutku upravo to nije slučaj. Bosna i Hercegovina na primer uopšte nije stabilna. Ipak, Konferencija o Zapadnom Balkanu je dobar početak – baš kao i zajednička fudbalska utakmica“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

Serbien Regierungschef Alexander Vucic

Vučić: Naša spremnost da nešto uradimo po pitanju izbeglica veća je nego u nekim drugim zemljama EU

Vučić: Polažemo nade u Angelu Merkel

Frankfurter algemajne cajtung i donosi intervju sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem koji takođe govorio o izbegličkoj krizi i konferenciji u Beču. Vučić je u intervjuu izjavio da podržava plan u pet tačaka austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca. Taj plan, inače, predviđa pomoć za Zapadni Balkan, ali pre svega to da se EU konačno dogovori oko jedinstvene politike azila i obavezujućih kvota o broju primljenih azilanata.

Da li bi i Srbija, koja nije članica EU, bila spremna da primi izbeglice, bilo je pitanje novinara frankfurtskog lista, na šta je Vučić odgovorio: „Da, mi preuzimamo našu humanitarnu i evropsku odgovornost. Ako bi postojao ključ, onda bi i mi primili izbeglice. Naša spremnost da nešto uradimo je veća nego u nekim drugim zemljama Evropske unije. Žica na granici sa Mađarskom, recimo, ne rešava problem. I u mojoj zemlji postoje političari koji žele da sličnu prepreku postave na granici prema Makedoniji. Ja to nikada neću dozvoliti! Zabarakadirati se na takav način – to šalje poražavajuću sliku o Evropi. Greške vidimo i na jugu. Grčka, gde brojni ljudi prvi put stupaju na tlo EU, registruje samo deset odsto izbeglica. Mi registrujemo 90 odsto. Tu nešto nije u redu.

O tome koliko je važna Konferencija o Balkanu koja se održava u Beču, Vućić kaže: „Nadam se da ćemo, kako kada je reč o izbeglicama, tako i kada je reč o regionalnoj integraciji, napraviti pomak. Tamo će biti sve vlade Zapadnog Balkana, komesarka EU za spoljnu politiku, kao i rukovodstva Austrije, Francuske, Italije i, naravno, Nemačke. Nemačka kancelarka Angela Merkel igra odlučujuću ulogu. Ona je vodeća evropska liderka i naše nade polažemo i na nju.“

DW.COM

Reklama