1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Serbien Aleksandar Vucic im DW Interview
Foto: DW

Vučić: Vlada će biti kao tim Bajerna

1. april 2014.

Aleksandar Vučić u ekskluzivnom intervjuu za Dojče vele govori o formiranju i planovima nove vlade Srbije, nastavku pregovora sa Kosovom, odnosima sa EU i Rusijom, ali i sa susednim zemljama…

https://p.dw.com/p/1BZ2C

Dojče vele: Gospodine Vučiću, Srpska napredna stranka (SNS) je, procentualno gledano, ostvarila rezultate koje čak ni Slobodan Milošević nije ostvarivao u zenitu svoje moći, početkom devedesetih godina. Da li ste Vi uopšte svesni te odgovornosti i da li se plašite zbog toga?

Aleksandar Vučić: Kao svaki normalan čovek i ja se naravno plašim odgovornosti, ali sam ozbiljan i posvećen i znam da ćemo u teškom periodu pred nama morati da povučemo i vrlo nepopularne poteze. Zemlju moramo da ozdravimo i da izvedemo na pravi put. Zbog tolikog broja glasova sam manjim delom ponosan, ali je većim delom to odgovornost. Spreman sam da radim danonoćno i vredno, a da će biti lako – neće. Srbija mora da nastavi i ubrza svoj evropski put koji podrazumeva teške reforme u oblasti vladavine prava. Mi moramo da kraja godine da pokušamo da otvorimo poglavlja 23 i 24, a već smo u različitim problemima i u okviru policije i drugih institucija. Ekonomiju Srbije moramo da oživimo i ozdravimo. I industriju i poljoprivredu, i za sve to će biti potreban veliki rad i veliko strpljenje. Biće potrebna i promena svesti kod svih nas, ali i kod svih građana.

Znam da ovih dana intenzivno radite na programu nove Vlade. Koji će biti prioriteti te Vlade?

Biće pravnih i ekonomskih reformi koje su važne za našu zemlju. Deo tih reformi traži Evropska unija, ali mi sve te reforme radimo zbog sebe. Kad govorim o ekonomskim reformama, odmah ćemo da idemo u strukturalne reforme. Znači, ići ćemo u promenu legislative, promenu većeg broja zakona: o stečaju, o privatizaciji, zakona o radu, o državnim službenicima, o osiguranju, o planiranju i izgradnji koji podrazumeva izdavanje dozvola u neuporedivo bržem roku nego do sada. Naša je namera da u kratkom roku kreiramo neuporedivo povoljniji zakonski ambijent za ulaganja u našu zemlju – za inostrane i za domaće investitore. Sa druge strane, moraćemo da donesemo najmanje 13 zakona koji predstavljaju implementaciju akcionih planova i zakona u oblasti vladavine prava i pravosuđa. Moraćemo da razmišljamo i o fiskalnoj konsolidaciji koja će biti veoma, veom, šta god da uradite u javnom sektoru to će biti bolno, moraćemo da radimo reformu javne uprave. Istovremeno, čini mi se u nikada težim uslovima, moramo da razmišljamo i o tome kako da obezbedimo veći industrijski rast. U tom smislu pripremamo deo programa za period od 1. juna 2014. do 1. juna 2016. sa podsticajnim paketima koji moraju da budu najbolji u regionu da bismo privukli ljude da investiraju u našu zemlju, jer zašto bi došli u Srbiju ako nemaju povoljnije uslove nego u drugim zemljama.

serbischer Politiker Aleksandar Vucic
Velika očekivanja nakon izboraFoto: picture-alliance/dpa

Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava Srbija je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, što Vi odlično znate. Ovih dana ste uhapsili i neke ljude za kojima ste tragali godinama. Da li verujete da ćete uspeti u toj borbi?

Ima tu naravno mnogo problema i to moraju da rade institucije. Ovim što mi radimo, pokazuje se samo nivo političke volje. To nije dovoljno. Sve naše institucije moraju da rade još bolje, još jače i još više. Ovo što sada vidimo tu je rad policije i tužilaštva, ali ono gde tek treba da se pokaže, jesu sudovi, koji moraju da budu neuporedivo efikasniji. U Hrvatskoj su recimo te probleme rešavali mnogo bolje nego mi. Oni su zakazivali ročišta na sedam do 15 dana, recimo u slučaju Sanader. Neke naše sudije koje nemaju nijedan ili samo jedan predmet više, zakazuju termine na 45, 50 ili 60 dana, tek da se nešto nikad ne bi završavalo.

Evidentan je zapravo i strah građana, da će se policijski i istražni deo uraditi dobro i da će ljudi biti uhapšeni, ali da će oni vrlo brzo biti pušteni…

To je strah svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji. Ali ćemo zato morati da se pripremimo za poglavlja 23 i 24 i da to rešimo. Mi kada govorimo o EU ljudi misle obično da treba da padnu neke pare sa neba. Pa ne padaju pare sa neba. Mi moramo da napravimo sistem koji ce da bude normalan, a onda koliko zaradite toliko i imate.

Da se zadržimo malo na slučaju Darko Šarić, koji je uhapšen nakon nekoliko godina. Dosta se priča o tome da je Šarić bio povezan sa vlastima u Srbiju i Crnoj Gori. Pominje sa čak da je bio povezan sa Milom Đukanovićem. Da li imate bilo kakvih saznanja o njegovim političkim vezama?

I da imam takvih saznanja, ne bih javno govorio o bilo čemu. Ja sam potpisao obavezu da ne govorim javno o stvarima koje saznajem kroz papire. Ali da budem potpuno otvoren: ja sam se bavio pre svega Srbijom. Na tužilaštvu i na sudovima je da u konačnoj i pravosnažnoj presudi kažu šta misle o delovanju gospodina Šarića. U svakom slučaju, mislim da je veoma važno da posle mnogo godina tužilačkog i policijskog neuspešnog progona dođemo do gospodina Šarića. On ima priliku svakako da se brani, pošto je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. Ali ljudi moraju da znaju da je optužba strašna, pošto se to često prenebregava. Tu se radi o švercu 5,7 tona kokaina – nije to 5,7 grama, zašta takođe hapsimo. Ne razumem one koji danima pokušavaju da nipodaštavaju i da kažu: pa nije to uradio u Srbiji. Pa šta to znači, ako nije u Srbiji, onda sme da radi na nekom drugom mestu?!

Serbien Drogenbaron Darko Saric in Belgrad Prozeß
Darko Šarić u Specijalnom sudu u BeograduFoto: picture-alliance/dpa

Razumem gospodine Vučiću da Vi nećete javno da pričate o vezama mafije i politike, ali korupcija i kriminal nisu stvari samo velikih slučajeva i kriminalaca nego i manjeg – onog svakodnevnog, u svim institucijama. Ima dosta slučajeva kriminala i korupcije i u Vašoj stranci, dakle SNS. Da pomenem recimo samo slučaj nepotizma u Leskovcu. Šta ćete Vi učiniti po pitanju kriminala i korupcije u Vašoj stranci?

Nikakav problem nemam sa tim. Svako ko je počinio kriminal, mora da odgovara. Kao što ste videli, to se dogodilo i u slučaju direktora Univerzal banke, koji je bio poslanik SNS. Ne pravim razliku po tome kojoj političkoj stranci neko pripada. Evo gledamo se u oči i to Vam mrtav-hladan govorim, a to sam govorio i na Glavnom odboru naše stranke. Ono što je sasvim sigurno, jeste da se sada polako završavaju istrage i sigurno je da će na meti biti oni koji su izvršavali vlast, pre svega ljudi iz SNS. To je čisto kao suza: šta god da su uradili, kako god da su uradili, ako su činili krivična dela i tamo gde postoji krivično delo, odgovaraće svako, bez obzira na partijsku knjižicu. Pitanje je da li je čovek pošten ili lopov, a ne da li pripada ovoj ili onoj stranci.

Za realizaciju svih tih zadataka, Vama će biti potrebni dobri kadrovi i jaki koalicioni partneri… Ili ćete napraviti Vladu bez koalicionog partnera? Da li ste razmišljali o tome s kim bi bilo najlakše ostvariti ovakve planove i reforme?

Za mene je najvažnije da imamo dogovor sa narodom i da ljude ne lažemo. Podsetiću Vas da smo mi u izbornoj kampanji bili jedini koji nismo obećavali ukidanje raznih poreza. Ja sam rekao: nemojte da Vas lažu pričom da će da ukinu solidarni porez, jer su plate u javnom sektoru neuporedivo veće nego u privatnom sektoru, a privatni sektor je onaj koji nas izdržava. To je smešno i nemoguće, jer ne postoji nijedna privreda u svetu da u privatnom sektoru imate za 35 odsto manje plate nego u javnom sektoru. Nisam hteo da lažem narod, nisam hteo da obmanjujem bilo koga. Ljudi su razumeli te naše poruke, i zato je najvažnije da pravimo dogovor sa narodom i da ljudi shvate kakva je situacija u našoj državnoj kasi, koliko je teško stanje i čega moramo da se odreknemo i šta moramo da menjamo. Što se tiče koalicionih partnera, ja pre svega mislim da imamo dovoljno dobrih ljudi i da treba da napravimo najbolju moguću vladu. Treba napraviti vladu koja će da funkcioniše kao tim, koja možda ne mora da ima Mesija i Ćavija, nego Vladu kao Bajern, koji ima izvanredan tim, on ima odlične pojedince, ali teško da su zvezde tog kalibra Riberi i Kros, ali kao što vidite igraju bolje. Dakle, trudićemo se da napravimo najbolji tim i da Vlada bude kao jedan. Novina će biti, i to Vam garantujem. Ministarstva su svaki put bili kao feudi, svaki put. Čak i u Vladi u kojoj sam ja bio, delimično su to bili feudi. Partije se nisu mešale u ministarstva. Ministarstva donesu svoje predloge na vladu i svi ostali glasaju ako je ministar iz određene partije predložio. Mi ćemo da izbegnemo tu feudalizaciju. Hoću da znam šta se dešava u svakom ministarstvu. Hoću da Ministarstvo finansija zna za svaki trošak kojeg pravi ministarstvo sporta ili kulture ili neko drugo. Što se koalicionih partnera tiče, ja još nisam o tome čak ni razmišljao. Naravno da po novinama može svašta da se čita, ali to nije u fokusu. U fokusu su reforme, naravno ako budemo u stanju da ih sprovedemo.

Ne treba nam Mesi

Da li ste zadovoljni dosadašnjom saradnjom sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS) i sa premijerom Ivicom Dačićem?

Ja sam sa gospodinom Dačićem imao korektan odnos i bilo bi lažno kada bih danas rekao drugačije. Bilo je sigurno mnogo podmetanja, za koje bi njihovi ljudi mogli da kažu da dolaze sa naše strane, a naši, da dolaze sa njihove. Ali ja nisam ni u izbornoj kampanji hteo da govorim loše o njemu i mislim da smo zajedno uradili nekoliko vrlo značajnih stvari – počevši od Briselskog sporazuma i otpočinjanja pregovora sa Evropskom unijom, što je za našu zemlju ipak jedan istorijski događaj, pa sve do toga da smo stabilizovali političku scenu – da je upristojimo i unormalimo. Ne zaboravite da bez obzira na sve primedbe, u ovoj kampanji nije bilo onih odvratnih negativnih spotova od ranije. Nijedne primedbe nema na regularnost izbora. Ima onih koji kukaju, u stilu aha: tabloidi nas napadaju, a ne kažu čak ni mediji. Mogao bih mnogo toga da kažem, ali je lider najveće opozicione stranke bio devet puta u velikim emisijama na državnoj televiziji, a ja sam bio jednom ili dva puta.

Dobro, da se ne vraćamo sada u predizbornu kampanju… Ali sada ste po prvi put pomenuli Briselski sporazum, ali ne i reč Kosovo. Kakva će biti Vaša politika prema Kosovu i prema dijalogu u Briselu? Da li ćete Vi kao budući premijer predvoditi pregovore, ili ćete naći neko drugo rešenje?

Na sledećoj strani o odnosima sa Kosovom: Ljudi su siti ratničkih priča

Kakva će biti Vaša politika prema Kosovu i prema dijalogu u Briselu? Da li ćete Vi kao budući premijer predvoditi pregovore, ili ćete naći neko drugo rešenje?

Ja ću o tome da razgovaram i sa Ketrin Ešton. Neću da bežim od svojih obaveza. Naš je posao da razgovaramo sa Albancima na Kosovu. Mi kažemo dijalog Beograd-Priština, oni kažu Kosovo-Srbija, ali kako god da ga nazovete, ja ne mislim da je suština u formi, nego u onome kako će ljudi da žive i u onome što mi možemo da uradimo za te ljude. Čak i broj glasova koje smo mi dobili na Kosovu i Metohiji pokazuje da su ljudi siti velikih ratničkih priča. Ljudi žele mirno da žive, žele da rade. Mislim da zajednički moramo da se posvetimo rešavanju problema. Iako smo neretko imali sukobe, od mene nećete slušati loše i teške reči o ljudima iz albanske delegacije. Jer i jedan i drugi radimo težak i naporan posao. Uvek možemo i moramo da razgovaramo i nadam se da ćemo veći broj problema umeti i moći zajedno da rešimo. Posebno iz sfere ekonomije. Da Vam ispričam samo jedan šaljivi detalj iz Brisela. Bila je žestoka priča o nekoj temi, ne znam pravosuđe ili tako nešto. Onda smo Tači i ja počeli da pričamo o tome kako bi EU mogla da nam pomogne. Rekao sam pa dajte nam konačno pare za taj autoput Niš-Priština i da završimo posao koji je za nas mnogo značajan. Tači se pridružio i rekao evo podržavam Vučićev predlog, samo nemojte da nam dajete seminare i nou-hau, nego dajte pare stvarno. Onda je Ešton rekla: vidi kako su se složili kada Evropi treba da se uzmu pare… Ali zaista očekujemo od EU da nam u konkretnim projektima pomogne. Priča oko izgradnje puteva nije uopšte naivna. Dajte ljudi da radimo nešto od čega će da žive bolje oba naroda i obe strane, nešto što bi unelo dodatno poverenje i pouzdanje jednih u druge.

Dialog Serbien-Kosovo
Aleksandar Vučić do sada je učestvovao u dijalogu Beograd-Priština samo sporadično.Foto: The Council of the European Union

Pomenuli ste odnos prema Hašimu Tačiju tokom pregovora, ali ja znam da ta atmosfera tokom razgovora nije uvek bila prijatna. Vi ste za vreme bombardovanja 1999. bili ministar informisanja, a Hašim Tači je bio politički vođa UČK. Vi ste dakle direktno ratovali jedan protiv drugog, i zbog toga me zanima, kako je ta atmosfera u razgovorima iza zatvorenih vrata?

Pa nije laka, to je teška atmosfera. Neretko je vrlo neprijatno svima, ali je to naš posao, moj i njegov, da razgovaramo i da pronalazimo rešenja za naše narode. U pravu ste, 1999. godine smo bili na različitim, suprotstavljenim stranama, ali ni danas mi nismo na istim – ni blizu. Ali imamo civilizovan i pristojan odnos. Ponekad to pređe granicu pa može da bude povišenih tonova, ali postoji respekt i saznanje da mi moramo da razgovaramo, da zajednički moramo da dođemo do rešenja i razmišljamo o budućnosti ljudi koji žive na prostorima Kosova i Metohije. Mislim da to na takav način pristojno i funkcioniše.

Dakle, ako sam dobro razumeo, Vi ste spremni da predvodite srpsku delegaciju i da idete na razgovore o rešavanju svih važnih pitanja na Kosovu…

Bio sam i do sada i ne znam zašto ne bih bio ubuduće.

Ali sada kao predvodnik delegacije…

Želim da kažem da to zavisi i od želja Evropske unije. Treba da vidimo na kom nivou treba da se nastave ti razgovori. Ali takvu vrstu obaveza nikada ne bih izbegao. Dozvolite mi još ovo da kažem, pošto mi je važno: postoje ljudi koji kažu, pa dobro to oko borbe protiv korupcije i kriminala, to ljudi vole, ali nemoj da se mešaš u Kosovo jer ćete izgubiti sve glasove. Pa onda nemoj da se mešaš u ekonomiju, jer ćeš izgubiti sve. A ja sam rekao: nisam izabran da bih bio lep i da bi neko mislio lepo o meni, nego da rešim probleme. Neko mora da rešava probleme, neko mora da ide među ljude kada blokiraju prugu, neko mora da istrpi njihove psovke. Ja nisam ni kriv ni dužan što neko tamo blokira pruge, jer je neko zatvorio njihovu firmu pre deset godina, što je neko uradio pljačkašku privatizaciju. Ali neko mora da se pojavi pred njima i da odgovara. Neko mora da rešava probleme na Kosovu, u srpskoj privredi. Pa čekajte, je li treba da bežimo od toga zato što bismo imali glas više ili zato što da bismo nekome, ili sebi, bili lepši i draži?! Ja neću da bežim od problema.

To je za poštovanje, ali jedan od zahteva međunarodne zajednice odnosno EU, jeste potpuna implementacija, od tačke do tačke, sporazuma iz Brisela. Da li ste Vi spremni da taj sporazum sprovedete u celosti?

Podela Kosova nije tema

Ja mislim da mi to radimo na korektan način. Da Vas podsetim samo na IBM (Sporazum o integrisanom upravljanu prelazima prim. ur), koji je izgledao potpuno neprimenljiv na početku. Sada gotovo da nema nijednog problema. Uskoro očekujemo da završimo posao oko osiguranja vozila, koje bi mnogo olakšalo tu komunikaciju, kako Srbi ne bi imali utisak da rešenja idu protiv njih. Sa druge strane, razgovarali smo i o regionalnom komandantu Kosovske policije i to funkcioniše u skladu sa Briselskim sporazumom. Ne kažem da je lako i jednostavno, ali mislim da nismo mnogo daleko od kompromisa ni po pitanju pravosuđa i pravde. Dakle, nadam se da će i to funkcionisati. Naravno, mi imamo i unutrašnje probleme, pošto ustavni zakon mora da se uskladi sa Ustavom, vezano za autonomiju, kako ne bi Ustavni sud donosio odluke o tome da to nije u skladu sa ustavom.

Hoćete li izvršiti i ustavne promene što se tiče sprovođenja tih odluka o Kosovu?

Pa to je pitanje evropskih integracija i o tome ćemo razgovarati tokom pregovora o integracijama. Ali prvo moramo da donesemo neki ustavni zakon za sprovođenje suštinske autonomije kako bi bilo potpuno jasno kako Srbija gleda na to.

Gospodine Vučiću, ta suštinska autonomija o kojoj vi govorite, iliti zajednica srpskih opština na severu Kosova, tumači se najmanje dvojako: Kosovo tvrdi da je svrha dijaloga da se Srbi integrišu u kosovski sistem, a, s druge strane, ima onih koji kažu da bi ta zajednica srpskih opština mogla biti uvod u podelu Kosova. Kako Vi gledate na predloge o podeli Kosova?

Pa nije zajednica srpskih opština sever Kosova...

Ta zajednica obuhvata devet opština, ali se govori uglavnom o mogućoj podeli severnog dela…

Tačno tako, ta zajednica obuhvata devet opština, od kojih su četiri na severu Kosova. Pa ja ni po ustavu Srbije ne bih mogao da se zalažem za podelu Kosova. O tome smo poslednji put razgovarali u Briselu, kada je Tači ili Flora Čitaku, ne mogu da se setim tačno, rekao: pa to je problem. Rekao sam: pa ljudi mi smo ovde zato što se ne slažemo. Po Vama Kosovo je nezavisno, po nama je Kosovo deo Srbije. Ali dajte da rešavamo probleme i da vidimo kako možemo da rešimo te probleme. Ali mislim da o podeli niko nije govorio.

Kosovska strana smatra da je Kosovo nezavisno, što je do sada priznalo 106 država, od čega 23 zemlje Evropske unije. Pet članica Unije još ga nisu priznale, ali i tu ima određenih pomaka. Da li ćete Vi u jednom trenutku priznati nezavisnost Kosova, ukoliko je to uslov za učlanjenje u EU?

Pa niko nam do sada to nije postavljao kao uslov. Ja ne mogu da govorim o tome šta bi bilo kad bi bilo. Verovatno će posle sledećih izbora neko drugi biti na vlasti, dakle 2017. ili 2018. Posle reformi koje budemo sproveli, pretpostavljam da će nakon narednih izbora neko drugi biti na vlasti, pa možete njega da pitate. Do tada sigurno neće niko ni da postavlja to pitanje. Znaju da je to za Srbiju nemoguće pitanje u ovom trenutku i da je to stvar oko koje ne može da se razgovara. Ali mislim da niko ni tada neće pristati da prihvati formalno nezavisno Kosovo. Ali mi shvatamo realnost i znamo da u Glogovcu, Srbici ili, šta ja znam, u Peći, sem Goraždevca, nema Srba, mi ne možemo da pobodemo srpsku zastavu. Mi živimo u realnosti, ali i Albanci treba da sagledaju realnost na severu Kosova i u nekim drugim delovima. Ali zbog toga smo tu da razgovaramo, i zbog toga razgovaramo.

Ja sam živeo u Beogradu 15 godina i pamtim i drugog Vučića: onog Vučića iz 90-ih godina. Pamtim i vreme rata 1999. godine. Pamtim i vreme kada se u Vašem programu, u programu Srpske radikalne stranke čiji ste Vi bili visoki zvaničnik, govorilo o tome da kosovske Albance treba proterati sa Kosova…

Serbien Aleksandar Vucic im DW Interview
Aleksandar Vučić u razgovoru sa novinarom DW Bahrijem CanijemFoto: DW

Samo to od mene nikada niste čuli…

Govorim o stranci koji ste Vi pripadali i čiji ste bili generalni sekretar. A danas slušam potpuno drugog Vučića, što se na neki način sviđa i ljudima na Kosovu i u drugim zemljama regiona. Da li ste Vi spremni da se za račun pomirenja albanskog i srpskog naroda, kao dva najveća naroda na ovom delu Balkana, da se izvinite za zločine koje su Srbi počinili na Kosovu?

Ja ne mislim da je pitanje izvinjenja ili nekakvih ličnih odnosa bilo kome za bilo šta važno. Mislim da je važno da oni koji su počinili zločine za to i odgovaraju. Važno je da pronađemo one koji su ubili braću Bitići. Mislim da je to mnogo važniji rezultat od toga šta će neko da govori. Ja ni od koga na Kosovu ne očekujem izvinjenje za zločine nad Srbima koji su počinjeni u Klečki ili negde drugde. Ja očekujem da zločinci budu procesuirani, kao što sam siguran da oni od mene očekuju da oni koji su počinili zločine u ime naše države i u ime našeg naroda budu procesuirani. S te strane želim da Vas uverim da nijedan zločinac neće biti sačuvan i da će svako ko je počinio zločine, za to i odgovarati.

Radi se o aktu koji bi bio važan za pomirenje…

I Vama želim da kažem jednu stvar koju sam rekao i Hrvatima: ja nisam čovek koji voli da se izvinjava i govori velike reči, da bi pravio promociju sebi. Ja sam čovek koji misli da je važno da delujemo, da radimo, da se ponašamo ozbiljno i odgovorno. Mislim da je to vrednost koju poštuju i Albanci na Kosovu. Jer ja ne mogu da kažem da je dobro to što ste spakovali na najstrašniji i najmonstruozniji način trojicu braće – kao sardine ih spakovali u jamu. Ja imam strašan prezir zbog toga, prema ljudima koji su to počinili.

Mislite na braću Bitići?

Mislim prema onima koji su počinili taj zločin nad braćom Bitići. Izvinite molim Vas: a što bih štitio takve Srbe?! A što bi štitio bilo ko na Kosovu one koji su silovali Srpkinje ili one koji su ubijali, pošto i danas imamo na Kosovu koliko hoćete nestalih Srba. Ovaj slučaj stoji nerešen 15 godina. Pa šta ima neko od praznih reči. Naše je da pokažemo odgovornost i ozbiljnost, i da rešimo krivična dela koje smo napravili, i to je obaveza i albanske strane.

Govorio sam o samom činu, pošto je klečanje nemačkog kancelara u Poljskoj postiglo puno…

Neće mene voleti u Prištini

Pa dobro, slučaj Nemačke i Poljske nije isto što i Srbija i Kosovo. Nemojmo da se vratimo u prošlost, jer ćemo onda da postavimo i pitanje ko je Nemačka, a ko Poljska.

Toliko daleko neću da se vratim, ali hoću da znam da li uopšte verujete u proces pomirenja između Srba i Albanaca?

Ja verujem da Srbi i Albanci moraju da žive zajedno i da imaju neuporedivo veće poverenje jedni u druge. Jer znam da tu nema i da se ne može očekivati velika ljubav, isto kao u odnosima između Srba i Hrvata. Ja neću da se dodvoravam bilo kome govorom na takav način. Neće mene voleti Albanci u Prištini. Ja mislim da je dovoljno da poštuju nekoga, ako vide da ih taj drugi poštuje. Ne moraju da ga vole, dovoljno je da ih poštuje. Ja mislim da je to odnos koji je mnogo važniji i mnogo bolji. A razgovorima i stvarajem većeg poverenja, saradnjom naših privrednih komora, građenjem puteva, uveren sam da će se stvari polako pomerati na bolje. Teško je očekivati da u godinama koje se neposredno pred nama bude tu velike ljubavi. Ali sam uveren da ćemo imati veće poverenje i bolje međusobne odnose. Iako to ljudima deluje veoma nepopularno, ja ne mislim da to bilo kome škodi. Naprotiv, mislim da to koristi i jednom i drugom narodu.

U tome se slažemo, a verujem da jedan od elemenata koji bi sigurno pomogao na tom putu jeste građenje boljih odnosa i između Srbije i Albanije i poseta recimo jednog albanskog premijera Beogradu, pošto albanskog premijera ovde nije bilo još od 1946. godine. Hoće li biti takvih poseta?

Što se tiče susreta sa gospodinom Ramom, ja sam spreman uvek u Beogradu ili Tirani da se susretnem sa njim. Da ne okolišam: potpuno sam spreman da se sretnem i da razgovaram sa njim. Mislim da ćemo u toku ove godine imati razgovore gospodin Rama i ja.

Dakle moguće je očekivati posetu gospodina Rame u Beogradu ili ćete vi ići za Tiranu?

Potpuno mi je svejedno gde ćemo da se sastanemo, ja ne patim od formi ko će gde. Ja mislim da je to važan razgovor za Srbiju. Moj posao je da štitim interese Srbije i mislim da je važno da se razgovara sa albanskim premijerom, jer mislim da to nikako neće doprineti nestabilnosti u regionu. Naprotiv.

I tu se slažemo.

Na sledećoj strani o odnosima u regionu: Volimo Republiku Srpsku, ali poštujemo Dejtonski sporazum

Nekoliko puta ste pomenuli Hrvatsku, ali i Bosnu i Hercegovinu. U Hagu se odvija proces po optužbi Hrvatske i protivtužbe Srbije za genocid tokom rata. Mislite li da je to besmisleno da se istovremeno vode dva postupka ili očekujete neku presudu?

Mi smo bili spremni da povučemo tu tužbu, ali ako me pitate čiji su argumenti jači, onda mislim da su srpski argumenti jači. Dovoljno je da pogledate konačan ishod i rezultat svega što se desilo i biće potpuno jasno da su naši argumenti neuporedivo jači. Ali da li to znači da će naša kontratužba proći, to je na sudu u Hagu.

Hrvatska strana ima drugačiju argumentaciju…

Pošto sam pravnik i pošto sam slušao kakve su argumentacije, iako ne želim nikoga da potcenjujem, mislim da ta njihova argumentacija nije snažna. To je sve što o tome mogu da kažem.

Kako će uopšte da utiče ta presuda na buduće odnose Srbije i Hrvatske?

Völkermord Serbien Kroatien Prozess Den Haag
Hrvatska i Srbija pred Sudom pravde u HaguFoto: picture-alliance/AP

Pa tako što mi moramo pragmatično i racionalno da gledamo u budućnost. Što je bilo, bilo je. U redu je da se podvuče crta, da se vidi šta o tome kaže najrelevantniji organ u svetu po tom pitanju. Da li će posle toga biti više ljubavi? Neće, nema nikakve sumnje. Ali moramo da razmišljamo o budućnosti na racionalan i pragmatičan način i tako se ponašamo. Kao što mi tražimo od Hrvata da poštuju prava izbeglih lica, da im vrate imovinu, da im vrate stanarska prava, da im ne otuđuje zemljište, tako i oni traže od nas više stvari o nestalim licima. Mi nemamo problem sa tim, dakle čim nešto saznamo, mi ćemo to i da javimo. Nadam se da će to učiniti i oni, tako da na te probleme moramo da ih rešimo.

Mnogo veći problem je trenutno zapravo Bosna i Hercegovina, zbog položaja Srba tamo. Da li Vi podržavate u potpunosti Dejtonski sporazum?

Mi podržavamo Dejtonski sporazum i mi tražimo samo dogovor sva tri naroda u BiH. A ako me pitate za stanje tamo, ni u razgovorima sa evropskim zvaničnicima nisam pokazivao previše optimizma po pitanju stanja u Bosni i Hercegovini, iako mislim da narod u BiH zaslužuje mnogo bolje i mnogo više.

Kako to mislite, niste preterani optimista?

Republika Srpska čuje Srbiju

Govorim iz političkog ugla, jer Srbija poštuje u potpunosti teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. I to nedvosmisleno govorim na svakom mestu. Ali mislim da je politička situacija tamo vrlo, vrlo teška.

Da li mislite da će Republika Srpska u jednom trenutku da organizuje referendum o nezavisnosti i otcepljenju od Bosne i Hercegovine?

Ja mislim da Republika Srpska čuje šta govori Srbija. Srbija voli Republiku Srpsku, Srbija štiti entitetski identitet Republike Srpske u skladu sa Dejtonskim sporazumom, ali Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Ja bih voleo da Republika Srpska ima to u vidu.

Na sledećoj strani o stavu prema Krimu: Velike igre i velike priče ostavljamo velikima

Jedno od najvećih svetskih pitanja jeste trenutno odnos između Rusije i Ukrajine, odnosno anektiranje Krima od Rusije. Kako Vi gledate na to i da li podržavate tu politiku Rusije prema Ukrajini ili ste na strani Ukrajine koja pokušava da zaštiti svoj teritorijalni integritet?

Mi nismo na stranama, mi imamo svoju zemlju i vodimo računa o svojoj zemlji. To za nas nije nimalo jednostavno pitanje, jer oni koji danas štite teritorijalni integritet Ukrajine, zgazili su teritorijalni integritet Srbije. A sa druge strane, Srbija će poštovati međunarodno-pravne norme. Srbija će poštovati teritorijalni integritet svih članica Ujedinjenih nacija. Ali, što je uostalom rekla i kancelarka Nemačke Angela Merkel, Srbija ne može da uvede sankcije Ruskoj Federaciji.

Kada smo kod sankcija, ovih dana sam čitao u novinama da Zapad zahteva od Srbije da podrži sankcije prema Rusiji i da uvede sankcije koje su uvele i druge države?

Ja ne komentarišem pisanje novina.

Da li je bilo takvih zahteva od strane Evropske unije?

Gazprom Werbung Serbien Russland Moskau Belgrad
Evropska, a ne Evroazijska unija, tvrdi VučićFoto: picture-alliance/dpa

Zvaničnih ne.

Dakle bilo je nezvaničnih?

Kažem nije bilo zvaničnih, a nezvanične ne komentarišem.

Dobro, kako biste onda opisali trenutne odnose između Srbije i Rusije?

Posto ste Vi živeli i radili dugo godina u Beogradu, mislim da odlično razumete situaciju Srbije. Mislim da imamo jasan stav, iako mnogi govore da je tu nešto nejasno. Srbija se nalazi na evropskom putu, Srbija će biti deo Evropske unije i neće biti deo Evroazijske unije. Srbija će biti deo EU i poštuje svoje obaveze. Ali Srbija želi da ima dobre i prijateljske odnose i sa Rusijom, sa kojom ne želi da ima neprijateljske odnose. Mislim da je to vrlo precizna i vrlo jasna pozicija Srbije.

Mislite da je moguća ta vrsta politike nesvrstanosti?

Nije to politika nesvrstanosti. Ja sam jasno rekao: mi idemo u Evropu, evropski put je naš put. Ali ne želimo neprijateljstvo sa Rusijom. Mislim da to nije nesvrstanost i mislim da bi zapadne sile trebale to i da poštuju. A Vi znate zbog čega treba da poštuju. Zbog istorijskog iskustva, zbog stava Rusije 1999, i povodom nekih drugih ranijih kriza, zna se kako i sa koje smo strane imali podršku. Tu su i neke druge stvari iz istorije. Pa zato, izvinite, Srbija nije na strani Rusije ili nekog drugog. Srbija se prosto ponaša odgovorno u međunarodnim okvirima. Njen put je evropski put. Srbija ima samo jednu želju i jednu molbu za evropske saveznike: ne terajte nas da budemo ruski neprijatelji. Mislim da je to veoma fer i veoma pošten pristup Srbije.

Pošto je put Srbije evropski put, da li očekujete podršku Rumunije, Bugarske i ostalih susednih zemalja na tom putu?

Nećemo u Evroazijsku uniju

Apsolutno, očekujem punu podršku Rumunije i Bugarske, kao što očekujem i punu podršku Hrvatske. U narednih nekoliko dana videću se sa rumunskim premijerom, koji će verovatno pobediti na predsedničkim izborima. Reč je o Viktoru Ponti. Mi imamo dobre odnose sa njima i želimo da nastavimo te dobre odnose. Da li postoje nekakve primedbe: pa uvek ih imate, ali ćemo to zajednički resiti i ne očekujem bilo kakve probleme.

Da li imate bilo kakvih primedaba o stanju manjina – vlaške i bugarske u Srbiji?

Nekada se pojave, ali ne bih rekao u naglašenoj meri. Nekada su opravdani razlozi, kao što je po pitanju udžbenika u pojedinim školama itd, ali pokušavamo da ih rešimo. Sada smo rešili recimo to za hrvatske udžbenike. Očekujem da to rešimo i za bugarske. Ono što je realno i objektivno mi ćemo rešiti, a šire političke zahteve ćemo rešiti u prijateljskom tonu.

Kada sam pitao za Krim, taj isti Krim bi mogao da se ponovi i na Kosovu, u Srbiji u Makedoniji, Bosni i Hercegovinu. Da li očekujete da će referendum na Krimu imati posledice po naš region?

Pa očigledno da je ono što se dešavalo na Kosovu imalo posledica po ceo svet. Ali ja nisam čovek koji sebi pridaje preveliku važnost da bih se bavio najvećim geostrateškim i geopolitičkim pitanjima. Moj posao je da vidim kako i na koji način da Srbija živi u miru, da ekonomski napreduje i da se izvuče ono što je najbolje za našu zemlju. Te velike igre i te velike priče, mi ostavljamo velikima. Oni su ključni igrači, a ne mi.

Put Srbije jeste Evropska unija, a šta je sa NATO?

Put Srbije jeste Evropa. Teške su i bolne rane za Srbiju iz 1999. godine. Mi kroz program „Partnerstvo za mir“ imamo odlične odnose sa NATO. Razvijamo te odnose, sarađujemo po brojnim pitanjima, ali mislim da je prerano da takvo pitanje postavite bilo kome u Srbiji.

Recite mi za kraj: Srbija je ostavila za sobom vreme ratovanja i sukoba sa susedima, ako sam dobro razumeo?

Apsolutno ste dobro razumeli. Srbija će čuvati mir, svoju stabilnost, ali je Srbija zainteresovana i za stabilnost celog regiona. Zato smo, što ste i sami videli, odmah ponudili pomoć kada su izbili nemiri u BiH. Ne želimo nemire niti u Makedoniji. Želimo političku i ekonomsku stabilnost celog regiona. Samo nedovoljno ozbiljno i nedovoljno odgovorni ljudi misle da, kada se nešto dogodi u nekoj drugoj, u nekoj od okolnih zemalja, da se to neće preliti i kod njih. Ako se bilo šta bilo gde u regionu desi, investitori će izbegavati ceo region. Nama je potrebna puna stabilnost, zajednički izlazak na međunarodna tržista, zajedničko privlačenje investitora. To će biti naša politika. Politika stvaranja normalne, pristojne, stabilne Srbije koja ne samo da neće ugrožavati tuđu stabilnost, već će pokušati da bude stabilizujući faktor u celom regionu.

Vi nemate nikakvih otvorenih pitanja sa Makedonijom?

Nemamo, ti odnosi su dobri. Dobre odnose imamo i sa Grčkom.

To isto važi i za Crnu Goru, sa kojom ste donedavno živeli zajedno?

Da, to važi i za Crnu Goru, sa kojom imam sve bolje odnose.

Intervju: Bahri Cani
Odgovorni urednik: Ivan Đerković