Veliki krizni susret | Politika | DW | 24.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Veliki krizni susret

Više od 140 lidera zemalja sveta, očekuje se u Njujorku na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Dominiraće krizna pitanja u svetu, poput „Islamske države“, ebole ili odnosa prema Iranu.

Za šefa nemačke diplomatije, Frank-Valtera Štajnmajera jedno od najvažnijih gorućih pitanja u nedelji zasedanja Generalne skupštine UN (GS UN), biće „podrška novoj iračkoj vladi i ispravljanje greške iz prošlosti“. Nemački ministar se istovremeno nada će prilikom formiranja nove vlade predstavnici svih regiona i religija imati svoje zastupnike u novom kabinetu. Cilj je da se omogući gubitak podrške na koju ISIS očigledno i dalje može da računa, posebno među iračkim građanima, koji su razočarani rezultatima rada prethodne vlasti.

Štajnmajer namerava da odigra aktivnu ulogu tokom boravka u Njujorku i u pogledu „sprovođenja odgovarajućih mera protiv islamističkog terorizma poput ISIS-a“. U tom pogledu, on će istaći ulogu Nemačke – posebno u kontekstu isporuke nemačkog oružja kurdskim borcima u Iraku.

Heder Konli očekuje da će Vašington uvideti težinu odluke o dopremanju oružja Pešmergi, „koja je za Berlin bila veliki spoljnopolitički izazov“. Saradnica vašingtonskog Trusta mozgova, nemačkog porekla, inače ekspertkinja Centra za strateške i međunarodne studije, u razgovoru za DW, navodi da ne očekuje da će biti dodatnih očekivanja od Nemačke.

Nemački vojnici protiv IS?

Außenminister Frank-Walter Steinmeier in Bagdad

Da li Nemačka mora više da se angažuje u borbi protiv IS?

Ipak, u Vašingtonu se mogu čuti i drugačije procene: jer je DW iz više izvora dobio informaciju da SAD imaju još neka očekivanja od Nemačke. Srednjoročno bi se moglo naslutiti da će Obamina administracija od Berlina zatražiti da se vojno angažuje u vazdušnim udarima protiv boraca Islamske Države. Nije isključeno da bi u slučajno kopnene intervencije američkih specijalaca, Vašington očekivao i učešće Bundesverovih vojnika. Drugim rečima, vrlo je moguće da će Štajmajer tokom boravka u Njujorku biti suočen sa novim očekivanjima Sjedinjenih Američkih Država.

Napredak milicije IS na severu Sirije i nalet izbeglica, pre svega Kurda u Turskoj, ne idu na ruku vladi u Berlinu. Odbijanje učešća u vojnim intervencijama postaje sve teže.

Istovremeno, američka vlada će po svemu sudeći iskoristiti priliku da se tokom zasedanja GS UN založi za veću podršku anti-IS koaliciji, smatra Heder Konli. U međuvremenu su svi pogledi uprti u Baraka Obamu, jer će, kako se očekuje u sredu, 24. septembra, predsedavati sednici Saveta bezbednosti UN lično.

Rezolucija protiv ekstremista

Najavljena je mogućnost usvajanja rezolucije, koja bi obavezala sve države članice UN, na nacionalnom nivou da usvoje odgovarajuće zakone, kojim bi sankcionisanje tzv. stranih boraca, bilo moguće. Jer u Siriji i Iraku se trenutno nalazi više od 15.000 boraca, koji su sa Zapada otišli da se bore na strani ekstremista. Njujork tajm tvrdi da je više od 2.000 njih došlo iz Evrope (od toga nekoliko stotina iz Nemačke).

UN Vollversammlung Obama

Obama ostaje dosledan u borbi protiv ekstremista

Rezolucija čije usvajanja zagovara SAD, po prvi put bi mogla da dovede do sprovođenja usklađenih mera protiv regrutacije boraca iz kojih stoje terorističke organizacije, na međunarodnom nivou. Rezolucija bi bila pravno obavezujuća, iako više stručnjaka tvrdi da bi njena primena na nacionalnom nivou mogla biti previše slaba.

Upravo je to momenat, kada bi Nemci mogli ući u igru. Nemačka je važan saveznik u političkoj legitimizaciji američkih diplomatski napora na Bliskom istoku, smatra Džeremi Šapiro, saradnik Brukings instituta. Zbog svog „ne“ vojnoj intervenciji u Libiji i ratu u Iraku, Berlin uživa izvesni međunarodni kredibilitet. „SAD će od Nemačke zahtevati maksimalnu političku i retoričku podršku“, uveren je Šapiro.

Druga žarišta

Osim intervencije protiv boraca „Islamske države“ i krize na istoku Ukrajine, poslednjih sedmica je sve više u fokusu svetske javnosti i širenje virusa ebole. Ta tema će se nesumnjivo naći među najvažnijim tokom predstojećeg zasedanja Generalne skupštine UN. „Sada je važno da se na međunarodnom nivou sprovedu mere, koje će ugroženim državama, Liberiji, Sijera Leoneu i Gvineji, pomoći da se izbore sa ovom strašnom bolešću“, rekao je pored ostalog ministar Štajnmajer. „To znači da bi zemlje na severu kontinenta, koje su medicinski bolje opremljene, od onih na jugu, morale dodatno da se angažuju.“ On pri tome prvenstveno misli na opremanje afričkih suseda na jugu, neophodnim lekovima i medicinskom opremom.

Ebola Warnung Symbolbild

Epidemija ebole stavila je Zapad pred novi izazov

Pregovori sa Iranom oko spornog nuklearnog programa, i ove godine su na agendi zasedanja. Iranski diplomatski šarm se na sednicama Generalne Skupštine UN doživljava kao dolazak jeseni, kao siguran početak nove školske godine ili kao neizbežno opadanje lišća, kaže Suzan Meloni, saradnica instituta Brukings. Velika očekivanja od pre nekoliko meseci, u međuvremenu su se pretvorila strahovanja. Skoro da bi se moglo reći da je u igri sve ili ništa, dodaje Meloni.

Drugim rečima, zasedanje GS UN proćiće u raspravi o aktuelnim krizama u svetu. Teme diktiraju dnevno-političke potrebe i dešavanja. „Trenutno agendu UN prilično diktira ono što svet pokreće od danas do sutra, a manje dugoročni problem“, tvrdi Mihael Verc iz Centra za američki napredak. „To je povezano sa činjenicom da dugoročna strateška razmatranja, mnoge zemlje uvlače u rasprave, koje puno koštaju, a još ih je politički teško sprovesti.“ Isto važi i za Nemačku. „Zbog toga se nameće utisak da su se i političari od svega toga pomalo uplašili.“