Vreme realne politike na Kosovu | Politika | DW | 07.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Vreme realne politike na Kosovu

Dve sasvim suprotne opozicione stranke na Kosovu moraju sa mrtve tačke da pokrenu težak dijalog sa Srbijom. Sporazum je neophodan, ocenjuje urednica DW redakcije na albanskom Vilma Filjaj-Balvora.

Na parlamentarnim izborima na Kosovu postoje dva velika gubitnika: Demokratska partija Kosova (PDK) predsednika Hašima Tačija i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) premijera Ramuša Haradinaja, koji je i dalje na vlasti. Obojica su bivši komandanti UČK. Od kraja rata naizmenično su bili na vlasti, ali nisu našli ubedljivo rešenje za ozbiljne probleme zemlje i nisu napravili veliki skok u normalizaciji odnosa sa Srbijom koja i dalje ne priznaje nezavisnost svoje bivše pokrajine. Razočarani birači sada žele zaokret: opozicione stranke Samoopredeljenje i Demokratska liga Kosova (LDK) dobile su po više od 25 odsto glasova.

Vrlo tesna pobeda levog pokreta Samoopredeljenje (Vetevendosje) nad konzervativno-liberalnom strankom LDK pokazuje koliko je kosovsko društvo podeljeno u pogledu pregovora sa Srbijom. Dok se LDK tradicionalno zalaže za pacifističko-diplomatski kurs svog preminulog lidera Ibrahima Rugove, Samoopredeljenje pod Aljbinom Kurtijem oduvek je bilo protiv kompromisa.

Aljbin Kurti – od pobunjenika do realiste

Ako se buduća vlada bude sastojala od koalicije Samoopredeljenja i LDK, pregovori sa Beogradom biće posebno teški. Štaviše, upitno je da li bi Beograd uopšte seo za pregovarački sto sa Aljbinom Kurtijem.

Vilma Filjaj-Balvora, urednica DW redakcije na albanskom

Vilma Filjaj-Balvora, urednica DW redakcije na albanskom

Kurti, jedna od vodećih figura studentskog pokreta protiv srpske politike na Kosovu devedesetih, u martu 2000. u Srbiji je osuđen na 15 godina zatvora zbog članstva u terorističkoj grupi. Oslobođen je tek nakon smene vlasti u Beogradu 2001. i posle međunarodnog pritiska. Radikalnim tezama – protiv međunarodnog prisustva na Kosovu, za politiku samoopredeljenja, protiv bilo kakvog kompromisa u dijalogu sa Srbijom, pa čak i ujedinjenjem albanskih teritorija – njegova stranka privlačila je sve više razočaranih birača. Takođe je privlačila pažnju medija u zemlji i inostranstvu, i zbog žestokih i ponekad nasilnih protesta protiv politike vlade u Prištini, korupcije i opšte loše situacije na Kosovu.

Aljbin Kurti (44) smatra se nepodmitljivim političkim pobunjenikom. Istovremeno, uspeo je da se u inostranstvu predstavi kao intelektualac, harizmatičan i iskusan političar. To što „spajanje albanskih teritorija“, o kojem je nekada govorio, sada za njega više nije na dnevnom redu – pa čak ni u predizbornoj kampanji – govori o njegovom novom realizmu.

Prevladavanje razlika

Aljbin Kurti suočen je sa herkulovskim zadatkom: ne sme da razočara svoje birače, ali istovremeno su neophodni teški kompromisi sa beogradskim liderima, uz međunarodno posredovanje. Tu bi naročito mogla da mu pomogne koalicija sa LDK. Ta umerena stranka prilagodila se duhu vremena i poslala u izbornu trku Vjosu Osmani. Samouverenu i iskrenu, 38-godišnju advokatkinju birači su odlično prihvatili – i ona bi mogla da igra važnu ulogu u dijalogu sa Beogradom. Pored toga, i LDK i Samoopredeljenje odbacili su ideju o promeni granica – što je verovatno doprinelo izbornom uspehu dve opozicione stranke.

Dvoje mladih političara, Kurti i Osmanijeva, imaju potencijal da se jednom drugom približe kako bi kosovsko društvo pripremili za neophodne kompromise. Na Kosovu je kucnuo čas realne politike: sporazum ne samo sa Srbijom, već i unutar Kosova od suštinske je važnosti za sigurnu i mirnu budućnost zemlje, imajući u vidu i približavanje Evropskoj uniji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM