Vučić u Briselu: Povratak EU „na velika vrata“? | Evropa | DW | 27.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evrointegracije

Vučić u Briselu: Povratak EU „na velika vrata“?

„Ne može uvek sve biti idealno i potaman, ali verujem u put Srbije u Evropsku uniju u to da sa EU možemo mnogo da postignemo“, poruka je Aleksandra Vučića iz Brisela.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je do sada svoje posete Briselu uglavnom opisivao kao „ne tako prijatne“, juče (26.4.) je u sedištu EU poručio da je „presrećan“, da je u pitanju jedna od njegovih „najboljih poseta ikada“ sedištu EU, a da Srbija „neće biti više ista zemlja“.

Razlog za takav, za predsednika Srbije ne baš tipičan optimizam, dolazi nakon potvrde EU da će se raditi na realizaciji kapitalnog infrastrukturnog projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Severne Makedonije. U pitanju je projekat koji će u velikoj meri promeniti transportnu sliku regiona, kako u pogledu prevoza putnika, tako i robe, i to na za Zapadni Balkan, ali i celu Evropu, bitnoj transferzali koja povezuje centralnu Evropu sa jugom, odnosno Sofijom i Istambulom u jednom kraku, i Skopljem, Solunom i Atinom u drugom.

Pored infrastrukturnog, projekat ima i geopolitički značaj pri čemu se EU na „velika vrata“ vraća u investicioni prostor svog „dvorišta“ koje je prethodnih godina sve više potpadao pod kineski uticaj.

„Nikada mi se nešto slično nije desilo u Briselu. Hvala ljudima iz EU. Ovo je velika nada za nas, velika šansa i podstrek za ubrzan rad po svim drugim temama“, poručio je Vučić iz Brisela.

Za deonicu pruge od 200 kilometra koja vodi od Beograda do Niša, EU je Srbiji dala bolju ponudu od Kineza, a prema rečima Aleksandra Vučića u pitanju je „gotovo neverovatna cena“. Sama deonica trebalo bi da košta oko milijardu i 766 miliona evra, od čega će EU donirati između 35 i 50 odsto novca. Radovi bi trebalo da se završe u narednih pet godina, a putovanja između luke Pirej i Istambula, kroz Severnu Makedoniju i Srbiju ka Centralnoj Evropi, trebalo bi da se skrate i do sedam puta.

„Pozdravljam odluku Aleksandra Vučića da radi sa EU na ovako važnom projektu. Mi ćemo ponuditi najbolje moguće uslove za ovako važnu investiciju. U pitanju je prekretnica za mnoge stvari, a posebno za percepciju onoga šta je EU i šta EU predstavlja za građane Srbije i čitav Zapadni Balkan“, rekao je šef diplomatije EU, Žozep Borel.

On je tokom sastanka sa Vučićem u Briselu ponovio ličnu posvećenost ulasku kompletnog regiona Zapadnog Balkana u EU i pozvao zemlje-članice da se 10. maja na sastanku Saveta EU „jasno pozicioniraju“ po pitanju EU budućnosti tog regiona.

„Nikome nije ni lako ni lepo, ali mora da se razgovara“

Aleksandar Vučić je, nakon najave dogovora sa EU o izgradnji železničke pruge, iz Brisela poručio da veruje u put Srbije u EU i sa određenim optimizmom govorio o najvažnjim aspektima tog puta koji, kada je Srbija u pitanju, vode kroz evropske reforme i dijalog sa Kosovom.

-pročitajte još: Hajko Mas: Sada se očekuju konkretni rezultati dijaloga

U Briselu je tokom posete Vučića, a neposredno pred dolazak premijera Kosova, Aljbina Kurtija, najavljeno da se nova runda dijaloga Beograda i Prištine očekuje 11. maja.

Prvi susret Kurtija i Vučića zakazan je za 11. maj u Briselu

Prvi susret Kurtija i Vučića zakazan je za 11. maj u Briselu

Šef diplomatije EU, Žozep Borel, kaže da „proces mora da se nastavi bez odlaganja“, a da se do rezultata mora doći, „uprkos svim postojećem poteškoćama“.

„Radimo sve što možemo da se nastavi dijalog. Nadam se novoj rundi 11. maja. Ne nudimo ništa konkretno, ali dijalog je jedini način za nalaženje rešenja, a evropska perspektiva je jak podsticaj za uspeh dijaloga“, ocenio je Borel.

U EU naglašavaju da su oni, kao glavni posrednici u pregovorima o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, spremni da „već danas sednu za sto u Briselu“. Predsednik Aleksandar Vučić ponavlja da je i Srbija spremna: „Doći ćemo u dobroj veri, a nadamo se istoj odlučnosti druge strane, i to ne samo u nastavku procesa, već i u postizanju rešenja za dugotrajni mir na Balkanu“, rekao je Vučić. On navodi da je zahtev Srbije samo jedan, a to je poštovanje do sada dogovorenih i potpisanih sporazuma.

-pročitajte još: Novi premijer Kosova: Bez kompromisa sa Srbijom

Ali da nastavak dijaloga neće ići tako lako govori činjenica da se novi kosovski premijer, Aljbin Kurti, zalaže upravo za suprotno, odnosno reviziju do sada postignutih sporazuma. Zvaničnici EU očekuju da do kraja ove nedelje od Kurtija lično u Briselu čuju pozicije Kosova u nastavku dijaloga.

„Ne mislim da bi trebalo puno očekivati od tog prvog sastanka u maju, ali uvek je dobro da se razgovara. Činjenica je da nikome ne može da bude ni lako ni lepo“, zaključuje Vučić.

Do najave nove runde razgovora Beograda i Prištine dolazi u trenutku kada se širom EU i regiona razgovara o dva nezvanična dokumenta – tzv. „slovenačkom“ koji predviđa promenu granica, odnosno spajanje Kosova sa Albanijom, uz autonomiju za Sever, i drugom, tzv. „nemačko-francuskom“, koji poziva Srbiju i Kosovo na „međusobno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, a predviđa „autonomnu oblasti Sever Kosova“ i poseban status za Srpsku pravoslavnu crkvu.

Vučić se u Briselu susreo i sa predsednikom Saveta EU Šarlom Mišelom

Vučić se u Briselu susreo i sa predsednikom Saveta EU Šarlom Mišelom

Borel: Član kluba mora da poštuje pravila kluba

Treća bitna oblast sa kojom se predsednik Vučić suočio tokom posete Briselu jesu obaveze na evropskom putu Srbije. Vučić je u Brisel došao da razgovara o ubrzanju procesa evrointegracija zemlje i početku primene nove metodologije na pristupne pregovore Beograda. Iz EU jasno poručuju da je novi dinamizam neophodan, ali da do njega može doći samo uz više napretka u reformama i njihovoj primeni.

„Evropska unija očekuje od Srbije da isporuči zacrtano u reformskoj agendi, posebno u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda“, naglasio je Borel, ali i dodao: „Još jedno pitanje gde mora više da se uradi jeste usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije, a u skladu s okvirom za pridruživanje.“

„Ako želite da budete član kluba, morate da se uskladite sa zajedničkim pravilima kao što su spoljna politika, a ne da imate različitu politiku po tako važnim pitanjima“, rekao je Borel.

-pročitajte još: Šta hoće Rusija na zapadnom Balkanu?

Na ovako jasan zahtev zvaničnog Brisela, predsednik Srbije odgovara da se „ozbiljno radi na vladavini prava“, a da će se Srbija „potruditi“ da u određenim stvarima napreduje i po pitanu usklađivanja sa spoljnom politikom EU.

„U ovim trenutku naša usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU je na nivou od 52 procenta, a daćemo sve od sebe da se dođe do 60 procenata. U određenim stvarima to nije lako za nas, imajući u vidu situaciju oko Prištine gde se lome strateški interesi. Ne želimo da ugrozimo vitalne nacionalne interese tako što bismo radili u korist svoje štete“, poručio je Vučić iz Brisela.

On je posebno naglasio da Srbija za sada nema nameru da uvodu sankcije Rusiji i Kini napominjući da Srbija kao nezavisna zemlja ima „pravo i odgovornost“ da bude ozbiljna i sa dugim zemljama.

„Moramo da vodimo računa o interesima svoje zemlje, što nije lako. Kritike trpimo na svakoj strani, ali u tome jeste snaga samostalnosti, nezavisnosti i slobodarskog opredeljenja, i za to ćemo da se borimo i u budućnosti“, zaključio je Vučić.

On podseća da Srbija nije u obavezi da se do samog pristupanja EU u potpunosti uskladi sa spoljnom politikom EU. Sa druge strane, zemlje-članice EU sve više insistiraju upravo na tome, a u Briselu naglašavaju da je usklađivanje spoljne politike, pored dijaloga sa Kosovom i napretkom u vladavini prava, osnovni preduslov za napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.