Zašto je sada važno vršiti što više obdukcija? | Mozaik | DW | 25.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Korona

Zašto je sada važno vršiti što više obdukcija?

Uprkos tome što su obdukcije jedan od ključnih izvora informacija kada se radi o novim bolestima, tokom ove pandemije su bile namerno svedene na minimum. Sada se to menja, jer, evo šta su patolozi do sada otkrili.

U vreme pandemije koju je izazvao novi virus protiv kojeg nema vakcine ni leka, kada vesti počinju brojem inficranih i mrtvih, za medicinske detalje interesuju se i laici. Tako je u Nemačkoj odjeknula vest koja inače ne bi dotakla ni celu struku: Institut Robert Koh (RKI) na svojoj redovnoj konferenciji za štampu saopštio je da „treba vršiti što je više moguće obdukcija umrlih od Covida-19".

Ta prepruka je došla skoro mesec dana nakon što je RKI preporučio upravo suprotno, naime „da se obdukcije izbegavaju i svedu na minimum". Javno iznesen savet Instituta koji je merodavan kada se radi o svim epidemiološkim merama u Nemačkoj, s jedne strane je izazvao oštre reakcije medicinara, a s druge strane je bio još jedan povod za teorije zavere u smislu - oni gore kriju od nas nešto važno.

Samo autopsijom se utvrđuje uzrok smrti

Jer, pravi uzrok smrti može da se utvrdi samo obdukcijom ili autopsijom. Čak i ako je neko umro prirodnom smrću, dugo bolovao, ili ako je umro u bolnici. Osim uzroka smrti, autopsija omogućava da se rekonstruiše razvoj bolesti. I jedno i drugo je od ključne važnosti u borbi sa nepoznatim virusom Sars-CoV-2 i oboljenjem koje izaziva Covid-19.

Posebno važno kod novih bolesti je da se utvrdi kako se organi ponašaju pod virusom. Laboratorijski nalazi živog pacijenta su jedna stvar. Nalazi na njegovim organima kada umre su nešto drugo. Ti nalazi ne moraju uvek da se podudaraju.

Na to su neobično oštro ukazali i nemački medicinski stručnjaci. Tobias Velte iz nemačkog Centra za istraživanje plućnih bolesti u Hanoveru primio je na znanje ovu preporuku „s čuđenjem" i zatražio od Nemačkog društva za patologiju da se obrati RKI radi izmene preporuke:

„Po mom mišljenju, postmortem ispitivanje plućnog tkiva korišćenjem savremenih molekularno patoloških metoda nudi priliku za sticanje novih saznanja o ovoj bolesti. Prema trenutnoj proceni, rizik od infekcije nije veći od rizika kod tuberkuloze."

Predsednici oba velika Udruženja patologa Nemačke Karl-Friedrih Birig i Gustavo Bareton istakli su u svojoj poruci Institutu Robert Koh da su obdukcije sada od „velikog javnog interesa". Poruka je shvaćena i sada će u Nemačkoj biti više obdukcija.

A od pre nekoliko dana na inicijativu ovih udruženja postoji i centralni registar za obdukcije slučajeva Covid-19 u zemljama nemačkog govornog područja, koji je osnovala Univerzitetska bolnica (RWTH) iz Ahena. Tu će se slati izveštaji obdukcija iz Nemačke, Austrije i Švajcarske koji će biti naučno obrađeni i time pomoći u traženju terapije za Covid-19.

Ne postoje korona-mrtvi

Iako je do sada urađeno relativno malo obdukcija, saznalo se mnogo o Covidu-19.

„Pre svega, otkrili smo da su uzroci smrti vrlo različiti. Ne postoje ‚korona-mrtvi', kao to sugerišu statistike. Većina slučajeva su mešoviti oblici, u kojima su i druge infekcije igrale veliku ulogu", rekao je Klaus Pišel, direktor Instituta za sudsku medicinu Univerzitetske bolnice Ependorf u Hamburgu za Frankfurter algemajne cajtung početkom aprila.

U međuvremenu je obavio više od 100 obdukcija i rekao za ARD da „nije bilo nijednog jedinog umrlog bez prethodnih bolesti". Radi uglavnom o teškim oboljenjima pluća ili srca, i delom raka. Sličnih izveštaja je već bilo iz Kine, Italije i drugih zemalja. Osim toga, velika većina pacijenta je bila veoma gojazna.

Iako su umrli od Covida-19 najvećim delom stariji od 70 godina, Johanes Friman šef patologije na klinici u Lidenšajdu za Velt kaže: „Uveren sam da su i mladi ljudi koji su umrli od korone imali prethodna oboljenja. Verovatnoća je vrlo velika. A to se može razjasniti samo obdukcijom."

Tromboza i embolija pluća

„Ono što je upečatljivo je neobično veliki broj tromboza i plućnih embolija. Sistem zgrušavanja krvi i unutrašnja strana krvnih sudova su napadnuti, tako da dolazi do tromboze i ako se tromb pokrene, to dovodi do embolije pluća," kaže Pišel i navodi da je to saznanje na osnovu obdukcija već praktično primenjeno: „Naši pacijenti dobijaju posebnu preventivnu terapiju kako bi se sistem zgrušavanja krvi i situacija oko vaskularne membrane držao pod kontrolom, da bi se izbegla fatalna plućna embolija."

Isto kaže i Aleksander Cankov, šef odeljenja za obdukcije u Univerzitetskoj bolnici u Bazelu, gde je izvršeno 20 obdukcija, kaže za ARD: „Vrlo mali broj pacijenata je imao upalu pluća. Ono što smo videli pod mikroskopom bilo je ozbiljno poremećena mikrocirkulacija pluća. Pacijentu možete spolja davati kiseonika koliko hoćete, ali on nije u stanju da ga dalje transportuje."

Ovim bi moglo da se objasni zašto lekari intenzivne nege počinju opreznije da koriste respirator. U Kini je samo 3 odsto pacijenata preživelo lečenje respiratorom, a u Njujorku u kojem je do sada umrlo 10 000 ljudi - 20 odsto.

Opreznije sa respiratorima

„Trudimo se da sačekamo malo duže sa stavljanjem na respirator ili da ga u potpunosti izbegnemo. Sve dok su pacijenti dobro, tolerišemo relativno nisku zasićenost kiseonikom", kaže Danijel Grifin, šef odeljenja za zarazne bolesti njujorške mreže lekara ProHEALTH.

Lukijano Gatinoni, Lekar iz Milana kaže da on i njegove kolege pokušavaju da teško obolele kasnije stave na respirator i sa manjim pritiskom. Takođe se duže nego do sada koriste druge metode kojima se olakšava disanje, cevičice za nos ili maske.

Pacijent na respiratoru

Pacijent na respiratoru

Iz Italije i Engleske je poznato da su mnogi umrli pacijenti imali upale pleure i perikarda, plućne i srčane maramice. Da virus napada i nervni sistem, utvrđeno je na živim pacijentima, koji imaju jake glavobolje, poremećaje ravnoteže, čula mirisa i ukusa. Stručnjaci raspravljaju o tome da virus možda napada i moždano stablo, gde se nalazi „kontrolni centar" za kardiovaskularni sistem i disajne puteve - što može dovesti do naglog prekida disanja.

To, kao i da li virus oštećuje bubrege, jetru i druge organe ili na primer da li su pacijenti sa krajnicima manje ili više podložni virusu, moći će da se razjasni kada se bude uradilo više obdukcija i kada stečena saznanja budu sistematizovana. Pofesor Karl-Friedrih Birig predsednik nemačkog udruženja patologa kaže da relvantne rezultate na osnovu centralnog registra obdukcija u Ahenu treba očekivati za oko pola godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama