Virtuelni samit EU - Zapadni Balkan | Politika | DW | 06.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

EU - Zapadni Balkan

Virtuelni samit EU - Zapadni Balkan

Obećanje da šest zemalja Zapadnog Balkana može pristupiti EU biće ponovljeno danas, na virtuelnom samitu. Osim lepih reči, biće i konkretne pomoći za suočavanje sa posledicama pandemije. Iz Brisela Bernd Riegert.

16.02.2020. Brisel

16.02.2020. Brisel

Da su vremena normalna i da nije korone, na Samitu EU koji se danas održava pod predsedavanjem Hrvatske, glavna tema bi bilo buduće proširenje Unije. Kao što znamo sve je drugačije: Od raskošno planiranog sastanka u Zagrebu ostaje trosatna video-konferencija 27 šefova država i vlada zemalja članica EU, tokom koje će biti uključeni i šefovi vlada zemalja Zapadnog Balkana koje su kanidati za prijem u Uniju.

EU će zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj izdvojiti 3,3 milijarde evra kao ekonomsku pomoć za Albaniju, Severnu Makedoniju, Srbiju, Crne Goru, BiH i Kosovo, obećala je šefica Evropske komisije (EK) Ursula von der Lajen.

„U ovoj pandemiji imamo posebnu odgovornost da pomognemo našim partnerima na Zapadnom Balkanu jer njihova budućnost je jasno u EU”, rekla je fon der Lajen u Briselu.

„Naš posao će se nastaviti", najavio je poverenik EU za proširenje Oliver Varhelji „jer pripremamo investicioni plan za region kako bi ublažili žestoke posledice krize. Rupe u razvoju u odnosu na EU moraju biti zatvorene", rekao je on.

DW.COM

Osnovna poruka Samita o proširenju, prema navodima Europske komisije: Obećanja o pristupu Uniji za šest blakanskih država ostaju. Zauzvrat šest zemalja kandidata se još jednom treba obavezati da ubrzaju reforme u državi i poboljšaju ekonomiju.

Albanija i Severna Makedonija su u martu dobile obećanje o formalnom početku pregovora za prijem u EU. Konkretnog datuma za prvu rundu pregovora još uvek nema – i zbog korona pandemije. Francuska, Danska i Holandija su prie tog obećanja progurale reformu pristupnog procesa. Prekid pregovora sada bi trebalo da bude lakši - ukoliko kandidat ne ispuni svoja obećanja. Dok EU još uvek pregovara sa bivšom članicom Velikom Britanijom u budućim vezama, treba popločati put za nove prijeme.

Propale šanse

Hrvatska, koja predsedava EU u prvoj polovini 2020. je najmlađa članica Unije od leta 2013. Osam godina su trajali pregovori vrlo dobro može da razume aktualne kandidate. U februaru, uoči izbijanja pandemije, premijer Hrvatske Andrej Plenković je rekao da razmena između EU i balkanskih država mora biti intenzivnija. „Proširenje je najvažnija politička strategija EU. Ono je geostrateška investicija u jaku Evropu”, rekao je Plenković, misleći time na razgraničenje sa Kinom, Rusijom i SAD koje takođe pokušavaju da ostvare uticaj na Balkanu.

Za takva geopolitička razmatranja Plenković verovatno danas neće imati vremena. Sada je reč o tome da se ponovo otvore granice nakon pandemije i da se ponovo omogući turizam. Hrvatska, orijentisana na turizam, ove godine će doživeti pad ekonomije od 9,4 procenta.

Pojednačno gledano situacija sa zemljama kandidatima izgleda ovako:

Srbija - Najveća država nastala raspadom bivše Jugoslavije pregovara od 2014. sa EU. Predsednik Aleksandar Vučić se u osnovi predstavlja proevropskim i spremnim za pregovore sa Kosovom o njegovom statusu. U poslednje vrijeme Vučić je žestoko kritikovao EU, jer je sstavila Srbiju na cjedilu u pandemiji korone. Evropska solidarnost je iluzija, rekao je on i primio pomoć iz Kine. EU potvrđuje da je Srbija dobro započela, ali da joj nedostaje demokratske kulture jer predsednik ima autoritarna obiležja, a opozicija bojkotuje parlament. U pravosuđu i na suzbijanju korupcije takođe nema napretka.

Crna Gora - najmanja balkanska država sa samo oko 600 000 stanovnika pregovara od 2012. sa EU i stigla je najdalje. 32 od 35 poglavlja su otvorena. EU kritikuje samo osrednju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Crna Gora još uvek nije dovoljno pripremljana za članstvo, navodi se u poslednjem Izvještaju o napretku. Od 2017. Crna Gora je članica NATO.

Severna Makedonija - EU ocenjuje da je zemlja postigla veliki napredak još od 2018. i može krenuti sa pristupnim pregovorima. Nakon što je Makedonija promenila ime u Severna Makedonija kako bi okončala sukob sa Grčkom zapravo je imala zeleno svetlo za početak pregovora. U martu 2020. godine je konačno došlo vreme za to. Pregovori bi trebalo da započnu, međutim sada vetom preti Bugarska i to zbog sukoba oko jedne komisije istoričara.

Albanija - Politički sistem, pravosuđe i javna uprava su „u određenoj mjeri" na putu ka standardima EU, navodi se u Izveštaju o napretku ove zemlje. Od 2018. Albanija je spremna za pristupne pregovore. Ipak kao i Severna Makedonija i Albanija je morala da čeka do marta 2020, dok EU sama nije reformisala svoj pristupni proces. Sada zemlja čeka na konkretan datum početka pregovora, koji bi mogli trajati deset godina.

Kosovo - Područje koje još uvek pet zemalja članica EU nije priznalo kao nezavisnu državu, što prijem za pristupne pregovore čini skoro nemogućim. Ipak postoji Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kojim se Kosovo približava standardima EU. Sa Srbijom, od koje se Kosovo odvojilo, još uvek nema obostranog priznanja i pomirenja. Stanje je komplikovano jer EU i SAD tu imaju različite stavove. Kosovo trenutno nema vladu koja bi bila u stanju da vodi pregovore.

Bosna i Hercegovina - Zemlja, u kojoj tri nacije žive pre u lošim odnosima, nego zaista zajedno, još je prilično daleko od pristupanja EU. Državna uprava i pravosuđe tek pokazuju prve znake napretka, navodi EK. Na reformana se mora dalje raditi. Još uvek je u BiH raspoređena vojna misija EU kako bi stabilizovala krhku državu. Izgledi za pristupne pregovore su još uvek jako daleko.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama