Zabrinutost zbog „razgraničenja“ | Politika | DW | 17.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Ljudska prava

Zabrinutost zbog „razgraničenja“

Mali ili nikakav napredak tokom 2018. po pitanju ljudskih prava u zemljama Zapadnog Balkana. Kada je reč o Srbiji i Kosovu, „Hjuman rajts voč“ u svom godišnjem izveštaju posebno ukazuje na problem „razgraničenja“.

Kontroverzni plan o prekrajanju granica koji su lideri Srbije i Kosova izneli u avgustu prošle godine, izazvao je zabrinutost zbog mogućih posledica po stanovništvo, navodi se u godišnjem izveštaju organizacije „Hjuman rajts voč“.

Kada je reč o Srbiji, autori ukazuju da je napredak po pitanju zaštite ljudskih prava tokom 2018. bio mali: suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima teku sporo, sistem azila i dalje ima manjkavosti, a novinari i dalje rade u neizvesnim uslovima, pri čemu se beleže napadi, pretnje i tužbe ukoliko se izveštava o osetljivim temama.

Slična situacija je i na Kosovu. U izveštaju HRW posebno se ukazuje na tenzije između Srba i Albanaca na severu. Takođe, izdvaja se i odluka Parlamenta u Prištini da ratifikuje sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, što je bio uslov Evropske unije za viznu liberalizaciju. Podseća se i da je početak rada Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu u periodu 1998-99 odložen zbog imenovanja novog tužioca.

BiH: Problemi nacionalnih manjina

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, izveštaj „Hjuman rajts voč“ navodi da je tak zemlja tokom 2018. ostvarila samo ograničeni napredak u rešavanju dugogodišnjih problema sa ljudskim pravima. Pritom se u godišnjem izveštaju organizacije „Hjuman rajts voč“ (HRW) posebno ukazuje na to da pripadnici nacionalnih manjina ni na opštim izborima koji su održani 2018. nisu mogli da se kandiduju za članove Predsedništva BiH.

Takođe, navodi se u zaključku izveštaja HRW, slučajevi ratnih zločina i dalje se sporo rešavaju. „Hjuman rajts voč“ kritikuje vlasti u toj zemlji zbog toga što „nisu pružile osnovnu podršku hiljadama potražilaca azila i migranata koji su u BiH došli tokom 2018.

Hrvatska: policijsko nasilje nad migrantima

Problem migranata na prvom je mestu i u delu koji se odnosi na Hrvatsku, članicu EU. Izveštaj navodi, pozivajući se na podatke UNHCR, da je hrvatska policija tokom 2018. Vratila nazad u BiH oko 2.500 potražilaca azila i migranata i da je pritom u više od 700 slučajeva policija koristila nasilje.

U izveštaju se posebno podseća zabrinutost koju je u srpskoj zajednici, kao i među nevladinim organizacijama, izazvala kampanja koja je počela u maju 2018. s ciljem da se u hrvatskom parlamentu smanji broj etničkih Srba. Navodi se takođe i da se tokom prošle godine u toj zemlji 14 osoba našlo pred sudom zbog slučajeva ratnih zločina, a da su pritom samo četiri osobe osuđene.

Kompletan godišnji izveštaj organizacije „Hjuman rajts voč“ za 2018. godinu na engleskom jeziku u pdf-formatu možete pročitati klikom na link na dnu ovog teksta.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Downloads