Zapadni Balkan kao prihvatilište za odbijene azilante?

Početkom decembra 2025. britanski mediji poput Tajmsa izvestili su da Velika Britanija razmatra slanje odbijenih tražilaca azila u „centre za povratak" u Severnu Makedoniju. Izveštaji o tim tzv. „povratničkim čvorištima" izazvali su u Severnoj Makedoniji žestoke političke reakcije i primetno protivljenje javnosti. Tema migracija naglo je došla u središte unutrašnjopolitičke rasprave.

Još u maju 2025, kada je sporazum o strateškom partnerstvu između Velike Britanije i Severne Makedonije potpisan na nivou vlada, kružile su glasine da bi dogovori o migracijama mogli biti deo tog sporazuma.

U decembru se makedonski premijer Hristijan Mickoski osetio prinuđenim da javno odbaci navode o migracijama u britanskim medijima i opiše ih kao spekulacije i lažne vesti opozicije. „Dok sam ja premijer, neće biti podignut ni jedan logor za ilegalne migrante i nećemo primiti ni jednog migranta", izjavio je tada Mickoski.

„Eksternalizacija" migracione politike

Prema britanskim medijima, sporazumom o partnerstvu bilo je dogovoreno proterivanje migranata, čiji su zahtevi za azil u Velikoj Britaniji odbijeni, u treće države Zapadnog Balkana. Severna Makedonija pri tome je, uz Kosovo i Bosnu i Hercegovinu, navedena kao jedna od potencijalno uključenih zemalja kojima je Velika Britanija, prema izveštajima, trebalo da ponudi finansijsku nadoknadu za svakog prihvaćenog migranta.

Takve pojave kritičari nazivaju „eksternalizacijom" migracione politike: kontrola migracija i smeštaj migranata trebalo bi sve više da se premeštaju u države koje se nalaze izvan pravnog sistema EU. Tako je Velika Britanija 2022. dogovorila premeštanje tražilaca azila u Ruandu – projekat koji je nakon presude Vrhovnog suda i promene vlade pod Kirom Starmerom konačno obustavljen. Region Zapadnog Balkana sada se sve češće pominje kao poligon za isprobavanje novih modela upravljanja migracijama.

Neravnopravni odnosi moći

Ključna je pritom asimetrična polazna pozicija između država EU i zemalja Zapadnog Balkana. Dok evropske države svoju migracionu politiku sve više usmeravaju ka kontroli i zatvaranju granica, zemlje Zapadnog Balkana su pod pritiskom da se profilišu kao pouzdani partneri zapadne Evrope – često u nadi da će doći do političkog približavanja, bezbednosne saradnje ili privrednih prednosti.

Politikolog Florijan Biber iz Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu naglašava da uključivanje država Zapadnog Balkana nije slučajno: njihov položaj izvan pravnog okvira EU politički olakšava premeštanje migranata.

Čak i ako te zemlje kao kandidatkinje za pristupanje EU usklađuju svoj pravni sistem sa EU, formalno se nalaze izvan evropskog sistema dodele azila.

Ćutanje vlada

Migracije su u društvima Zapadnog Balkana već godinama izuzetno osetljiva tema. Strah od toga da postanu „sabirni logor Evrope" raširen je u regionu – između ostalog i zbog zatvaranja granica duž „balkanske rute" kojom su izbeglice – ponajpre iz Sirije – 2015. dolazile na zapad Evrope. Biber upozorava da taj strah ne izvire isključivo iz ksenofobije, nego i iz osećaja političke instrumentalizacije i gubitka kontrole.

Rasprava se zaoštrava i zbog manjkavosti u političkoj komunikaciji. Umesto da pravovremeno i transparentno informišu, vlade poput one u Severnoj Makedoniji često nude samo fragmentarne informacije o mogućim sporazumima.

Biber u tome vidi svesnu strategiju: otvorena komunikacija mogla bi politički da naudi, posebno ako te vlade zavise od konzervativnog ili nacionalističkog biračkog tela. Zadržavanje informacija stvara, međutim, vakuum koji se brzo popunjava nagađanjima, glasinama i dezinformacijama.

Migracije kao izborni instrument

Na to upozorava medijska istraživačica Olga Koševaliska sa Univerziteta Goce Delčev u Štipu. U makedonskim medijima migracije se često prikazuju senzacionalistički i bez dovoljnog konteksta, čime se stvara utisak da je reč o neposrednoj pretnji koju je nemoguće kontrolisati. Ta se dinamika posebno ispoljava na društvenim mrežama, gde se emocionalizovani i zaoštreni sadržaji brzo šire i radikalizuju raspravu. „Posledica je sve veće zaoštravanje javnog diskursa u kojem se migracije gotovo više ne doživljavaju kao složena društvena pojava, nego pretežno kao bezbednosni rizik", kaže Koševaliska.

Istovremeno, pitanje migracija služi kao dobrodošlo oruđe u unutrašnjopolitičkoj borbi za vlast u državama Zapadnog Balkana. U Severnoj Makedoniji opozicija tu temu koristi za optužbe vladi za izdaju nacionalnih interesa i mobilisanje protesta. Koševaliska podseća na 2017. godinu, kada su u toj zemlji izveštaji o navodnim planiranim smeštajnim kapacitetima za migrante doveli do lokalnih referenduma i masovnih napetosti – primer kako se migraciona pitanja u regionu lako mogu koristiti za mobilizaciju i polarizaciju.

Kosovo otvoreno za saradnju

Dok je Bosna i Hercegovina prema izveštajima jasno odbila britanski predlog o prihvatanju odbijenih tražilaca azila, kosovski premijer Aljbin Kurti pokazuje otvorenost za saradnju – u zamenu za bezbednosnu podršku.

Kosovo je već ranije signalizovalo spremnost za slične sporazume i ima iskustva s takvim aranžmanima: 2021. zemlja je primila oko 1.900 Avganistanaca koji su čekali na nastavak puta u SAD, a kasnije je sklopila sporazum sa Danskom koji toj državi dopušta korišćenje do 300 zatvorskih mesta na Kosovu za osuđene strance koji bi nakon odsluženja kazne trebalo da budu deportovani.

Stručnjaci u međuvremenu upozoravaju na preopterećenost na Kosovu. Politikolog Nedžmedin Spahiju iz Prištine kritikuje to što se odluke previše često donose iz oportunističkih razloga – na primer kako bi se zadovoljili strateški partneri poput Velike Britanije ili ojačali odnosi sa međunarodnim partnerima. Dugoročne društvene i institucionalne posledice pri tome se ne razmatraju dovoljno.

Izjava premijera Kurtija jeste samo „servilni čin prema strateškom savezniku radi negovanja odnosa", kaže Spahiju. Lojalnost prema saveznicima je važna, smatra politikolog – ali mora da prestane tamo gde se prevazilaze sopstvene mogućnosti. Inače preti opasnost da Zapadni Balkan postane još više „marginalni prostor" evropske migracione politike, kako ga mnogi već danas doživljavaju.

 

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Otpornost na dezinformacije u Severnoj Makedoniji", koji podržava vlada Severne Rajne-Vestfalije.