Zbog čega su desničari jaki na istoku? | Evropa | DW | 25.02.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

Zbog čega su desničari jaki na istoku?

Izgredi protiv izbeglica u mestima poput Baucena i Klauznica i dalje su povod rasprava u nemačkoj javnosti. Mnogi se pitaju zašto desničari na istoku Nemačke imaju tako mnogo pristalica.

Aplauz okupljenih građana pred zgradom u plamenu u koju je trebalo da budu smeštene izbeglice, vrhunac je dugog niza događaja i tendencije koja je vidljiva i po statističnim pokazateljima. Prema navodima nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, polovina svih dela nasilja s rasističkom pozadinom počinjena je u saveznim pokrajinama koje se nalaze na istoku Nemačke, a koje su nekada bile deo DDR-a. To je 40 odsto više nego tokom 2014. Napadi na izbeglice, podmetanje požara u domovima za izbeglice, nasilne demonstracije i vandalizam, dogđaju se uglavnom na istoku Nemačke, pokazuju podaci organizacije „Pro azil“ i fondacije „Amadeu Antonio“.

Još od napada na izbeglički dom u mestu Hojesverda (u okrugu Baucen), koji je izveden 1991, mnoštvo sociologa i politikologa pozabavilo se uzrocima porasta nasilja s desnoekstremnom pozadinom, ali i aktivnostima pokreta Pegida, strankama NPD i Alternativa za Nemačku (AfD) na istoku zemlje. Njihov zaključak glasi: ne postoji jedan, već niz mogućih uzroka za takve tendencije u društvu. Ovo su najčešći:

Strah od materijalnog gubitka i nepoznatog

Nakon pada Berlinskog zida, život mnogih građana nekadašnjeg DDR-a, zemlje u dugogodišnjoj izolaciji, iz temelja se promenio. Nova, tržišno orijentisana privreda, mnoge je ostavila bez posla. U socijalističkoj, planskoj privredi, to je bila nepoznata pojava. Mnogi su bili potreseni time što su „njihovo radno iskustvo i biografije od danas do sutra postali bezvredni i što je sve moralo da se uči ispočetka, a sadašnje vrijeme pred ljude donosi nove promene“, ukazuje sociolog David Bergih, aludirajući na brojne izbeglice koje pristižu. Kod mnogih se javlja subjektivan osećaj da će ponovo da izgube sve što su stekli i da ponovo moraju da se prilagođavaju potpuno novim uslovima. Hans Forlender, politikolog sa univerziteta u Drezdenu, smatra da se kod ljudi javlja osećanje straha i nesigurnosti, osećanje da će jednostavno biti otpisani.

Naročito je u saveznim pokrajinama Saksoniji i Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji zabeleženo odseljavanje hiljada ljudi tokom proteklih decenija. To i danas stvara socijalne i privredne probleme koji često prelaze u besperspektivnost. Tom Manevic, istraživač pojava ekstremizma sa univerziteta u Hemnicu dodaje: „Oni koji sebe vide kao gubitnike procesa transformacije, sada traže drugu grupu koja će na neki način 'biti odgovorna' za to.“ Sopstveno nezadovoljstvo se tako projektuje na strance, izbeglice, na druge religije poput islama...

Randalierer Rechte Gewalt Ausländerhass Eisenhüttenstadt 1992

Ajzenhitenštat 1992: demonstracije protiv stranaca

Nema kontakta sa strancima

„Društvo istočne Nemačke je tek danas, 25 godina nakon ujedinjenja, u prilici da otkrije raznovrsnost. Pre toga je to bilo prilično homogeno društvo“, kaže David Begrih. Zaista, procenat ljudi stranog porekla na istoku Nemačke je, nakon Drugog svetskog rata, varirao između dva i četiri odsto. U vreme DDR-a, u toj zemlji su radili samo stranci iz „bratskih socijalističkih zemalja“, poput Vijetnama, Poljske, Mozambika, Mađarske ili sa Kube.

Međutim, režim DDR-a ih je „krio“ u odvojenim smeštajima. Do 1988, ženama koje su bile iz inostranstva bilo je čak zabranjeno da u DDR-u rađaju decu. Politikolog Tom Manevic u tome vidi veliki uticaj i na ono što se zbiva danas: „Rigorozna politika prema strancima koju je sprovodio DDR i getoizacija stranaca, potpuno su onemogućili bilo kakav kontakt domaćeg stanovništva s njima.“

Diktatura umesto demokratije

Još u vreme DDR-a, je služba državne bezbednosti izveštavala je o crtanju kukastih krstova na fasadama zgrada. Desni radikali su i u to vreme bili vrlo aktivni i spremni na nasilje, podseća sociolog Matijas Kvent sa univerziteta u Jeni. Aktivnosti tih grupa su prećutkivane i skrivane, ali su počinioci oštro kažnjavani. Desni ekstremizam u društvu bio je potiskivan. Potiskivanje i tlačenje je i inače bilo prisutno u odnosu političkih lidera prema građanima. Sve se naređivalo i sprovodilo „odozgo“. „To znači da ovde nema toliko iskustva sa političkom konkurencijom, političkim delovanjem i konfrontacijom u smislu razmene mišljenja i argumenata i poštovanja pluralizma interesa“, kaže Manevic. To za posledicu ima da delovi stanovništva u potpunosti odbijaju politički establišment i okreću se nasilju umesto ozbiljnoj diskusiji.

Krawalle um Flüchtlingslager in Dresden

2015: simpatizeri NPD-a protestuju ispred izbegličkog centra u Drezdenu

Signali ohrabrenja desničarima na istoku

U saveznoj pokrajini Saksoniji, desnoekstremna stranka NPD je od 2004. do 2014. bila zastupljena u pokrajinskom parlamentu. Godine 2006. ta stranka je dobila poslanička mesta i u parlamentu Meklenburga Prednje Pomeranije, koja ima i danas. Politikolozi ukazuju da je desničarski način razmišljanja tako postao prihvatljiviji u društvu. „Naravno da je to ostavilo traga“, kaže Begrih. Manevic ukazuje na uspon desničarskog pokreta Pegida i stranke AfD: „Ljudi se manje boje jer lakše pronalaze istomišljenike, što ranije nije bio slučaj.“

Sociolozi i politikolozi razvili su razne koncepte suprotstavljanja uzrocima navedenih pojava u društvu. Neki od njih su uspeli, neki ne. David Begrih ima jednostavnu preporuku: „Ono što smo shvatili tokom našeg rada jeste da bi trebalo da poklonimo pažnju i onima koji se otvoreno zalažu za demokratiju, pre svega onima koji rade na integraciji izbeglica i potražilaca azila.“ Ono što je potrebno jeste da im se oda priznanje. To donosi mnogo više nego prazni govori.

DW.COM