Za i protiv vizne liberalizacije za Tursku | Evropa | DW | 22.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Za i protiv vizne liberalizacije za Tursku

Da bi izašla u susret Evropskoj uniji u prevazilaženju izbegličke krize, Ankara od Brisela traži ukidanje viznog režima za turske građane prilikom putovanja u zemlje Šengena. Koji su rizici i šta bi to značilo?

Izvodi sa bankovnog računa, dokaz o finansijskim primanjima, izveštaji o plaćanju poreza, ugovor o stanovanju, izvodi iz zemljišnih knjiga, zdravstveno osiguranje, dokaz o putovanju nazad. Sve to je potrebno onome ko želi da putuje u zemlje Šengena i u tu svrhu podnosi zahtev za izdavanje vize. Drugim rečima, da bi dobila vizu, ta osoba mora da dozvoli da njen privatni život bude veoma pažljivo rasvetljen.

Od 1980. Godine, te i dodatne obaveze važe za turske građane. Podnosioci zahteva za vizu proceduru opisuju kao ponižavajuću i veoma skupu. Vest o postizanju dogovora između Evropske unije i Ankare će, dakle, brojne Turke veoma obradovati. Sada mogu da se nadaju da će od kraja juna bez viza moći da putuju u ukupno 26 zemalja Šengena.

Za vladu u Ankari to je jedan od najvažnijih političkih ciljeva. Premijer Ahmet Davutoglu nedavno je u parlamentu izjavio: „Ovo je san naših građana koji je star 50, 60 godina“.

Vizna liberalizacija: 90 dana boravka na prostoru Šengena

Mnogo toga govori u prilog tome da će birokratske prepreke biti ukinute. Daleko više od 90 odsto Turaka koji podnose zahtev u nemačkim konzulatima u Ankari, Istanbulu i Izmiru, dobija vizu. Samo u konzulatu u Istanbulu proces obrade zahteva obavlj se na 30 mesta.

Zagovornicima vizne liberalizacije je zato taj korak samo logičan sled događaja. Ionako bi se pri tom radilo samo o vizama na kraći vremenski period. Tako bi Turci smeli da se zadrže maksimalno 90 dana u vremenskom periodu od 180 dana na prostoru Šengena.

Brüssel EU-Gipfel - Türkischer Premierminister Ahmet Davutoglu

Pomoć u izbegličkoj krizi u zamenu za vizne olakšice: premijer Davutoglu u Briselu

Strahovanja da bi Turci zbog vizne liberalizacije mogli masovno da pohrle na tržište rada Evropske unije ili na socijalne sisteme, nisu zato utemeljena. To potvrđuje i Gokaj Sofoglu, predsedavajući Turskoj zajednici u Nemačkoj. „Nemačka nije privlačna, Turska trenutno nudi dovoljno ekonomske perspektive“, kaže Sofoglu.

Borba protiv korupcije za viznu liberalizaciju

U predlogu saopštenja nakon samita u Briselu, nse avodi da je ukidanje viza kao cilj određeno „najkasnije krajem juna 2016“. Ipak, Turska u te svrhe mora da ispuni 72 uslova. Između ostalog, Turska mora da standardima EU prilagodi svoje sisteme zaštite podataka i pravila izdavanja pasoša. A tu je i uslov saradnje sa susedima – Bugarskom i Kiprom.

Eksperti poput Alpera Ečevita sa Katedre za odnose sa EU na istanbulskom univerzitetu Bahčesehir zato smatraju da je taj vremenski rok iluzoran. U intervjuu za radio Dojčlandfunk Ečevit je ukazao na probleme korupcije i organizovanog kriminala. „Svako ko poznaje Tursku, zna da to ne može da se reši u roku od tri meseca.“

Türkei Konflikt und Gewalt in Diyarbakir

Suzavac i vodeni tpovi protiv demonstranata: sukobi Turaka i Kurda poslednjih nedelja su eskalirali

Upravo iz straha od takvih internih problema Turske, skeptici poput bavarskog premijera Horsta Zehofera odbijaju potpunu viznu liberalizaciju za Tursku. Ako je i prihvataju, onda se ona odnosi samo na predstavnike turske privrede.

Zehofer kao konkretan razlog navodi konflikt s Kurdima: dok se u izbegličkoj krizi diskutuje pre svega o Sirijcima, mogući priliv kurdskih izbeglica dobija malo pažnje. Prema navodima vlade, konflikt koji eskalira na jugoistoku Turske već je primorao na bekstvo više od 350 000 ljudi.

Brojni traže utočište u Turskoj. Ipak, bez obaveznih viza oni bi mogli da doputuju u prostor Šengena kao turisti i onda zatraže azil. U intervjuu za nemački javni servis ARD, šef prokurdske stranke HDP Selahatin Demirtaš, upozorio je na to da će ljudi – ukoliko rat potraje – nastaviti da beže. „I u Evropu, i u Nemačku“.

Teroristi sa turističkom vizom

Slobodan prolaz za teroriste mogao bi da bude još jedna posledica vizne liberalizacije. Od toga strahuju protivnici viznih olakšica upravo u trenutku kada nasilje u Turskoj eksalira. Bombaši-samoubice u dva poslednja napada u Ankari bili su turski građani. Sa novim planovima vizne liberalizacije, mogli bi bez problema da doputuju i u Evropsku uniju.

Evropska komisija bi krajem aprila trebalo da predstavi predloge o tome da li je Turska ispunila neophodne zahteve za viznu liberalizaciju.

DW.COM