Vučić i Nikolić: podela odgovornosti | Politika | DW | 24.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Dijalog

Vučić i Nikolić: podela odgovornosti

Dijalog Beograd i Prištine se nastavlja i to u „najjačem sastavu“: biće prisutna oba predsednika i oba premijera. Razgovori se događaju u trenutku pojačane retorike nakon krize sa vozom na relaciji Beograd-Mitrovica.

Nakon razmene međusobnih optužbi i zveckanja oružjem, predstavnici srpske i kosovske strane sastaće se u Briselu, i to u pojačanom sastavu: pored premijera Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Ise Mustafe, razgovorima će prisustvovati i predsednik Srbije Tomislav Nikolić i kosovski predsednik Hašim Tači. Brisel očekuje napredak u dijalogu, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji se po prvi put zvanično pojavljuje na ovim sastancima, kaže da na njih odlazi „zbog mira i stabilnosti, a ne zbog predizborne kampanje“.

Više ne važi „nisam odavde“

Uključivanje predsednika Srbije Tomislava Nikolića u briselski dijalog jedan je od velikih noviteta tih razgovora. Dok je premijer Aleksandar Vučić u međunarodnim krugovima viđen kao neko ko vodi pozitivnu regionalnu politiku, potezi Tomislava Nikolića viđeni su kao dolivanje ulja na vatru i nešto što ne doprinosi regionalnoj stabilnosti.

„Očigledno je da su inicijatori poziva predsednicima i premijerima bili u Briselu“, ocenjuje za DW spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. „Međutim, prisustvo srpskog predsednika ima veliki značaj za unutrašnju politiku u Srbiji. Prisustvo Nikolića dijalogu u Briselu omogućava premijeru Vučiću da ga direktno uključi u dijalog kome on, reklo bi se, nije sklon. I time se na neki način raspoređuje odgovornost i otklanja mogućnost da Nikolić jednog dana kaže kako Vučić predaje Kosovo Albancima.“

Jako dobra vest za Vučića

S obzirom na to da Briselski sporazum ima brojne kritičare u Srbiji i da je kao glavni krivac za taj sporazum do sada optuživan premijer Vučić, uključivanje Tomislava Nikolića će nadalje značiti da predsednik Srbije više neće moći da se distancira od svega što se dogovara u Briselu. Boško Jakšić stoga smatra da je to „jako dobra vest za premijera Vučića“.

„Da li je on na tome insistirao u Briselu, ili su u Briselu, znajući stavove predsednika Nikolića, odlučili da i njega pozovu, to za sada ne znamo. Ali, efekat je da će sada njih dvojica deliti odgovornost za briselski dijalog i da će Brisel moći da izvrši veći pritisak na srpske i albanske lidere, i da zahteva veću posvećenost procesu normalizacije odnosa i ispunjavanje onoga što je već dogovoreno“, kaže Jakšić.

Kriza traži sastanke na vrhu

Poziv predsednicima i premijerima Srbije i Kosova se može se tumačiti upravo kao potreba da se smanje tenzije nakon nedavne krize, ističe za DW dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka. „Sklon sam stoga da verujem da se išlo na susrete na najvišem nivou upravo zbog zastoja u dijalogu, ali i zbog eskalacije političke krize. Jer, kad se dođe do tako jedne tačke, onda tu krizu ne mogu rešavati činovnici nižeg ranga, direktori nekih kancelarija i slično, već samo oni koji vode državnu politiku. Mislim da to nije samo zbog toga da bi se podelila odgovornost, već i da bi sve ono što se dogovori imalo neku kredibilnost.“

„Srpski političari su tokom proteklih godina pokazali da imaju jedno lice na međunarodnoj sceni, koje je pomirljivo i u znaku regionalne saradnje i stabilnosti, ali da isto tako na domaćoj sceni pokazuju i svoj nacionalistički karakter.“ Boško Jakšić primećuje da za sve političare u regionu može da se kaže kako imaju jednu retoriku za Brisel, a drugu za unutrašnju upotrebu.

„A ta retorika postaje još konfliktnija ako predstoje još neki izbori kao što ih Srbija očekuje. U svakom slučaju, kako god bilo i šta god ko govorio, važni su rezultati. I kada u tom smislu govorimo o predstojećem nastavku dijaloga, mislim da bi se moglo očekivati da se sada izvrši jedna vrsta pritiska na Prištinu oko formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), i da Priština to ne tretira kao otcepljenje severa Kosova, već da to zavije u neke diplomatske forme; baš kao što Beograd u diplomatske forme zavija automobilske tablice sa Kosova, ili pozivni broj za Kosovo. Tu će biti potrebno dosta diplomatske umešnosti da bi se došlo do nekog konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa“, procenjuje Jakšić.

Bez prelomnih odluka

Kada je reč o očekivanjima od nastavka dijaloga, Neven Cvetićanin misli da se čitav ovaj proces mora posmatrati u kontekstu čekanja na poteze nove američke administracije. „Dakle, još uvek najmoćnija svetska sila SAD ima novu administraciju, a Briselski sporazum je proizvod okolnosti koje su prethodno bile na snazi. U ovom momentu je stoga teško očekivati neki pomak, jer sada svi čekaju, a reč je o iskusnim političarima, da vide šta mogu biti potezi nove američke administracije, koja je vojno i bezbednosno prisutna na Kosovu. I to sve strane znaju, i zato ne možemo očekivati neke prelomne odluke na ovim razgovorima; verovatno sada traje proces uspostavljanja komunikacije sa novom američkom administracijom sa obe strane, i one se sada pozicioniraju. Moja pretpostavka je da se ovi susreti organizuju kako bi se pokazalo da dijalog još uvek postoji i da nije prekinut.“

Reklama